Neplanirani uvidi u onostrano...

[Black_star]

Nevidljiva ruka nevidljivog arhitekte: DUH koji je projektovao svoje groblje​

Na grobljima se najčešće nalaze samo zemni ostaci ljudskih bića, dok duše neometano lutaju ili stižu do drugih egzistencijalnih ravni. Događa se, međutim, da neke duše ostaju tamo gde su položene njihove kosti i ne žele da odu u više sfere.​

Bruna je kao profesorica arhitekture svaku generaciju svojih studenata vodila na monumentalno đenovsko groblje Staglieno, gde su proučavali umetnička i arhitektonska rešenja. Jednog od takvih dana dala im je zadatak da obrade razne arhitektonske elemente, a sama je, čekajući da završe, sela i počela da skicira jedno krilo monumentalnog grobljanskog zdanja.

Ali, umjesto da verno reprodukuje linije zdanja, Bruna je počela da menja detalje i skica se, na kraju, prilično razlikovala od originala. Izgledalo je gotovo kao da se njena ruka kreće sama vođena silom koja nije zavisila od Brunine volje, kao da je bila u nekakvom stanju transa ili snoviđenja.

Pre nego će završeti crtež Bruna je čula kako se neko približava. Okrenula se i videla simpatičnog gospodina koji joj se osmehnuo i rekao: “Vaša studija je zaista prelepa i ja bih zgradu baš tako uradio”.

Bruna mu se zahvalila na komplimentu i nastavila da crta. Ubrzo se okrenula da ga nešto upita, ali je čovek nestao, nije ga bilo ni na vidiku, kao da je odjednom u zemlju propao. Zaintrigirana tim naglim nestankom, Bruna je kasnije pitala svoje studente da li ga je neko od njih video i dobila je negativan odgovor. Ali, to i nije bilo tako neobično – devojke i mladići bili su koncentrisani na svoje zadatke i Bruna je, kada su završili, odložila svoj crtež u fasciklu i ubrzo zaboravila na ceo događaj.

Setila ga se ponovo tek posle nekoliko godina, kada je otvorila knjigu o groblju u Staglienu. Listajući knjigu kako bi pronašla neke podatke, naišla je na fotografiju na kojoj je odmah prepoznala ljubaznog gospodina sa groblja. Pod fotografijom je, međutim, pisalo da je to – sam autor groblja, odavno preminuli arhitekta Carlo Barabino!

Čuvenom arhitekti je, naime, početkom tridesetih godina povereno da napravi groblje koje je trebalo da bude najveće u Evropi. Ali, pre nego što je stigao da završi projekt arhitekta Barabino je, 1835. godine umro.

Groblje je završio njegov učenik, Giovanni Battista Rezasco, koji je dopunio i proširio maestrov projekt.

Bruna se setila svoje skice koja ne odgovara originalu, kao i čudnih okolnosti pod kojima je ona nastala, i na kraju, reči pohvale koje joj je nepoznati gospodin uputio i nije mogla da odagna neobičnu pomisao: da li je moguće da je duša preminulog arhitekte, njenom rukom, završila barem detalj svog projekta?

Profesorica arhitekture dobro je znala da na to pitanje niko nikada neće moći da joj odgovori. Ipak, potražila je svoju skicu, pogledala je malo bolje i priznala sebi da to više liči na rad velikog Barabina od onoga što je izvedeno na groblju. Čuveni arhitekta nije uspeo da završi svoju zamisao za života, ali izgleda jeste posle smrti.

Izvor: conopljanews.net/pozitivno.ba

Da li vam se ovo dogodilo ili se ikad culi za nesto slicno ? Naime, da vam oni koji odavno nisu sa nama saopste neku svoju zelju ili volju i da se to ispostavi kao tako?

 

[Baby Yoda]

#nijesedesilo
U mom slucaju, nije se desilo. Deluje mi jako neobicno da joj se bas to desilo.

 

[Black_star]

#nijesedesilo
U mom slucaju, nije se desilo. Deluje mi jako neobicno da joj se bas to desilo.

Ima i takvih desavanja, samo se treba raspitati.

 

[Baby Yoda]

Ima i takvih desavanja, samo se treba raspitati.

Svakako da ima. Jako mi je čudna sama metafizika. Kroz istoriju se uveliko pominju duhovi, ljudi su imali susret sa istim, a opet se nikako ne može dokazati ništa.

 

[louiskrstic]

Bilo je to poodavna, kada sam bukvalno imao potrebu da istražujem po dubljem smislu života. U tom prediodu sam imao lična iskustva koja su se nadograđivala, pa sam kupovao knjgu za knjigom ne bi li otkrio nešto bliže i značajnije.
Ipak, među prvim knjigama bila je jedna pod naslovom, "We do not Die." Autor je bio voditelj TV programa koji je dovodio goste i to one koji su imali iskustva posle smrti ili izvan tela.
Budući da sam svakih par dana kupovao novu knjigu redovno sam ih nosio na posao i držao na stolu. Baš kada sam ovu knjigu imao na stolu došla je jedna zaposlena, inače iz Velike Britanije, pa, spazivši knjigu reče da ona može videti one preminule koji su ostali vezani za zemlju (iz određenih razloga). Bio sam znatiželjan da mi kaže nešto više pa je rekla da ih viđa čak i ovde u preduzeću (to je bilo u Hamiltonu, Canada) kako šetaju proizvodnim halama ali uopšte ne obraćaju pažnju na ljude jer su odavna shvatili da ih ljudi ne vide.
Nije mi bilo neobično jer sam već znao da kada neko od takvih prođe kroz nas mi osetimo hladnu jezu, što se i meni događalo. To nije nikakva sposobnost pojedinaca već svako ko oseti takvu hladnu jezu sigurno ima dato iskustvo. (Usput, mi ne živimo kao čista Duša po napustanju fizičkog tela već tada kao spoljašno telo imamo Astralno telo koje je potpuno istovetno sa fizičkim telom samo što je na daleko višem vibracionom nivou i nevidljivo je za fizička čula vida.)
Mojim istraživanjem sam otišao mnogo dalje, budući da je to samo deo velikog ciklusa, naših dolazaka i odlazaka kako bismo mi Duša iskustveno ekspandirali svoju svest - koja je duhovna a ne mentalna kategorija.
Mi, Duša, smo besmrtno i večito Biće i svi životi koje ovde živimo u mnogim telima su sa jedinstvenom svrhom i ciljem. Kaqda sam godinama kasnije na prvom svetu iznad ovog hteo posetiti moju majku, koja je preminula tamo gde je bila u vrsti stacionara, zarad emocionalnog zalečenja, naleteo sam na čoveka kojeg sam znao. Rekao mi je da je moja Majka otišla sa ocem u kupovinu pa sam sa njim razmenio nekoliko reči. U to se uključila i mlada devojka koje ja tek nedavno bila preminula. Na pitanje da li ide na zemlju nazad da poseti svoje bližnje, rekla je: "Išla sam nekoliko puta dok nisam shvatila da oni mene opšte ne vide niti čuju te sam shvatila da nema svrhe da ih posećujem."
Ipak, ova moja šetnja i poseta bila je samo u skladu sa mojim duhovnim školovanjem i putovanjem dalje kao delom programa mojih životnih potreba što danas čini veliki broj ljudi na ovoj planeti a što je takođe sastavni deo naših života.
Sve početne misterije su tu samo da nas probude i povuku da istražujemo i počnemo svesno slediti najviša duhovna učenja koja dolaze iz samog srca Kreatora, Boga.
Zašto tako?
Jednostavno, mnogi veruju da će nam Bog obezbediti sve i da on odradi sve za nas samo ako ćemo se moliti. Takvo verovanje je bespredmetno jer mi sami moramo sve zaraditi svojim naporima pa i povratak u svetove čiste svesti i ljubavi. Bog nama neće dati ništa besplatno a na nama je da sami istražujemo i otkrivamo samu svrhu života te pronađemo put i način kako se usmeriti na završni i najviši životni cilj.
Tačno je da je to da u sebe ugradimo ljubav i samo ljubav ali uz to moramo imati najviši stadijum odgovornosti i samodiscipline i živimo u skladu sa duhovnim zakonima.
Usput, iskustvo jednog kolege bilo je ovakvo: Odseo je u jednom hotelu u jednokrevetnoj sobi. Međutim, uveče kada je ušao u sobu video je da u fotelji sedi izvesni čovek ali u Astralnom telu. Seo je preko puta njega i započeo komunikaciju. Rekao je da je u toj sobi preminuo ali da niko nije došao po njega da ga odvede tamo gde treba a sam nije znao otići. (Uobičajeno je da po preminuću neko uvek dođe i odvede preminulog tamo gde pripada po svojoj dosegnutoj svesti.) Kolega ga je upitao da li bi hteo da on pozove svog duhovnog učitelja i odvede ga tamo gde će nastaviti svoj duhovni progres umesto da luta ovde na zemlji. Pristao je pa je ovaj kolega pozvao svog duhovnog učitelja te je ovaj došao i odveo ga.
Naravno da o takvim iskustvima možemo pričati danima jer ima dosta ličnih a još više iskustava drugih ljudi.
Pozdrav!

 

[Schrodinger]

Kada sam godinama kasnije na prvom svetu iznad ovog hteo posetiti moju majku, koja je preminula tamo gde je bila u vrsti stacionara, zarad emocionalnog zalečenja, naleteo sam na čoveka kojeg sam znao. Rekao mi je da je moja Majka otišla sa ocem u kupovinu pa sam sa njim razmenio nekoliko reči. U to se uključila i mlada devojka koje ja tek nedavno bila preminula. Na pitanje da li ide na zemlju nazad da poseti svoje bližnje, rekla je: "Išla sam nekoliko puta dok nisam shvatila da oni mene opšte ne vide niti čuju te sam shvatila da nema svrhe da ih posećujem."

a koju valutu koriste u astralnom svetu i cime su sve snabdevene prodavnice?
Kako si putovao tamo, je li to bila neka vizija, lucidan san.

 

[louiskrstic]

a koju valutu koriste u astralnom svetu i cime su sve snabdevene prodavnice?
Kako si putovao tamo, je li to bila neka vizija, lucidan san.

Potraži knjigu "The Tiger's Fang" od Paula Twitchela ili "In the Company of ECK Masters," od Phila Morimitsua. Tamo će ti se malo jasnije reći.