Nepoštovanje i podcenjivanje od strane roditelja?

[Holy1]

Dobro veče, drugari..

Imam problem koji trpim već 2-3 godine unazad. Ne znam kako da se izborim sa njim, a narušavam sebi zdravlje brigom i nervozom. Kosa mi posedela..
Naime, moji roditelji imaju porodicnu firmu. Ja imam 25 godina, brat 23. On studira, ja sam studirao i dosao do diplomskog i nisam uzeo diplomu. Posto imamo svoju firmu - vulkanizersku radnju, prodajemo automobile, auto delove i sl i ima fino posla, po ceo dan..Moji mi stalno skaču na grbaču da treba da idem da tražim posao negde kod nekog da radim, da se osamostalim. Po meni to nije normalno, jer znam da bi mnogi ljudi voleli da rade za sebe ali nemaju početni kapital, a ja imam sve razradjeno već..I trpim svakodnevno ponižavanja, podcenjivanja, ruganja.. Otac me zove "majstore, radniče", radim po ceo dan, dobijem 1000 din i to možda jednom nedeljno. Da li je to pravedno? Najviše me ubijaju sa tim podcenjivanjem, ne razumevanjem. Nikad nikakvu podršku od strane njih nisam imao sem da upišem studije, koje nisam završio niti ću.

Ne pojmljivo mi je da idem da radim kod privatnika za 35-40 hiljada, kada kod sebe mogu da radim normalno i da zaradim bolje, bar sam kući i kidam se za sebe. Što je najgore moji se verovatno žale svima, pa je sad i počela rodbina da me napada da sam "neradnik" da imam 25 godina a da ne radim nigde..Tetke, strine, čak i tatini prijatelji. Juče mi držao predavanje tatin prijatelj koji ima 2 god radnog staža, ceo život bio zelenaš i prevarant kako treba da radim i da ne idem pravim putem. Mislim se ko mi drži slovo..
Neroza me svakodnevno ubija. A nisam pametan kako da postupim..Trpim, trpim al jednom ću pući..Odemo na svadbu kod sestre, ona nas upoznaje sa nekim prijateljima i ovaj čovek meni pruži ruku da se upoznamo i pita me čime se bavim, ja kažem radnim u porodičnoj firmi, a tata se ubaci onako sa smehom: "Taj ne radi ništa. Ne znam kako ga nije sramota 25 godina, a ne radi nigde."

Zna mi se desiti da od 8 ujutru radim, pa do 10 uveče ponekada kući toliko ima posla..

 

[cronnin]

Ништа, најбоље иди завршавај тај факс и тражи други посао.

 

[Holy1]

Ништа, најбоље иди завршавај тај факс и тражи други посао.

Ne želim da završavam fax, to sam i naveo gore u tekstu..Iz više razloga.

 

[cronnin]

Ако нећеш да узимаш ту диплому, онда не мораш, али свеједно тражи посао.
Ако родитељи гурају ту причу већ годинама, неће се то скоро променити.

 

[Susan Sto Helit]

Dobro veče, drugari..

Imam problem koji trpim već 2-3 godine unazad. Ne znam kako da se izborim sa njim, a narušavam sebi zdravlje brigom i nervozom. Kosa mi posedela..
Naime, moji roditelji imaju porodicnu firmu. Ja imam 25 godina, brat 23. On studira, ja sam studirao i dosao do diplomskog i nisam uzeo diplomu. Posto imamo svoju firmu - vulkanizersku radnju, prodajemo automobile, auto delove i sl i ima fino posla, po ceo dan..Moji mi stalno skaču na grbaču da treba da idem da tražim posao negde kod nekog da radim, da se osamostalim. Po meni to nije normalno, jer znam da bi mnogi ljudi voleli da rade za sebe ali nemaju početni kapital, a ja imam sve razradjeno već..I trpim svakodnevno ponižavanja, podcenjivanja, ruganja.. Otac me zove "majstore, radniče", radim po ceo dan, dobijem 1000 din i to možda jednom nedeljno. Da li je to pravedno? Najviše me ubijaju sa tim podcenjivanjem, ne razumevanjem. Nikad nikakvu podršku od strane njih nisam imao sem da upišem studije, koje nisam završio niti ću.

Ne pojmljivo mi je da idem da radim kod privatnika za 35-40 hiljada, kada kod sebe mogu da radim normalno i da zaradim bolje, bar sam kući i kidam se za sebe. Što je najgore moji se verovatno žale svima, pa je sad i počela rodbina da me napada da sam "neradnik" da imam 25 godina a da ne radim nigde..Tetke, strine, čak i tatini prijatelji. Juče mi držao predavanje tatin prijatelj koji ima 2 god radnog staža, ceo život bio zelenaš i prevarant kako treba da radim i da ne idem pravim putem. Mislim se ko mi drži slovo..
Neroza me svakodnevno ubija. A nisam pametan kako da postupim..Trpim, trpim al jednom ću pući..Odemo na svadbu kod sestre, ona nas upoznaje sa nekim prijateljima i ovaj čovek meni pruži ruku da se upoznamo i pita me čime se bavim, ja kažem radnim u porodičnoj firmi, a tata se ubaci onako sa smehom: "Taj ne radi ništa. Ne znam kako ga nije sramota 25 godina, a ne radi nigde."

Zna mi se desiti da od 8 ujutru radim, pa do 10 uveče ponekada kući toliko ima posla..

Ako imaš mogućnosti, prekini kontakt. Zvuči radikalno, ali tvoj život je u pitanju, i ti nisi u stanju urazumiti bilo kog člana tvoje rodbine koji misli suprotno.

Inače, ovo je več neznamkoja tema ovakva poredu. Na svakoj odgovaram isto. Ako si svojim životom zadovoljan, ako te pripadnici porodice unižavaju, sprdaju, posmatraju kroz prizmu svojih neispunjenih fantazija - a u mogućnosti si - prekini kontakt. Ne razumem što je to ljudima toliki problem. "Ali kako da prestanem da pričam s njim, on mi je otac/majka/ brat/sestra???" KOGA BOLI UVO.

Da li su otac/majka/brat/sestra i tren razmislili kako svojim ponašanjem i neprestanim prozivkama na tebe utiču? Teško da jesu, a čak i ako jesu, prišli su tome s pogrešne strane, u smislu: ako mu dovoljno drobim, sigurno će uvideti u čemu greši.


Ti ne postojiš da uviđaš u čemu grešiš, ti postojiš da radiš stvari koje te ispunjavaju i čine sretnim. Ako rodbina stoji na putu tome, bez obzira koji su joj razlozi (i ovo pričam iz svog iskustva, jer sam se potrudila da saznam koji su razlozi iza ponašanja moje rodbine), teraj svoje. Naposletku, rodbina će shvatiti ili ne, ali to nije tvoj problem.

 

[snowtrooper]

Moj ti je savet da trazis drugi posao bilo gde.

Tesko mi je bilo da se bilo sta dogovorim sa ocem, radio sa njim u polju celo leto, isao u sumu da spremamo drva a dobijao sam najvise prebacivanja kako ne radim.
Kada mi se ukazala prilika otisao sam u NS na gradiliste, nije mi bilo bolje ali sam naucio neke stvarii zaradio neke pare.
Sada sam u Ceskoj, ponovo otisao kada se ukazala prilika i osecam se odlicno.
Preporodio sam se od kada nisam pod istim krovom sa roditeljima.

 

[Susan Sto Helit]

Moj ti je savet da trazis drugi posao bilo gde.

Tesko mi je bilo da se bilo sta dogovorim sa ocem, radio sa njim u polju celo leto, isao u sumu da spremamo drva a dobijao sam najvise prebacivanja kako ne radim.
Kada mi se ukazala prilika otisao sam u NS na gradiliste, nije mi bilo bolje ali sam naucio neke stvarii zaradio neke pare.
Sada sam u Ceskoj, ponovo otisao kada se ukazala prilika i osecam se odlicno.
Preporodio sam se od kada nisam pod istim krovom sa roditeljima.

Pojednostavljeno, ali to je to, otprilike.

 

[snowtrooper]

Pojednostavljeno, ali to je to, otprilike.

Nema potrebe da komplikujem sa detaljima.
Nije mi uvek lako kada se cujemo ali mi je ostalim danima glava mirna.
Tek sad uvidjam da su mi neki problemi stvoreni od njih.

 

[Susan Sto Helit]

Nema potrebe da komplikujem sa detaljima.
Nije mi uvek lako kada se cujemo ali mi je ostalim danima glava mirna.
Tek sad uvidjam da su mi neki problemi stvoreni od njih.

Apsolutno tačno.

 

[Holy1]

Pokušaću da nađem bilo kakav posao..Ali ce mi biti krivo što nisam svoj na svome i svestan sam da ću sa tim poslom imati tek toliko da preguram mesec. Ja sam po prirodi skroman, ne trazim previse, cak po nekad i premalo. Ali moja zivotna zelja je selo, svoj biznis..Al izgleda nece mi se ispuniti..Hvala na komentarima ljudi.

 

[skriboman]

moraces ko mirko u maratoncima da preuzmes stvar u svoje ruke

 

[snowtrooper]

Pokušaću da nađem bilo kakav posao..Ali ce mi biti krivo što nisam svoj na svome i svestan sam da ću sa tim poslom imati tek toliko da preguram mesec. Ja sam po prirodi skroman, ne trazim previse, cak po nekad i premalo. Ali moja zivotna zelja je selo, svoj biznis..Al izgleda nece mi se ispuniti..Hvala na komentarima ljudi.

Nije lako da odes ali ces kasnije videti i dobru stranu toga.

 

[YeOldeJagge]

Naravno da treba da nastaviš sa vulkanskim biznisom.

Inače piše se nepoštovanje i potcenjivanje

 

[Susan Sto Helit]

Hvala tebi na temi.

Neće ti biti od pomoći, ali ja sam svoje roditelje otkačila i kad mi je jedina druga opcija bila da čekam da mi isključe struju i vodu, i da nakon toga legnem u jarak i umrem. Po meni je i to bila bolja opcija.
Uopšte ne kažem da ti trebaš biti toliko radikalan, ali ako si odrastao, tvoji roditelji to svakako moraju uzeti u obzir. Ne mogu ti više držati slovo ko di si upišanih pelena,. i, uostalom, bilo kakve želje od tebe koje oni imaju, nemaju veze s tobom. Moj otac je hteo da budeem virdžina, da budem sin kojeg nikad nije imao, da idem u vojnu školu i budem oficir. Ja sam izrazito ženska osoba, volim Tolkiena i pišem fatastiku. Moj otac misli da sam promašaj. Ja mislim da je moj otac frustrirana budala koja je ceo život potrošio na svoju frustraciju.
Prekid kontakta s njim doneo mi je prvi autentični mir u životu - bez obzira koliko bih eventualno novčano profitirala da taj prekid nisam učinila.

 

[jolemisa]

Pokušaću da nađem bilo kakav posao..Ali ce mi biti krivo što nisam svoj na svome i svestan sam da ću sa tim poslom imati tek toliko da preguram mesec. Ja sam po prirodi skroman, ne trazim previse, cak po nekad i premalo. Ali moja zivotna zelja je selo, svoj biznis..Al izgleda nece mi se ispuniti..Hvala na komentarima ljudi.

Otisao sam od kuce posle zavrsetka srednje skole,iz Zemuna u selo kod Lazarevca.zaposlio se u "Kolubari",ozenio se posle izvesnog vrmena.Dobio dve cerke,od njih sada imam po dvoje unucadi,cekam penziju i veruj mi nista mi nije falilo.Bar nije imao ko da mi zvoca.

 

[Lorelajn]

I ja sam otisla od kuce posle srednje,radila svasta,zivela svuda,ono bilo je i 13m2 krevet na ciglama i 10cm propuha sa vrata zimi.
Ni minutu nikada nisam razmisljala da li ce mi bolje biti ostati kuci,to nije bila opcija.
Dok covek ne odluci da mu je mir u glavi bitniji od bilo cega drugoga u zivotu,nista od toga.
Ocigledno jos nisi dosao do te tacke cim se premisljas.
Mozes imati i kucu na selu i sve,polako,jos si mlad.

 

[Holy1]

Najveći oroblem je nepoštovanje i nesloga u kući. Čim se budim iz kreveta pomislim "evo ga ovaj sad kad krene..". Najviše što smeta je to podcenjivanje, omalovažavanje..Oni misle da imam neka nenormalna razmišljanja suprotna od većine ljude zbog nekih mojih stavova. Nisam čak ni stekao neko samopouzdanje u radu i poslu, jer kad god nesto novo treba da se uradio uvek ce on da doskoci i kaze "Pusti mene ja ću, ne znaš ti to." Bilo to skupljanje kablova, zalivanje voća ili do nekih baš nanalnih stvari. Imam osecaj da mi stalno udaea kontru. Čak i kada me pota za moje mišljenje u vezi nečega ja mu odgovorim, a on će na to "Ma kakvi nije to tako." I onda sam rekao sebi, više nema potrebe ni da dajem odgovor kad ce uvek po svom i moje misljenje ne smatra ekvivalentnim. Jednom me je baš naljutio za slavu sv Djordja, kada je malo popio i opustio se i u razgovoru sa gostima rekao "Ovaj moj želi da bude svinjar." (Moja zelja je da uzgajam biljke i živim od zemlje, za mene je to plemeniti posao) , a prijatelj mu odgovara "Daj nemoj ga stavljati u te poslove pa ja imam farmu krava, znam kako je mojim slugama." Kaže otac "Vodi ga nek ti radi, vodi ga što dalje odavde samo d aga moje oči ne gledaju." Prodje oar minuta ja sedim pored muzika je jača, i on misleći da ja ne čujem šts on priča sa jednim našim gostom prozbori na gostovo pitanje "Stari ti sin isto ti." , odgovor je bio"Ma kakvi mladji sin je isti ja. Ovaj nije na nikog od nas." Znaci toliko ponizavanja, ismejavanja,a ja ih sve izdrzavam svojim radom. Koliko puta sam mu rekao ja sam ti skinuo budak sa ledja a ti me ponizavas. Dakle šta god da bih uzeo da radim oni bi bili protiv toga. Ne dozvoljavaju mi da se ostvarim kao ličnost. Čitam knjige -šta će ti to? Radim u bašti - šta će ti to? Samo ono sto donosi dobre pare treba da se radi, jer su im u glavi stanovi, dzipovi i debeli dzepovi jer se moj otac druzi sa ljudima takvog mišljenja i razmišljanja.. Radim stalno, jos me ponizava i jos imam primanja manja od prosjaka jer oni misle dq mi je sve obezbedjeno poout imam sta da jedem i imam krov nad glavom, a nekad neku knjigu ili gardarobu sebi da kupim i sl ne bih ni imao da ne štekam i ne trošim uopšte. Problem mi je to samopouzdanje u radu koje nisam stekao ovde jer du me svi omalovazavali, ponizavalini podcenjivali pa se vodim time da nikad necu moci da se opustim,a pogotovo pred nekim gazdom tamo koga uopste nije briga za mene..Sutra će mi rodjaci govoriti kako sam neradnii bio kao mladic, a ja moje izdrzavam vec godinama i radim umesto njih al to niko ne ceni i ne postuje. Moras kao ostala omladina i da se ponasas i da razmisljas..
Mogao sam ja da zavrsim taj IT i da rsdim u programeskoj firmi kao mnoge moje kolege, imao bih dobar auto, svoj stan, lakovane cipele i krvatu, akten tasnu a verovatno i divljenje i postovanje od svih koga sretnem pa i mojih roditelja i rodjaka. Ali ja nisam izabrao taj put jer se ja gušam toga..Od takvog poštovanje se moramo čuvati. Ne postuju oni vas i ne vole oni vas zbog vas samog nego postuju i vole vas novac. Lazni ugled mi nije potreban. Ja zelim jednostavan zivot u prirodi u miru sa porodicom. Sva ta podcenjivanja smanje utisak u coveku da je on "nesto vredno" i svede se na razmisljanje o sebi kao da je nekakav jadnik. Kaže mi otac "Zašto ti nas nekad ne bi izveo na večeru ili počastio po 30e i mene i mamu i sl" Ja mu kažem jer to toliko neophodno? Vama znači taj jedan dan veče ili 10 dana letovanja u godini jer znate da cete tada uzivati i da nece biti toliko svadje kao sto obicno bude dvakodnrvno kod nad u kuci svadje i nesloge. Pa zar nije bolje da rsdis na tome da imas vise sloge u kuci 264 dana u godini, umesto za jedan dan restorana i uzivanja? Slogom rastu male stvari ali se isto tako i one najvece raspadaju.

 

[Sensei]

skupi neke pare, ako već nisi do sada, i reci ocu da nećeš da trpiš takvo spuštanje više (praktično mu ispričaj ovo što si ovde rekao), da ćeš da odeš od kuće i da zaradiš svoju koru hleba kod nekok drugog. Obzirom na to šta si napisao, njemu će da bude frka šta će drugi da mu kažu što mu sin beži od njega pa će najverovatnije da nadje neki kompromis da ti olakša situaciju. A ako tera inat, stvarno idi, nadji sobu i radi kod nekoga. Leći će tvoj otac na rudu ako pokažeš zube. I više će da te ceni što imaš muda da to uradiš.

 

[limunada]

Dobro veče, drugari..

Imam problem koji trpim već 2-3 godine unazad. Ne znam kako da se izborim sa njim, a narušavam sebi zdravlje brigom i nervozom. Kosa mi posedela..
Naime, moji roditelji imaju porodicnu firmu. Ja imam 25 godina, brat 23. On studira, ja sam studirao i dosao do diplomskog i nisam uzeo diplomu. Posto imamo svoju firmu - vulkanizersku radnju, prodajemo automobile, auto delove i sl i ima fino posla, po ceo dan..Moji mi stalno skaču na grbaču da treba da idem da tražim posao negde kod nekog da radim, da se osamostalim. Po meni to nije normalno, jer znam da bi mnogi ljudi voleli da rade za sebe ali nemaju početni kapital, a ja imam sve razradjeno već..I trpim svakodnevno ponižavanja, podcenjivanja, ruganja.. Otac me zove "majstore, radniče", radim po ceo dan, dobijem 1000 din i to možda jednom nedeljno. Da li je to pravedno? Najviše me ubijaju sa tim podcenjivanjem, ne razumevanjem. Nikad nikakvu podršku od strane njih nisam imao sem da upišem studije, koje nisam završio niti ću.

Ne pojmljivo mi je da idem da radim kod privatnika za 35-40 hiljada, kada kod sebe mogu da radim normalno i da zaradim bolje, bar sam kući i kidam se za sebe. Što je najgore moji se verovatno žale svima, pa je sad i počela rodbina da me napada da sam "neradnik" da imam 25 godina a da ne radim nigde..Tetke, strine, čak i tatini prijatelji. Juče mi držao predavanje tatin prijatelj koji ima 2 god radnog staža, ceo život bio zelenaš i prevarant kako treba da radim i da ne idem pravim putem. Mislim se ko mi drži slovo..
Neroza me svakodnevno ubija. A nisam pametan kako da postupim..Trpim, trpim al jednom ću pući..Odemo na svadbu kod sestre, ona nas upoznaje sa nekim prijateljima i ovaj čovek meni pruži ruku da se upoznamo i pita me čime se bavim, ja kažem radnim u porodičnoj firmi, a tata se ubaci onako sa smehom: "Taj ne radi ništa. Ne znam kako ga nije sramota 25 godina, a ne radi nigde."

Zna mi se desiti da od 8 ujutru radim, pa do 10 uveče ponekada kući toliko ima posla..

Pa napusti tu porodicnu firmu ako ti ne odgovara i trazi drugi posao.Ljudi mijenjaju poslove.Ne vidim razlog da radis tu gdje te potcjenjuju i ponizavaju,radis po citav dan,za male pare.Ako si tako dobar radnik,trazice te otac ponovo da radis.
Idi odatle jer tu nije zdrava atmosfera...ako je istina sve sto kazes.

 

[limunada]

Pokušaću da nađem bilo kakav posao..Ali ce mi biti krivo što nisam svoj na svome i svestan sam da ću sa tim poslom imati tek toliko da preguram mesec. Ja sam po prirodi skroman, ne trazim previse, cak po nekad i premalo. Ali moja zivotna zelja je selo, svoj biznis..Al izgleda nece mi se ispuniti..Hvala na komentarima ljudi.

I sad nisi svoj na svome,jer to je oceva firma i on je gazda,a ne ti.Ocigledno te ne smatara dovoljno sposobnim radnikom (mozda je takav i prema ostalim radnicima,ko zna) i najbolje ti je da ih iznenadis i nadjes neki drugi posao.
Ovakav pristup je psiholoska manipulacija roditelja nad djecom.Sta god ti budes uradio,nece biti dobro za njih.
Moj savjet ti je da prvo zavrsis taj faks,ako si vec dogurao blizu kraja.Ne zbog roditelja,nego zbog tebe... da ti trud uzalud ne propadne i sto nije dobro ostaviti stvari nezavrsenim,a i ne znas kad ti u zivotu moze zatrebati.
A onda polako...kreni ka svom cilju.Svako putovanje pocinje prvim korakom.

 

[Holy1]

Hvala ljudi. Naravno da je istina, ne bih pričao i pisao ovde sigurno i gubio vreme da bih vas lagao ili sebe zavaravao..

 

[Џорџи]

Koje dileje ,svoj gazda teraju da te neko guzi ko segrta,pa prvo i osnovno jedino bitno u zivotu da ne radis za drugog

 

[Holy1]

Koje dileje ,svoj gazda teraju da te neko guzi ko segrta,pa prvo i osnovno jedino bitno u zivotu da ne radis za drugog

Toga sam i ja svestan.
Evo primera sa mojim drugarom, otac ih ima dvojicu. Brat mu studira, a moj drug neće. Iako im otac ima firmu nameštaja već 35 godina i posluju i po Evropi i dalje on sina tera da ide da se zaposli kod privatnika. Drugar nije hteo i ćale ga ubaci u proizvodnju da radi, kao običan radnik fizikalac. Kaže on nije ni to problem, al kad je rekao ovima da što više stvari nabacuju na mene jer nisam.završio fax poludeo sam. Dao je otkaz i radi u ciglani sada. O čemu mi da pričamo..Zbog iluzija njegovog oca koji je krenuo na dva fakulteta i nije zavrsio ni jedan i bogatsva i ugleda koji je stvario želi da njegov sin ostvari njegove iluzije. Bože moj danas svi imaju fakultete..Al poenta priča ako imaju te fakultete ne mora sa znači da imaju u istinski ugled kao ni znanje, jedino što imaju su po koje prijateljstvo sa fakulteta, uspomenu sa fakulteta i papir u vidu diplome.

Žao mi je što neki roditelji unište svoju decu, bespotrebno a da toga nisu ni svesni.

 

[Џорџи]

Pazi ugled u ovako nakaradnom svetu jel on normalan,poremecen sistem vrednosti da se dopadne okolini

 

[Markoni11]

Mnogi su ti dali vec razne savete,Ja cu da pokusam da ti olaksam malo ako mogu taj tvoj problem.
Prvo nemoj toliko da se nerviras i pokusaj da se smiris.Razumem da ti nije lako ali pokusaj sigurno znas onu izreku "Na jedno uvo udje na drugo izadje" Mozda kada tvoj otac primeti da ti ne obracas paznju na njega i on ne moze vise da utice na tebe sve sta ti on kaze,onda i prestane i da te maltretira,to mozes da pokusas.
To za sedu kosu nije problem jer bi se desilo pre ili kasnije,nekom osedi ranije a nekom kasnije ima tu i genetike a i stresa ali to nije toliko bitno.

Najbolje je da budes "Sam svoj gazda" i "Svoj na svome" To sto si plemenit i volis zivotinje je lepo ali to mozes vise iz hobija da radis a da ti bude glavni posao bolje zaboravi na to.Jer trebao bi da imas neku veliku farmu sa svim savremenim masinama i mnogo zaposlenih ljudi da bi mozda ostvario neki kapital sto je opet sve nesigurno.Tu samo jaka preduzeca sa ogromnim kapitalom opstanu sve na manje brzo propada.

Najbitnije u celom tvom problemu je nesto dobro za tebe a to su tvoje godine.Ti imas tek 25 godina i zivot je tek pred tobom,zivi svoj zivot kako najbolje znas i umes kao i svi ostali mladi.Nemoj svoju mladost da prokockas zbog raznih nerviranja i gluposti jer to se vise nikada ne vraca.A za posao nemoj preterano da se uzbudjujes to je jedan proces na koji ti u ovom slucaju mozes da utices na vise nacina.Samo budi kul sa svima i opusteno i bez nervoze.