Знам да моје усне нису довољно меке
да у теби зауставе тренутак,
нити ћу смети, као она, да ти заријем руке у косу
док се будем предавала.
Устаћеш, постиђен својом немоћи да останеш разуман
и ујутру ћеш изаћи из мог шатора не као муж већ кривац,
прељубник, остављајући ме да потрчим
до мисирке изван зидина града по зачине што буде љубав.
А онда, седећи на петама, умешаћу их у твоје вариво-
не као кћи јеврејска већ кананејка, једна од блудница народа мога,
не би ли ме пожелео, бар једне ноћи,
као што жудиш за њом.
О Господе!
Погледај на муку моју и не дај да ми се подмевају
свештеници и оци као некада Ани Самуиловој,
него дај порода утроби мојој да бих стала на врат змији,
да могу гордо звецкајући гривнама по песку да заиграм
и завичем:Силан си Боже!
За страст мушку не молим, украдена је оног сумрака
када су се њене очи изнад вела заболе у твоје срце
као два мача исмаиљска...
Молим само за синове и кћери, да их из шатора свога,
као јагањце, као јариће шаренорепе, изводим,
пред старешине доводим, а ти ми онда, Господе,
суди и пресуди,да ли је моја љубав била вредна
страсти до самозаборава једне ноћи коју је он провео са њом.
(posveceno Nepoznatoj)
да у теби зауставе тренутак,
нити ћу смети, као она, да ти заријем руке у косу
док се будем предавала.
Устаћеш, постиђен својом немоћи да останеш разуман
и ујутру ћеш изаћи из мог шатора не као муж већ кривац,
прељубник, остављајући ме да потрчим
до мисирке изван зидина града по зачине што буде љубав.
А онда, седећи на петама, умешаћу их у твоје вариво-
не као кћи јеврејска већ кананејка, једна од блудница народа мога,
не би ли ме пожелео, бар једне ноћи,
као што жудиш за њом.
О Господе!
Погледај на муку моју и не дај да ми се подмевају
свештеници и оци као некада Ани Самуиловој,
него дај порода утроби мојој да бих стала на врат змији,
да могу гордо звецкајући гривнама по песку да заиграм
и завичем:Силан си Боже!
За страст мушку не молим, украдена је оног сумрака
када су се њене очи изнад вела заболе у твоје срце
као два мача исмаиљска...
Молим само за синове и кћери, да их из шатора свога,
као јагањце, као јариће шаренорепе, изводим,
пред старешине доводим, а ти ми онда, Господе,
суди и пресуди,да ли је моја љубав била вредна
страсти до самозаборава једне ноћи коју је он провео са њом.
(posveceno Nepoznatoj)
