Napisana pre nekoliko godina....Istinita...
1
Njoj nije ime Sofija, ona je Aska. On nije Gojko on je Vuk, a ponekad i Merso.
Njegov soj živi u coporu,a on je Vuk samotnjak. I Merso! U svetu koji ne voli njega i kojeg ne voli on. Možda se svet i vukovi ne razumeju, kao što se nisu razumeval svet i Merso?.
Vuk voli da zavija na mesec, da bude beskrupulozni lovac. Podseca na coveka sa malim c, niako na Mersoa, kojeg uporno svojata. Jer, Merso je bio pobunjenik u svojim zivotnim stavovima i odnosom prema svetu, neshvaceni izgnanik!
Vuk je krvolocan, i ne preza.
Aska licitira na svoj zivot. Ples opcinjava Vuka. Dok traje ples trajace i zivot. Sam dogadjaj nema neku estetksu notu, samo poraznu pitanje: Koja misao luta polumracnim odajama njegovog uma dok nije zadobije konacni i nepromenljiv oblik Vuka koji proganja Asku?
Čega toliko mnogo ima u njemu, kad ne može da se obuzda? Zašto postaje nešto neobjasnjivo, nedosupno razumu?
Odatle dovde, već nije mnogo puta da se dodje do srzi, do uzroka i posledice.
Hoće li od progonitelja postati lovina?
Možda sam odluci da cuti, jer da govori više ne može. Govor mu se u rezanje pretvorio. Mrklina pred kojom bledi svaka noć,a kovitlac misli nemocni da predosete kraj!
********
Aska je bila trenutna njegova misao, nalik viziji, nehotican plen koji mu se nasao na putu. A Aska nije tražila opravdanja neumitnosti koja se spremala, nije je ni predosecala. Odluka koja je prethodila, potirala je sve sto je moglo doći...
On nije ono lice koje nakon upoznavanja zaboravljamo, ali ga i ne pamtimo.Možda sto je prazno? Ili, od nelagode i sopstvenog straha, za koji na prvi pogled ne nalazimo pravi uzrok. Ima ga u licima drugih ljudi, onih kojima nikad ne bismo pripisali zamišljene osobine novog poznanika, slučajnog Mersoa ili Vuka, na putu Askine Sudbine?! Jer, i Merso je ubio naizgled bez razloga, ali, sam ga je znao.
Nema opravdanja za Asku, bar on ne dozvoljava. Ne priznaje da nema ni kriivce. Ko li ju je prevario, Bog ili ljudi, nikad nije znala dok je stvarala slike imaginarnog, i nije bila sigurna, je li od brasna i blata ili kamena? Je li ga stvarala iz očaja ili nečeg drugog, ne menja stvar. Nešto od lakrdijasa i hulja ima u svakome od nas.
Putevi su se urkstili bezazlenoscu njenom, putevi smrseni laznim svetionicima u tami koja je dugo carovala u njenoj dusi. Bese li pre, ili je sada veci brodolomnik koji je snevao stamene kule, makar u njima lagarija stvarala nakazne karikature, d duse takvi, ne od izgleda. Ili ga je zamenila s nekim? Tu je upala u stupicu, zamena je bila ocigledna.
Da je znala, svezala bi se za katarku...i mrzela cud lazljivih bogova, i zavolela mermernu hladnocu koju je oduvek mrzela.
Aska i Vuk razlicito govore o sebi. To je zato i što se razlicito vide.
Aska svojoj dusi u jednom casu daje razlicit izgled, cas jedan, cas drugi...u zavisnosti od toga kako se okrene...I od koga se okrene, i kome se okrene. Koja bezi od hladne harmonije i nehotice bira put ognja i haosa. Za promenu. Misleci da je prvi korak i najbolji čak i kad je najgori. . Bojala se da ne bude i prođe a nikad ne sazna šta je mogla učiniti.
To otkriva u trenucima kad igra igru za svoj ugrozeni zivot.Ne sluteci koliko snage ima, i kasno saznavsi izvor iz kojeg ga crpi, i njeno telo se ne zamara jer ne sme. Crpi snagu za novu i poslenju igru.
„Igra i izvodi nove i nove figure, kakve ne poznaje ni skola jednog ucitelja baleta” A ni vreme ni duzinu puta još uvek ne zna. Zna samo da će biti tezak i da ga mora savladati. Jer ima i jer je to naknadno, iznudjeno saznanje. I dokaz.
1
Njoj nije ime Sofija, ona je Aska. On nije Gojko on je Vuk, a ponekad i Merso.
Njegov soj živi u coporu,a on je Vuk samotnjak. I Merso! U svetu koji ne voli njega i kojeg ne voli on. Možda se svet i vukovi ne razumeju, kao što se nisu razumeval svet i Merso?.
Vuk voli da zavija na mesec, da bude beskrupulozni lovac. Podseca na coveka sa malim c, niako na Mersoa, kojeg uporno svojata. Jer, Merso je bio pobunjenik u svojim zivotnim stavovima i odnosom prema svetu, neshvaceni izgnanik!
Vuk je krvolocan, i ne preza.
Aska licitira na svoj zivot. Ples opcinjava Vuka. Dok traje ples trajace i zivot. Sam dogadjaj nema neku estetksu notu, samo poraznu pitanje: Koja misao luta polumracnim odajama njegovog uma dok nije zadobije konacni i nepromenljiv oblik Vuka koji proganja Asku?
Čega toliko mnogo ima u njemu, kad ne može da se obuzda? Zašto postaje nešto neobjasnjivo, nedosupno razumu?
Odatle dovde, već nije mnogo puta da se dodje do srzi, do uzroka i posledice.
Hoće li od progonitelja postati lovina?
Možda sam odluci da cuti, jer da govori više ne može. Govor mu se u rezanje pretvorio. Mrklina pred kojom bledi svaka noć,a kovitlac misli nemocni da predosete kraj!
********
Aska je bila trenutna njegova misao, nalik viziji, nehotican plen koji mu se nasao na putu. A Aska nije tražila opravdanja neumitnosti koja se spremala, nije je ni predosecala. Odluka koja je prethodila, potirala je sve sto je moglo doći...
On nije ono lice koje nakon upoznavanja zaboravljamo, ali ga i ne pamtimo.Možda sto je prazno? Ili, od nelagode i sopstvenog straha, za koji na prvi pogled ne nalazimo pravi uzrok. Ima ga u licima drugih ljudi, onih kojima nikad ne bismo pripisali zamišljene osobine novog poznanika, slučajnog Mersoa ili Vuka, na putu Askine Sudbine?! Jer, i Merso je ubio naizgled bez razloga, ali, sam ga je znao.
Nema opravdanja za Asku, bar on ne dozvoljava. Ne priznaje da nema ni kriivce. Ko li ju je prevario, Bog ili ljudi, nikad nije znala dok je stvarala slike imaginarnog, i nije bila sigurna, je li od brasna i blata ili kamena? Je li ga stvarala iz očaja ili nečeg drugog, ne menja stvar. Nešto od lakrdijasa i hulja ima u svakome od nas.
Putevi su se urkstili bezazlenoscu njenom, putevi smrseni laznim svetionicima u tami koja je dugo carovala u njenoj dusi. Bese li pre, ili je sada veci brodolomnik koji je snevao stamene kule, makar u njima lagarija stvarala nakazne karikature, d duse takvi, ne od izgleda. Ili ga je zamenila s nekim? Tu je upala u stupicu, zamena je bila ocigledna.
Da je znala, svezala bi se za katarku...i mrzela cud lazljivih bogova, i zavolela mermernu hladnocu koju je oduvek mrzela.
Aska i Vuk razlicito govore o sebi. To je zato i što se razlicito vide.
Aska svojoj dusi u jednom casu daje razlicit izgled, cas jedan, cas drugi...u zavisnosti od toga kako se okrene...I od koga se okrene, i kome se okrene. Koja bezi od hladne harmonije i nehotice bira put ognja i haosa. Za promenu. Misleci da je prvi korak i najbolji čak i kad je najgori. . Bojala se da ne bude i prođe a nikad ne sazna šta je mogla učiniti.
To otkriva u trenucima kad igra igru za svoj ugrozeni zivot.Ne sluteci koliko snage ima, i kasno saznavsi izvor iz kojeg ga crpi, i njeno telo se ne zamara jer ne sme. Crpi snagu za novu i poslenju igru.
„Igra i izvodi nove i nove figure, kakve ne poznaje ni skola jednog ucitelja baleta” A ni vreme ni duzinu puta još uvek ne zna. Zna samo da će biti tezak i da ga mora savladati. Jer ima i jer je to naknadno, iznudjeno saznanje. I dokaz.
)
