НЕПРИЧЕ

Шапућу, погнутих глава
повезаних марамом.
Шарама уткани, цветови
расцветани њишу се.
Шакама грубим, жуљевитим,
повезале су их, уморне.

Жаморе, онако у глас
разбијајући мелодију.
Жалопојке просипају из погледа
обореног, стидног, уплашеног.
Жељу су одавно заборавиле,
своју, туђу, прате и пропрате.

Окупљају се онако успут,
до продавнице за хлеб и млеко…
Одлазе тамо журно, радознале,
упијају речи, својима их оките.
Откривају упркос обећању,
на следећем углу их сејући.

Речи, речи, просипају…
не као чашу воде за срећу.
Речи шире, додају и заборављају,
стварају причу из приче.
Речи, непрепознатљиве онима,
онима од којих су потекле.
 
Gde je taj Tamiš
gde su te obale tako žive
gde nas svojom pesmom mamiš
i dozivaš preko njive
jel to tamo negde preko
preko mosta pa još jednog
nije blizu ni daleko
il je sve to neka varka
što nam smisli Tamišarka
postoji li takva reka
tako verna i odana
gde god da si Ona čeka
:heart:
 
sirijus49;bt222955:
Gde je taj Tamiš
gde su te obale tako žive
gde nas svojom pesmom mamiš
i dozivaš preko njive
jel to tamo negde preko
preko mosta pa još jednog
nije blizu ni daleko
il je sve to neka varka
što nam smisli Tamišarka
postoji li takva reka
tako verna i odana
gde god da si Ona čeka
:heart:

Postoji jedna reka,
kao suza iz oka potekla
i traje, traje...
...ko verno pseto :) :heart:
 

Back
Top