Nesanica

[mini_me]

drugim rečima, od kada si postala majka, tebi više nema sna.

Nije li to paradoksalno?
Umoriš se fizički i logino bi bilo da zaspiš kao klada, right?
Ali, nešto ti ne da.
Ponekad misliš da si "preodmorna", ali..s druge strane, osećaš umor.

Odgovori sebi na ova pitanja iskreno (ne meni):

da li misliš da je brak kavez
da li (i pored ljubavi) ipak osećaš da su deca "robija"
da li imaš osećaj da nisi proživela život da bi se "skrasila"
Ovo su sve pitanja naše intime, naše podsvesti, a snovima rukovodi upravo ona - podsvest.

a takođe - ne bi bilo loše da preispitaš način ishrane
Da li uzimaš mnogo C vitamina, energenata, kofeina, zelenog čaja isl

Prvo da naglasim da sam max iskrena, zbog toga što kažeš da odgovorim sebi iskreno...Ja ovde pitam za pomoć tako da meni ne ide u prilog da (se) lažem Iskrena sam potpuno.
Nikako ne msilim da je brak kavez! Apsolutno, definitivno ne.Brak nije problem u ovoj priči.
Ne osećam da mi je dete robija. Kao i svaki roditelj, tj roditelj malog deteta poželim više vremena za sebe, poželim ovo ono, neke bzvz svakidašnje stvari za koje prosto nemam vremena.Ali daleko od toga da mi je dete robija. I neee, nisam lažno moralna ako to misliš Kapiram kao kad radiš po ceo dan pa umesto u kanc voleo bi da si na plaži nekoj uz zvukove mora, pa to je normalno po meni.
Opet, ne.Nemam osećaj da se nisam iživela.Baš sam o tome skoro pričala s prijateljima, da ne shvatam zašto se danas ljudi tako teško odlučuju za dete i zašto shvataju samim tim da je sa detetom njihov život završen.Kao da se naputujem dok ne dobijem dete, šta, sa detetom ne može da putuje??I sl.Morala sam da navedem primer jer ja baš nisam od tih što smatraju dete krajem i neproživljen život itd.To mi je baš smešno.

E sad, ako ćeš tako,kao možda nisam svesna svoje posvesti onda možemo sve tako posmatrati, sve što mislimo da nas ne brine u stvari u podsvesti nas brine Kapiram da ta pitanja koja si mi postavio da def važe generalno za roditeljstvo, pogotovo neko početno jer je najnapornije ali ono, svi smo mi različiti, ne važe isto za sve baš

Noćas sam recimo solidno spavala, verovatno jer prošle noći nisam pa sam bila koma.Opet, prevrtala sam se al malo, kako znam Tako da opet mi se čini da nisam dovoljno umorna...Ne znam dal je moguće.Malo dete jeste naporno ali ne toliko koliko se priča Moj je još i spavalica pa imam odmora tokom dana...Uhhh...A da mi ipak preporučiš koju hemiju?

 

[ranjeni Zoro]

E sad, ako ćeš tako,kao možda nisam svesna svoje posvesti onda možemo sve tako posmatrati, sve što mislimo da nas ne brine u stvari u podsvesti nas brine Kapiram da ta pitanja koja si mi postavio da def važe generalno za roditeljstvo, pogotovo neko početno jer je najnapornije ali ono, svi smo mi različiti, ne važe isto za sve baš

sve te priče o braku i deci (kad je psihologija u pitanju) možeš da okačiš mačku o rep

ili bolje reći kozi, jel ako tvoja koza laže, rog ne laže

Pitanje sna i spavanja je pitanje podsvesti, ne svesti.
Osim ako nije u pitanju stari dušek..pa ti za rešenje problema treba neki dormeo fazon..


Zapamti: naš um je auto, na kome je svest samo šoferšajbna. Sve ostalo je podsvest.

 

[wihor]

Prvo da naglasim da sam max iskrena, zbog toga što kažeš da odgovorim sebi iskreno...Ja ovde pitam za pomoć tako da meni ne ide u prilog da (se) lažem Iskrena sam potpuno.
Nikako ne msilim da je brak kavez! Apsolutno, definitivno ne.Brak nije problem u ovoj priči.
Ne osećam da mi je dete robija. Kao i svaki roditelj, tj roditelj malog deteta poželim više vremena za sebe, poželim ovo ono, neke bzvz svakidašnje stvari za koje prosto nemam vremena.Ali daleko od toga da mi je dete robija. I neee, nisam lažno moralna ako to misliš Kapiram kao kad radiš po ceo dan pa umesto u kanc voleo bi da si na plaži nekoj uz zvukove mora, pa to je normalno po meni.
Opet, ne.Nemam osećaj da se nisam iživela.Baš sam o tome skoro pričala s prijateljima, da ne shvatam zašto se danas ljudi tako teško odlučuju za dete i zašto shvataju samim tim da je sa detetom njihov život završen.Kao da se naputujem dok ne dobijem dete, šta, sa detetom ne može da putuje??I sl.Morala sam da navedem primer jer ja baš nisam od tih što smatraju dete krajem i neproživljen život itd.To mi je baš smešno.

E sad, ako ćeš tako,kao možda nisam svesna svoje posvesti onda možemo sve tako posmatrati, sve što mislimo da nas ne brine u stvari u podsvesti nas brine Kapiram da ta pitanja koja si mi postavio da def važe generalno za roditeljstvo, pogotovo neko početno jer je najnapornije ali ono, svi smo mi različiti, ne važe isto za sve baš

Noćas sam recimo solidno spavala, verovatno jer prošle noći nisam pa sam bila koma.Opet, prevrtala sam se al malo, kako znam Tako da opet mi se čini da nisam dovoljno umorna...Ne znam dal je moguće.Malo dete jeste naporno ali ne toliko koliko se priča Moj je još i spavalica pa imam odmora tokom dana...Uhhh...A da mi ipak preporučiš koju hemiju?

verovatno nisi dovoljno fizicki aktivna ili mnogo razmisljas pa si poremetila filter.jedi vise orasa, oras je bogat melatoninom ili aronija koja je najjaci prirodni antioksidans, hemija tu ne pomaze. eventualno mozes da cvaknes lsd( http://www.apple2.org.za/gswv/me/HST/The.Uncle.Fester.pdf ) on oslobadja nervni sistem od njegovih uobicajenih struktura koje znaju da zamaraju, naravno pod uslovom da filter nije jako oslabljen. i najbolje od svega meditacija i mirna savest.

 

[Petar BSK]

U poslednje vreme imam problem sa nesanicom. Evo sinoc i preksinoc gotovo da oka nisam sklopio i sad se jedva pokrecem koliko sam malaksao. Ne znam koji je tacno razlog,ponekad mi se mnogo stvari motaju po glavi dok lezim...Procitao sam isto da treba iskljuciti elektricne aparate iz struje,a blizu glave mi je bio aparat protiv komaraca,mozda je i zato... Ima li leka ?

 

[Marijana.86]

Ja nemam klasičan problem sa nesanicom, već problem što jako malo spavam. Organizam mi se izgleda navikao tako, a počelo je rodjenjem mog deteta. Ranije sam imala neki ustaljen ritam, mada nikad i nisam bila spavalica, ali u poslednje vreme me to pomalo zabrinjava. Jednostavno, ne mogu sebe da nateram da legnem malo ranije, uvek nadjem neki izgovor, nekad opravdan, nekad ne. Činjenica je da i druge majke male dece funkcionišu po sličnom sistemu - čekaju da dete zaspi i onda rade sve ono što ne mogu da stignu preko dana. Medjutim problem je taj što ja maltene tako funkcionišem - dosta stvari obavljam uveče, da ne kažem noću, i uvek se nadje nešto, prosto izmislim sebi neki razlog i nadjem zanimaciju umesto da spavam. Spavanje mi dodje kao uzaludno izgubljeno vreme, tako nekako. To bi sve bilo ok da se ne budim izmedju 05.30 - 06.30 jer se tada dete budi, dakle u proseku spavam 5 sati u toku noći, nekad i manje, nekad malo više. I osećam umor preko dana, što je najgore, ali kad dodje veče, priča se ponavlja, ne mogu sebe da natream da spavam, iako znam kada moram da se probudim. Inače nemam problem da zaspim, kako legnem tako padam u san, i lepo spavam, problem je da se odlučim da legnem. Preko dana inače ne spavam nikad, tu naviku nemam. Jedino gde to nespavanje nadoknadjujem, je što recimo jednom u nedelju ili 10 dana, legnem baš rano, kad i dete, recimo u 21h i spavam "k'o zaklana" do ujutru, do tih nekih 05h. To opet kad se sabere, nije po meni dovoljno, ali tako je. Jednostavno, provalila sam da mogu da funkcionišem i ovako, prija mi to neko vreme koje imam samo za sebe, nebitno da li ću da ga iskoristim da peglam, na internetu ili nešto treće ali to su trenuci kad raspolažem vremenom kako ja hoću i to je jače od želje da spavam. I preko dana radim svašta nešto, dakle ne samo uveče, ali ovo drugo mi je postalo kao neki ritual, navika... Bezveze skroz...

 

[sunasceJeca]

Imam, da. I generalno jako malo spavam. Kako, šta, zbog...nebitno. Na to sam se već navikla i prihvatila. To je sada moj "bioritam" . ♥