Neoklasicizam

Poli46

Poli46

Stara legenda
VIP
Poruka
92.460
Veliko interesovanje za Homerove epove,iskopavanja Pompeje i Herkulanuma,antičkih gradova na jugu Italije,koja su počela 1748.godine,i estetičke teorije pruskog arheologa Johana Vinkelmana,
koji je hvalio plemenitu jednostavnost antičke umetnosti,potisnulo je umetnost rokokoa još pre
početka buržoaske revolucije u Francuskoj.U trećoj četvrtini XVIII veka u Rim stižu umetnici sa
svih strana,pa ovaj grad u to vreme postaje prestonica jedne nove kulture-neoklasicizma.
Novi ukus učinio je da neoklasicizam postane internacionalna umetnost,zajednička za Evropu i SAD.
jacques-louis-david-socrates1.jpg

Jacques Louis David-Socrates
Iako je kolevka neoklasicizma bio Rim on je najviše uslova za razvoj imao u Francuskoj. Crtež je u slikarstvu neoklasicizma osnovno sredstvo izraza i ističe vrednost i lepotu jasne i čiste konture.
Boja ima drugorazredni značaj, nema kontrasta svetlog i tamnog. Svetlost iste jačine osvetljava
sve naslikane predmete i figure.
Neoklasicizam nastavlja renesansnu estetiku, posebno Rafaelovu, izuzev u predstavi prostora.
Prostor na neoklasicističkoj slici je skučen i plitak, često odmah iza figure, zatvoren zidom ili draperijom.
 
U idućim generacijama neoklasicizma prelazi se na sentimentalniju,građansku varijantu,
poznatu kao bidermajer.Izraz bidermajer je u početku imao podrugljivu notu i označavao
je tupog,zadovoljnog i dobroćudnog građanina.Razvijao se u većim srednjoevropskim
centrima kao što su Rim i Pariz.Ta umetnost se više izrazila u nameštaju,ali i mnogo u
slikarstvu.Slike nemaju jasnoću i strogost oblika kojima se odlikuje neoklsicizam,ni
njegove uzvišene,herojske teme.
70c987ba6c0ef641af2817e9626ca779david the death of marat.jpg

David- The Death of Marat
njegove uzvišene,herojske teme.
 
Жан Огист Доминик Енгр (фр. Jean Auguste Dominique Ingres; 29. август 1780 —
14. јануар 1867) био је француски сликар неокласицизма. Иако је тежио да постане
сликар историјских догађаја у традицији Николе Пусена и Жака Луја Давида,
његови портрети су признати као његова највећа заоставштина историји уметности.
Нарочито се истичу они у техникама цртежа, због виталности и скоро фотографске
прецизности линије.
jean-auguste-dominique-ingres.jpg!Portrait.jpg

Self-Portrait - Jean Auguste Dominique Ingres
Рођен је 29. августа 1780. године у Монтобану и већ у младости је дошао у додир
са уметношћу. Његов отац је био свестрани уметник (скулптор, штукатер, сликар
минијатуриста), и учио ге је сликарству и свирању на виолини. 1791. године је свога
сина послао на академију у Тулуз.
У августу 1796. године путовао је у Париз и ту је нашао место у атељеу Жак Луј Давида
и био је у класи Школе лепих уметности у Паризу. 1801. године је добио награду
"Prix de Rome" која је студентима била препорука за добијање стипендије за студије
на академијама. Добио је четворогодишњу стипендију и боравак на Француској
академији у вили Медичи у Риму коју је подигао 1806. године.
У Риму је студирао и копирао старе мајсторе и зарађивао портретирањем гувернера
и других личности. Године 1813. оженио се својом пријатељицом Мадленом Хапеле
са којом је дуго имао успешан и примеран брак.
 
the-grande-odalisque-1814.jpg!Large.jpg

The Grande Odalisque-1814.
Енгрова дела нису била дуго времена цењена и поштована. У почетку је сликао у
псеудо- класицистичком стилу Жак Луја Давида а касније сасвим према делу
Рафаел Сантија. Последњих се година враћа античким узорима и црпи из
етрурског сликарства, слика водених боја које он са великом умешношћу и
прецизношћу изводи.
Цртежу и модулацији Енгр посвећује већу пажњу него боји. Тако се јавља велики
раскорак између његових дела и дела Ежен Делакроа који користи већ скоро
импресионистичку палету. Енгр је гајио један строги стил класицизма у коме се
ослањао на античке узоре и карактерише се прецизним линијама и обрисима.

Engr je veliki majstor koji je daleko nadmašio svog učitelja Davida.Obratio se
Rafaelu i Etrurcima..i tako se oslobodio uticaja svog učitelja,što je znak da
je pronašao sebe..a to nije lako.
 
912c46287ec23480904b400b1953d8dc_L.jpg

Sliku Apoteoza Homera je Charles X izričito naručio za plafon u Luvru, koji je danas drevna egipatska galerija. Po prijemu naloga, Jean-Auguste-Dominiqe Ingres je brzo osmislio ideju
za svoju sliku i trebalo mu je samo sat vremena da na skici utvrdi široke konture svoje
kompozicije. Svoju ideju razvio je u više od 100 crteža i brojnim naslikanim skicama za nju
koji su preživeli. Njegov najveći izraz klasičnog ideala, ovo gotovo sedamnaest stopa dugo
platno prerađuje Rafaelovu vatikansku fresku, Atinska škola iz 1509-1511. Apoteoza Homera
bila je izložena 1827. godine u godišnjem Salonu, a sada je izložena u Luvru.
 
Žak Luj David bio je zvanični slikar revolucije i Napoleonov portretista. Školovao se u Rimu. Kroz teme koje radi on simbolično pokazuje kojim visokim idealima ljudi treba da teže i tako indirektno povezuje antiku sa aktuelnim političkim trenutkom u Francuskoj. Obični ljudi mogu činiti herojska dela i promeniti tok istorije.
500px-Jacques-Louis_David_-_The_Emperor_Napoleon_in_His_Study_at_the_Tuileries_-_Google_Art_Pr...jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top