Koji je stručni naziv i da li uopšte postoji za ovo stanje? I šta se tačno podrazumeva pod nervnim slomom? Koji su to simptomi koji ukazuju da se radi o ovom stanju?[/QUONervni slom je sve češća posledica savremenog načina života, preteranih zahteva u porodici i na poslu. Ako se obrati pažnja na simptome, može da se spreči ili znatno ublaži
Nervni slom
Svakodnevni problemi u vidu finansijskih poteškoća, preterani zahtevi na poslu, narušeni porodični odnosi i druge životne nedaće mnoge ljude često čine uznemirenim, depresivnim i anksioznim. Kada depresija i stres postanu neizdrživi, jedna od najtežih posledica je nervni slom. Iako medicina na prihvata ovaj termin, ovo je uobičajeni izraz koji se koristi za nekog ko ne može da funkcioniše u svakodnevnom životu ili ne može da se nosi sa životnim izazovima.
Svako doživljeno neprijatno iskustvo je ujedno i psihičko slamanje. Manifestuje se nesanicom, gubitkom apetita, osećajem letargije, što osobu dodatno iscrpljuje. Vremenom, oboleli sve više postaje emocionalno nestabilan, gubi poverenje i samopoštovanje, što još više doprinosi anksizionosti i depresiji.
Kako se ovo stanje produžava i razvija, život se sve više remeti, pa se pacijenti osećaju umorno i demotivisano, ne odlaze na posao, često ne mogu ni da ustanu iz kreveta, niti da obave najjednostavnije radne zadatke. Naposletku, povlače se u sebe, pa je konačni nervni slom obično samo pitanje dana. A tada prizor zaista deluje zastrašujuće - oboleli se naizmenično smeje ili plače, da bi na kraju izgubio i svest.
Deset najčešćih simptoma
1. Ugrožene osobe osećaju hroničan umor i slabost.
2. Molbe kolega ili bližnjih izazivaju
kod njih pakost ili ljutnju.
3. Skloni su samokritici, ne mire se
sa situacijom i krive sebe.
4. Preterano su razdražljivi.
5. Veruju da su okruženi neprijateljima
i da nemaju gde da se sakriju.
6. Pogađaju ih reči i postupci kojima doskora nisu pridavali pažnju. Često im se čini da ih neko vređa ili zadirkuje.
7. Imaju česte glavobolje i loše varenje.
8. U kritičnoj fazi često pate od nesanice i depresije.
9. Osećaju se bespomoćno, preterano
su podozrivi, ponekad imaju i maniju gonjenja.
10. Gube na težini, što je posledica
problema sa varenjem.
Ovo su samo neki od simptoma koje često mogu da dovedu do nervnog sloma. Ako kod sebe ili najbližih primetite neke od ovih znakova, potrebno je da potražite pomoć stručnjaka, pre svega specijaliste za dijagnostiku nervnih poremećaja.
Veoma je važno da se na vreme uoče simptomi koji dovode do potpunog sloma, pa je poseta doktoru prvi korak kako bi se sprečile neželjene posledice. Lekar može da ponudi više načina lečenja, a jedan od najčešćih su antidepresivi, koji ublažavaju simptome anksioznosti, depresije ili nesanice. Sem toga, koriste se i psihoterapija i savetovanje, a kada je reč o alternativnim metodama, obično se koristi relaksacija kroz fizičke vežbe ili terapije u vidu joge ili refleksologije.
Nažalost, većina ljudi potpuno ignoriše prve simptome, trpe i ćute, a nakon takozvane psihotične epizode, za koju mnogi veruju da će nestati sama po sebi, često dolazi i do najgoreg scenarija - pokušaja ubistva ili ekstremnog ponašanja opasnog po okolinu, što zahteva i bolničko lečenje. Međutim, da li će neko u sličnim okolnostima doživeti nervni slom često zavisi i od genetskih predispozicija. Oni koji u porodici već imaju rođake koji pate od depresije, anksioznih i opsesivno-kompulzivnih poremećaja, šizofrenije ili drugih psihičkih bolesti, svakako i sami spadaju među ugrožene.
Većina ljudi živi u manje ili više napetim okolnostima, pa i sam stresni događaj može ostaviti manje ili veće posledice, baš kao što se razlikuje i težina samog nervnog sloma. U pojedinim slučajevima to i ne mora biti previše dramatično, samo stanje traje kraće, pa se oboleli, po pravilu, brže i lakše oporavlja. Međutim, nekog drugog nervni slom može potpuno „da razvali", toliko da se kod njih javlja i prolazno psihotično stanje.
S druge strane, osobe koje dožive stres u vidu smrti najbližih, kao i oni koji prolaze kroz brakorazvodnu parnicu, smatraju se veoma ugroženim, bez obzira na to da li je njihov organizam prethodno bio podložan psihičkim poremećajima. Štaviše, između stresnog događaja i nervnog sloma može da prođe i duže vremena, zbog čega lekari savetuju svakog ko je imao traumatično iskustvo, bez obzira na to kada se dogodilo, da potraže pomoć terapeuta i time preduhitre teške posledice.
Treba, međutim, naglasiti da su prava preventiva i najbolja zaštita od nervnog sloma bliski i dobri porodični odnosi. Što je temelj ličnosti čvršći, kasniji stresovi će teže srušiti psihu takve osobe! Naravno, mudro je isplanirati i organizovati život tako da se suočavamo sa što manjom količinom stresa. Konačno, kada već dođe do nervnog sloma, moramo da poslušamo savet lekara, prihvatimo njegovu terapiju. Najbolji rezultati se ostvaruju, po pravilu, kombinacijom adekvatnih lekova i psihoterapije.
Izvor: PRESS
