Јулијански календар увео је Гај Јулије Цезар 45. године п.н.е. под утицајем египатске владарке Клеопате, а математички образац представља решење хеленистичког астронома Сосигена из Александрије. Постао је званичан календар хришћанске цркве на Првом васељенском сабору у Никеји 325. године н.е., свака четврта година му је преступна када се месецу фебруару додаје један дан па тада година има 366 дана, док у регуларној години има 365 календарских дана. Након увођења Јулијанског календара свака трећа година је била преступна и пошто је грешка уочена Октавијан Август је наредио да се избаце преступне године између 9. године п.н.е. и 8. године н.е. како би грешка била исправљена и тиме је заслужио да један месец у години понесе његово име.
Цезар је у почетку наредио да непарни месеци имају по 31 дан а парни по 30, изузев фебруара који је у преступној години имао 30 а у регуларној години 29 дана. Месеци су се звали: Januarius, Februarius, Martius, Aprilis, Maius, Junius, Quintilis, Sextilis, September, October, November i December. Месец Quintilis је преименован у Julius (данашњи јул) у част Гаја Јулија Цезара, а месец Sextilis је у част Октавијана Августа преименован у август јер је у том месецу имао највише ратних победа. Како је са новим називима месец јул имао 31 дан а месец август дан мање Октавијан је сматрао да није у реду да његов месец има дан мање од Цезаровог и из фебруара је пребацио један дан у месец август. Сада су постојала три узастопна месеца са по 31 даном (јул, август и септембар) па је одлучено да се један дан из септембра пребаци у октобар, а један дан из новембра да се пребаци у месец децембар. Тако је Јулијански календар добио називе месеца и распоред броја дана у свакоме од њих.
Цезар је у почетку наредио да непарни месеци имају по 31 дан а парни по 30, изузев фебруара који је у преступној години имао 30 а у регуларној години 29 дана. Месеци су се звали: Januarius, Februarius, Martius, Aprilis, Maius, Junius, Quintilis, Sextilis, September, October, November i December. Месец Quintilis је преименован у Julius (данашњи јул) у част Гаја Јулија Цезара, а месец Sextilis је у част Октавијана Августа преименован у август јер је у том месецу имао највише ратних победа. Како је са новим називима месец јул имао 31 дан а месец август дан мање Октавијан је сматрао да није у реду да његов месец има дан мање од Цезаровог и из фебруара је пребацио један дан у месец август. Сада су постојала три узастопна месеца са по 31 даном (јул, август и септембар) па је одлучено да се један дан из септембра пребаци у октобар, а један дан из новембра да се пребаци у месец децембар. Тако је Јулијански календар добио називе месеца и распоред броја дана у свакоме од њих.
Poslednja izmena:
