Sada je nepotrebno mistifikavano pošto je normalna pojava koju čovek stvara sopstvenim postojanjem, razvojem i delatnostima. Da bi se to bolje razumelo može se dati primer oranja njive.
Dolaskom orača na njivu započinju promene. Gde god je orač (subjekt) tu će biti oranje ili žarište dešavanja (Sada). Iza ostaje brazda, a ispred netaknuta, neuradjena njiva. Dešavanje ne može postojati bez subjekta. Jedino on stvara promene koje dobijaju karakteristiku prošlog, sadašnjeg i budućeg.
Dakle, gde god je svesno živo biće mora postojati moment dešavanja koji se doživljava kao Sada. Ali, pored toga momenta čovek je svestan i prethodnih dešavanja ili prošlosti, kao i budućih. Drugim rečima, ima koncept vremena. Zašto je to važno?
Time se stvara širina, kompleksnost i smisaoni kontinuitet razumevanja. Samo su ljudi svesni promena/vremena kao prošlog, budućeg i sadašnjeg. Kada se izgubi pojam o vremenu (usled demencije, ludila, psihoznih epizoda) nestaje i sposobnost razumevanja.
Sada nije ništa drugo nego uvek postojeća šansa koja omogućava čoveku da učini svesnije izbore i aktivnosti i usmeri tok svoga života u željenom smeru. Snaga nije u Sada nego u samom čoveku. Od njega uvek zavisi šta čini sa šansom koja mu stoji na raspolaganju dokle god je ovde.
Da bi se šansa iskoristila nije dovoljno zuriti u prazno i ne misliti. To je samo početak. Uznemiren um nije efikasan. Potrebno ga je smiriti kroz opuštanje, meditaciju, relaksaciju itd. Time se dovodi u neutralno stanje u kojem trezveno i nepristrasno razmišlja.
Razmišljanje mora obuhvatiti prošla dešavanja i povezati ih ili integrisati sa sadašnjim stanjem da bi se ono u potpunosti razumelo. Tek tada se može učiniti pravilan izbor ili odabrati aktivnost za povoljnu buduću promenu.
Ako postoji nezadovoljstvo trenutnim stanjem i životom uzrok se treba tražiti u prošlosti. Traumatični momenti i konflikti, koje um nije pravilno procesovao, stvore zabludu u mišljenju koje čovek nije svestan, ali koja utiče na njegove izbore i ponašanje kao i način kako doživljava sebe i svoje okruženje.
Tek kada se shvati zabluda, kroz pravilnu interpretaciju minulog dogadjaja, može se otkloniti greška u mišljenju i time od disfunkcionalnog mišljenja preći na funkcionalno.
Eckhart Tolle: "Stoga je sadašnji trenutak jedini stvaran, jedino što uvek postoji.“
- Ono što je jedino stvarno i što uvek postoji je promena. Sada nije ništa drugo nego moment promene/razvoja. Moment koji nikada nije isti. Uvek ima drugačiju dubinu uvida zbog onoga što je bilo i što može biti.
Prošlost je realizovana promena, a budućnost potencijal trenutne promene. Te suprotnosti su neophodne da bi postojalo Sada kao svesna/razumljiva realizacija života. Da nije prošlosti kakva je bila i budućnosti kakva će biti ni ovo Sada ne bi moglo biti Sada onakvo kakvo je Sada.
Dakle, svesni život postoji samo u razvoju, odnosno samo onda ako postoji vreme/promena ili prošlo, sadašnje i buduće. Prošlo je realizovano, Sada se realizuje, a buduće je potencijal realizacije. To troje stvara smisaonu celinu stalnom interakcijom. Te promene se ne mogu odvojiti, niti postojati jedna bez druge, a da se ne izgubi smisao. Ukoliko izostane bilo koja razvoj gubi kontinuitet smisla. Život može postojati, ali više nije inteligentan/svestan/razumljiv.
Dolaskom orača na njivu započinju promene. Gde god je orač (subjekt) tu će biti oranje ili žarište dešavanja (Sada). Iza ostaje brazda, a ispred netaknuta, neuradjena njiva. Dešavanje ne može postojati bez subjekta. Jedino on stvara promene koje dobijaju karakteristiku prošlog, sadašnjeg i budućeg.
Dakle, gde god je svesno živo biće mora postojati moment dešavanja koji se doživljava kao Sada. Ali, pored toga momenta čovek je svestan i prethodnih dešavanja ili prošlosti, kao i budućih. Drugim rečima, ima koncept vremena. Zašto je to važno?
Time se stvara širina, kompleksnost i smisaoni kontinuitet razumevanja. Samo su ljudi svesni promena/vremena kao prošlog, budućeg i sadašnjeg. Kada se izgubi pojam o vremenu (usled demencije, ludila, psihoznih epizoda) nestaje i sposobnost razumevanja.
Sada nije ništa drugo nego uvek postojeća šansa koja omogućava čoveku da učini svesnije izbore i aktivnosti i usmeri tok svoga života u željenom smeru. Snaga nije u Sada nego u samom čoveku. Od njega uvek zavisi šta čini sa šansom koja mu stoji na raspolaganju dokle god je ovde.
Da bi se šansa iskoristila nije dovoljno zuriti u prazno i ne misliti. To je samo početak. Uznemiren um nije efikasan. Potrebno ga je smiriti kroz opuštanje, meditaciju, relaksaciju itd. Time se dovodi u neutralno stanje u kojem trezveno i nepristrasno razmišlja.
Razmišljanje mora obuhvatiti prošla dešavanja i povezati ih ili integrisati sa sadašnjim stanjem da bi se ono u potpunosti razumelo. Tek tada se može učiniti pravilan izbor ili odabrati aktivnost za povoljnu buduću promenu.
Ako postoji nezadovoljstvo trenutnim stanjem i životom uzrok se treba tražiti u prošlosti. Traumatični momenti i konflikti, koje um nije pravilno procesovao, stvore zabludu u mišljenju koje čovek nije svestan, ali koja utiče na njegove izbore i ponašanje kao i način kako doživljava sebe i svoje okruženje.
Tek kada se shvati zabluda, kroz pravilnu interpretaciju minulog dogadjaja, može se otkloniti greška u mišljenju i time od disfunkcionalnog mišljenja preći na funkcionalno.
Eckhart Tolle: "Stoga je sadašnji trenutak jedini stvaran, jedino što uvek postoji.“
- Ono što je jedino stvarno i što uvek postoji je promena. Sada nije ništa drugo nego moment promene/razvoja. Moment koji nikada nije isti. Uvek ima drugačiju dubinu uvida zbog onoga što je bilo i što može biti.
Prošlost je realizovana promena, a budućnost potencijal trenutne promene. Te suprotnosti su neophodne da bi postojalo Sada kao svesna/razumljiva realizacija života. Da nije prošlosti kakva je bila i budućnosti kakva će biti ni ovo Sada ne bi moglo biti Sada onakvo kakvo je Sada.
Dakle, svesni život postoji samo u razvoju, odnosno samo onda ako postoji vreme/promena ili prošlo, sadašnje i buduće. Prošlo je realizovano, Sada se realizuje, a buduće je potencijal realizacije. To troje stvara smisaonu celinu stalnom interakcijom. Te promene se ne mogu odvojiti, niti postojati jedna bez druge, a da se ne izgubi smisao. Ukoliko izostane bilo koja razvoj gubi kontinuitet smisla. Život može postojati, ali više nije inteligentan/svestan/razumljiv.
Poslednja izmena: