Нешто мало о Јулијанском календару

[Маки]

Црква никад није прихватила нешто ново нити ће ИКАД прихватити ишта супротно од своје одлуке у 4том веку по питању мерења годишњег циклуса...

Све локане квазиправославне цркве које прихватају супротно од већ прихваћеног и одлученог во вјеки вјеков су лажне православне и секуларистичке верске удруге под именом цркве

Васкрс се идаље рачуна по старом календару а о томе се у Никеји одлучивало.

 

[ИПХ ЗИЛОТ+]

Васкрс се идаље рачуна по старом календару а о томе се у Никеји одлучивало.

И месецослов ... Спор је тад био око начина одређивања датума Васкрса који није фиксан празнике...

Ово што је фиксно и што црква никад није доводила у питање новатори масончићи су довели...

Зато су под анатемом, јер су фиксиране празнике дефиксирали, са тенденцијом даље дефиксизације, је ациклично посматрају године и деценије...

 

[ИПХ ЗИЛОТ+]

Брате Маки, Христос воскресе...

Црква никад није спорила фиксне празнике до појаве новокалендараца, у томе је проблем...

Црква има уз Писано Предање и НЕПИСАНО ПРЕДАЊЕ тј Традицију, које је много већа и битнија као реална основа за Писање и решавање спорова... Неписано предање је основ за ово друго и мање примарно...

Нпр... По Неписаном предању су ушле многе праксе у цркву, нпр крстоосењивање, тајне молитве...

То што нпр нико није писао у то време зашто је Божић оног дана утврђен кад га је Богородица као и свака породиља засведочила, односи се на контекст кад су хришћани имали веће поверење ка светитељима и ауторитетима којих је било пуно...

Данас је мање ауторитета, па је и више сумње и кривовераца који спинују свету Традицију са почетка

 

[Змај-Баћушка]

Грегоријнски календар је цивилни календар, а Српска Православна Црква и даље киристи Јулијански календар, зато се на пример Божић у Србији слави 7. јануара по Грегоријнском, али је то то старом календару 25. децембар, или се 13. јануара увече прославља долазак нове године која се назива Српском новом годином.

Десио се раскол између масонске државе (Југославије) и Српске Православне Цркве у њој. Тај раскол - Срби на страни своје цркве а Југословени (комунисти и четници-масони) на другој, на страни свог НСП-а. Била и крвава литија, да помири раскол. Тај раскол је и данас актуелан, и цепа наше друштво на оне који су уз Светога Саву, и друге који су уз својега световнога кнеза.