pa mora tako da se posmatra ako hoćeš da ti jednog dana dete ide u školu bez bojazni da ga napadne čopor pasa. msm šta ti je alternativa? da ih trebimo sve dok nadolaze? do kada? ima li tome kraja? ko to da radi?
to nije rešenje problema.
Види, кад сам био клинац пазили смо и чували једног пса, некад је лајао на људе, некад није итд, обичан пас...
Али тада их ни у лудилу није било оволико, и то све у чопорима, колико се сећам тај је био једини у околини.
То што се ти бавиш узроком не значи да последица треба да чека. Ако је робијаш побегао из затвора не значи да га не треба јурити док не откријемо ко му је помогао.
Напротив, не видим сметњу да се ове ствари раде симултано, да држава пропише процес регистрације за одгајивачнице, да локалне самоуправе обавежу грађане на чиповање паса, да се уведу таксе и регистрације за поседовање кућних љубимаца као за возила, да се од тих пара а не од пара пореских обвезника праве азили, а да се истовремено склањају пси са улица по принципу пар недеља у азилу, ако га нико не преузме успављивање.
Локалне самоуправе би евентуално могле помоћи парама у ограђивању површина где би власнички пси могли да трче слободно и да врше нужду, овако како је данас ово је потпуно ненормално, псећа говна на све стране, ово нема ни у Бангладешу.
Уколико такве ствари не упале, уколико власници и даље наставе да игноришу нужду својих љубимаца и прљање градова, ја не видим друго решење осим да се у урбаним срединама забрани држање паса, јер смо ми очигледно народ без икакве културе и свести.