Nesigurnost

Susan Sto Helit:
Sve je to super, ko što već rekoh, al kako se radi u praksi?
Neko ima prekidač u mozgu, pa može da isključi negativne misli?
Ti jesi u pravu, al kako se to u praksi radi?
Kliknite za proširenje...

Tako sto izadjes iz sopstvene glave (introspekcija je u tom trenutku najveci neprijatelj), paznju preusmeris na trenutna zbivanja i zaboravis na sebe....problem je sto je u to potrebno uloziti neki napor (bez licnog napora nece biti rezultata), izaci iz komfor zone, a covek navikao da mrcvari sebe, pa se srodio s tom ulogom,..itd....
Nije jednostavno, ali najgore je valjati se u samosazaljenju i predugo ustrajati u takvom stanju....jer kad se jednog dana izadje iz njega i shvati koliko lepog i novog se propustilo, a samo je trebalo da se izvrsi taj prelaz,...
 
Susan Sto Helit:
Jel?

A kako se to praktično, u realnom životu radi? Mislim, koji konkretni postupci, šta konkretno treba postavljač da uradi? Konkretno, suvislo, praktično, kako hoćeš. Nešto realno izvodljivo. Opipljivo.
?
Kliknite za proširenje...
Upravo sam u postu i napisala da je to “ umetnost “ znati. Nažalost, ja nisam takav “umetnik” ali vrlo dobro mogu da prepoznam i kod sebe i kod drugih anksioznost iz koje potiče i nesigurnost. Evo, neko je na prethodnoj strani i postavio link u kome se daju saveti za prevazilaženje tog stanja.
Što se tiče teme i iznetog problema, i laik može primetiti da postavljač teme sasvim dobro funkcioniše kad je kontrola svog života u pitanju. Ekonomski i stambeno je zbrinula sebe. Ona, naprotiv, ima problem u domenu međuljudskih odnosa, pa joj čak smeta i to što je postala “kontrolfrik” u prethodnoj vezi. Ima potrebu da se zaštiti na svim poljima, a to ne može da uradi u situacijama koje ne zavise samo od nje.
 
Antigon@:
Upravo sam u postu i napisala da je to “ umetnost “ znati. Nažalost, ja nisam takav “umetnik” ali vrlo dobro mogu da prepoznam i kod sebe i kod drugih anksioznost iz koje potiče i nesigurnost. Evo, neko je na prethodnoj strani i postavio link u kome se daju saveti za prevazilaženje tog stanja.
Što se tiče teme i iznetog problema, i laik može primetiti da postavljač teme sasvim dobro funkcioniše kad je kontrola svog života u pitanju. Ekonomski i stambeno je zbrinula sebe. Ona, naprotiv, ima problem u domenu međuljudskih odnosa, pa joj čak smeta i to što je postala “kontrolfrik” u prethodnoj vezi. Ima potrebu da se zaštiti na svim poljima, a to ne može da uradi u situacijama koje ne zavise samo od nje.
Kliknite za proširenje...
I ja funkcionišem dobro ako ćemo o parama. Nije u tome poenta (ko što sam rekla, može da doprinese, al nije presudna). mada si uvideo njen problem (uglavnom) i tako mu nisi iznašao leka.

Bože, baš je dosadno na tom pdf očito.
 
Ofidija:
Tako sto izadjes iz sopstvene glave (introspekcija je u tom trenutku najveci neprijatelj), paznju preusmeris na trenutna zbivanja i zaboravis na sebe....problem je sto je u to potrebno uloziti neki napor (bez licnog napora nece biti rezultata), izaci iz komfor zone, a covek navikao da mrcvari sebe, pa se srodio s tom ulogom,..itd....
Nije jednostavno, ali najgore je valjati se u samosazaljenju i predugo ustrajati u takvom stanju....jer kad se jednog dana izadje iz njega i shvati koliko lepog i novog se propustilo, a samo je trebalo da se izvrsi taj prelaz,...
Kliknite za proširenje...
Tačnio.
 
Ne postoji univerzalan recept i nema nista bez donosenja vlastite odluke da se prevazidju neka stanja i ulozenog napora da se to desi.....zato vecini psihoterapija deluje bzvz, jer ljudi ocekuju da ce neko carobnim stapicem resiti problem...
 
Antigon@:
Što se tiče teme i iznetog problema, i laik može primetiti da postavljač teme sasvim dobro funkcioniše kad je kontrola svog života u pitanju. Ekonomski i stambeno je zbrinula sebe. Ona, naprotiv, ima problem u domenu međuljudskih odnosa, pa joj čak smeta i to što je postala “kontrolfrik” u prethodnoj vezi. Ima potrebu da se zaštiti na svim poljima, a to ne može da uradi u situacijama koje ne zavise samo od nje.
Kliknite za proširenje...
Ovo je potpuno tačno. Dakle, ja živim jedan sasvim lep život. Samostalna sam, finansijski stabilna, volim svoj posao, volim svoj hobi, sve je u suštini ok. Imam dobre prijatelje i za njih sam ja jedna šašava pozitiva, pajac, harizma, lepo pakovanje i spolja i iznutra.
Međutim, sve krene nizbrdo kada se prepustim analizi. Preterano alaniziranje me je mnogo koštalo. Možda bi i moja veza odolela oboljevanju da me ta analitika nije uzela pod svoje. Bivši dečko je neko za koga sam bila misaona imenica (nije se smatrao dovoljno kvalitetnom osobom za mene, ma koliko to bezveze zvučalo). Međutim, moja nesigurnost je znala da ide do toga da, kada vidim da je on online, a ne piše meni, utipujem da se dopisuje s ko zna kojom ribom, ako izađe negde pravim u glavi scenarije kako je automatski na nekoj fufi i gotovo, haos živi. Naravno da se to nije dogodilo, ali meni kao da jeste, znala sam da zaista patim danima jer eto, mozak mi kaže da nešto nije ok i onda njega kinjim a on bukvalno nije ništa ni uradio i pojma nema šta mi je sad u koji mi je đavo. Uvek je imao u mene poverenja, iako izgledam dosta atraktivnije od njega, a ja sam stalno nešto sumnjala.
Zato se i ne upuštam u nove veze jer vidim da sam pošašavila. Ne treba nikom takav pakao od veze.
U poslednje vreme analiziram i da li dam dobra kao roditelj (imam dete), da li sam uradila sve što je do mene da mi dete odrasta srećno, analiziram školski sistem, prijateljstva... Otišlo je predaleko.
 
Borovnicaa:
Ovo je potpuno tačno. Dakle, ja živim jedan sasvim lep život. Samostalna sam, finansijski stabilna, volim svoj posao, volim svoj hobi, sve je u suštini ok. Imam dobre prijatelje i za njih sam ja jedna šašava pozitiva, pajac, harizma, lepo pakovanje i spolja i iznutra.
Međutim, sve krene nizbrdo kada se prepustim analizi. Preterano alaniziranje me je mnogo koštalo. Možda bi i moja veza odolela oboljevanju da me ta analitika nije uzela pod svoje. Bivši dečko je neko za koga sam bila misaona imenica (nije se smatrao dovoljno kvalitetnom osobom za mene, ma koliko to bezveze zvučalo). Međutim, moja nesigurnost je znala da ide do toga da, kada vidim da je on online, a ne piše meni, utipujem da se dopisuje s ko zna kojom ribom, ako izađe negde pravim u glavi scenarije kako je automatski na nekoj fufi i gotovo, haos živi. Naravno da se to nije dogodilo, ali meni kao da jeste, znala sam da zaista patim danima jer eto, mozak mi kaže da nešto nije ok i onda njega kinjim a on bukvalno nije ništa ni uradio i pojma nema šta mi je sad u koji mi je đavo. Uvek je imao u mene poverenja, iako izgledam dosta atraktivnije od njega, a ja sam stalno nešto sumnjala.
Zato se i ne upuštam u nove veze jer vidim da sam pošašavila. Ne treba nikom takav pakao od veze.
U poslednje vreme analiziram i da li dam dobra kao roditelj (imam dete), da li sam uradila sve što je do mene da mi dete odrasta srećno, analiziram školski sistem, prijateljstva... Otišlo je predaleko.
Kliknite za proširenje...
Preterano analiziranje, i sigurna sam da Američani imaju ime za njega, jedna je od najodvratnijih stvari kojima se možeš prepustiti, mada razumem zašto moraš.
 
Sta znam, samo mi ne svidja tudje ponasanje kada je neko lazno prepun sebe. Ume to da se obije o glavu.

Ali zato nista ne fali kad zelis da imas ful kontrolu nad svojim zivotom, sto je i normalno, najnormalnije, nesto sto i sam praktikujem. Ja jos nisam nigde upoznao zdravorazumnog coveka, onog kako ga ja merim, kome nije stalo da ima emocionalni i intimni odnos prepun poverenja i bliskosti.
 
I dalje se mučim sa istim problemom. Pomogao je razgovor sa terapeutom. U suštini, problem leži u tome što sam ostavljena od strane oca kao dete i što imam potrebu da na sve načine osiguram da opet ne budem ostavljena. Da sve držim pod kontrolom da bi taj neko bio tu i ostao. Što sebe ne doživljavam potpunom bez muške figure, pa sam i tom bivšem sama nalepila supermoći i gledala ga kao svevišnjeg, samo da ne ode, a baš je trebao da ode jer zaista nije bio dobar po mene. Analiziram sve i tražim greške, sebi pripisujem to da nisam dovoljno dobra, jer, da sam dobra, tata bi bio sa mnom a bivši bio sadašnji. Terapeut misli da je toksičan partner bio okidač svega, jer ranije nisam bila takva, razvod od bivšeg muža sam sama inicirala i jako hrabro podnela, a raskid veze i samu vezu iznenađujuće loše. Sad samo da se iskobeljam, polako ali nadam se da ću uspeti. Večeras sam recimo loše...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top