Neodrečenost

[MathPhysics]

"What i've felt, what i've known,
never shined through in what i've shown"

Ovako glase stihovi jedne poznate pesme Metalike. A život, život mnogih ljudi često staje u te redove. Svi mi često ostajemo nedorečeni... A dela koja činimo ne budu odraz naših namera i želja, mogućnosti i stremljenja. Svetu često "prodajemo" jednu verziju sebe u kojoj smo zapravo neki drugi... A ponajmanje ono što zaista jesmo. Na pozornici življenja igramo svoje uloge kostimirani u hiljadu novih likova, a pravo "ja" ostaje neprojavljeno. A zašto? Da li je toliko dobro da želimo da ga sačuvamo netaknutim? Ili se stidimo svoje prave prirode, istinskog poimanja vrednosti i zato glumimo neke bolje likove? Ili jednostavno ne možemo da se iskažemo na pravi način jer nam nešto smeta?

Elem, u sličnom kontekstu mi se nameće mnogo pitanja, ali ću da izdvojim dva-tri...
- Ljudi sa kojima se družite, komunicirate i sarađujete o vama imaju neke svoje predstave... Da li su njihove predstave verodstojan odraz vašeg pravog "ja"? Šta vas sprečava da ispoljite svoju pravu prirodu? (okolnosti, ceo svet, vi sami?)
- Kada presaberete sve što ste ostvarili u životu i sve što bi u principu očekivali da možete da dobijete od njega, kakav je odnos između tih suma? Da li ste premašili ambicije, ostvarili ih, ili ih jednostavno potisnuli, zaboravili ili ispustili?
- Da li vam se dešava, da uz najbolje namere, i najplemenitije ciljeve, činite stvari koje drugima škode? Pa da onda dela ne govore u prilog vašim pravim dometima, vašim pravim vrednostima, već nisu ništa drugo nego neprijatna slučajnost koja će o vama kod druge osobe stvoriti neprijatan, a povrh svega i netačan utisak?

Ukratko, koliko ostajete nedorečeni pred svetom?

 

[Џорџи]

ma nije to samo do nas nekom i kad crtas i ponavaljas zilion puta nije dovoljno jasno da nas skapira sustinski..a nekom je i pogled dovoljan

 

[Direkt]

Nedorečenost je kad ne kontaš da je najbolji lek za mamurluk dobro kenjanje. Odeš u wc, iserreš se pošteno, i ko nov si.

Za ostalo sam previše pospan da bih odgovorio, malo kasnije xD

 

[Sreten Žujović]

Ствар је у томе што нас сама ова паланчка средина тера да будемо оно што нисмо. А под утицајем фарме и великог брата тога ће само бити више. Јер су оба пројекта настала као експеримент да се људи навикавају на причу да их увек неко снима и да су увек на некаквој позорници. Све више ће се губити спонтаност. Свуда ћемо ићи припремљени... ускраћује се основно право човека да се испали, да испадне глуп... једном речју, да буде оно што јесте - спонтано биће.

 

[Sreten Žujović]

Ево, и Мат се испалио у наслову и написао неодреченост уместо недореченост.

Ипак нисмо начисто пропали...

 

[Фјодор]

iskreno, ne trudim se mnogo da budem dorecen.

- kakve ko predstave o meni ima, e za to me pogotovo zabole. jedna poznanica (da ne kazem drugarica, posto se ne druzimo) je mislila da sam derpe, i to je bas bila sigurna u to. razlog ne znam, al i ne interesuje me. uglavnom, nisam protivurecio, cak mi je bilo smesno slusati je, onakvu neinteligentnu. inace, budale mogu samo ismejavati ili ignorisati, nemam zivaca da se raspravljam.

- sta sam ostvario - nista. rano je o tome govoriti, mada nisam nesto ambiciozan. najverovatnije da necu nikad nesto znacajno ostvariti, al zabole me i za to.

- ne znam, al i ne interesuje me.

 

[Sreten Žujović]

Благо вама неамбициознима... ја од основне школе маштам да будем председник државе (како да нам се звала).

Амин +

 

[MathPhysics]

Ево, и Мат се испалио у наслову и написао неодреченост уместо недореченост.

Ипак нисмо начисто пропали...

Znam, zeznuo sam se, ispravio sam u prvom postu, ali naslov teme ostaje takav kakav je. A i koga briga, svet je ionako apsurdan.

Inače, ako su prvo i zadnje slovo na pravom mestu, reč se može pročitati bez obzira u kom su redosledu data druga slova, sve permutacije čovek može bez problema da pročita.

No, nazad na temu. Ja se prilično pronalazim u uvodnom delu... I citatu iz pesme Metalike, nisam ga slučajno naveo... Imam dosta toga da navedem u duhu stvari koje nikada nisam uspeo da ispoljim (a hteo sam). Kao i razilasku namera i dela (za šta sam doduše sam kriv ). O svemu tome ću kasnije detaljnije pisati.

 

[User Friendly]

Jednostavno ne mozes da budes ono sto jesi i da govoris sto mislis i osecas,to stvara konflikte sa drugima i otvara tebe drugima.
Kad svi nose maske,mozes da zamislis sta ce tebi da se desi ako se nekom poveris ili pokazes slabost.
Covek je coveku vuk,a vuk vuku nikad covek,jednostavno te uvek neko testira koliko si jak i koliko mozes.
Sto se uspeha tice,nisam zadovoljan,ali imam resenje i za ovaj problem.

 

[nsdd123]

Mislim da sam ja na krstarici napisala vise nego sto suma sumarum svi ljudi znaju o meni, jedino ovde sam se dotakla nekih tema i dubina o kojima mozgam sama sa sobom..
strasno sam drustvena u realu, pricam puno o sebi ali samo one stvari koje su opipljive, generalno sam na nivoima koji nisu moji, u recima koje nisu moje..ne pricam drugima nista jer znam da se necemo razumeti a da silim neka objasnjenja samo da bih nekom otvorila dusu noup.. U svakom slucaju ja se smejem kakve dobre drugove imam, koliko ljudi imam a koliko pogresnu predstavu oni imaju o meni..to mi je bas tripozno nekad kad o tome razmislim. Napolju ljudi kao da celog zivota zele da vide ono najlepse od mene sto je samo jedan minijaturan i nedominantan deo.. Velike, velike zablude. Pa tako mama koja misli da sam ja jedan neverovatan borac i td. nece nikad saznati da joj je dete mesecima bilo na AD-ma i da ni sama ne zna kako se cupa iz svega toga.
Odnos izmedju ocekivanja i onog sto sam dobila je .. Slabo sam se ostvarila u materijalnom smislu, ali verujem da unutra imam nesto veliko i da ce me to odvuci nabolje, ne zurim nigde.
Nije mi bitno koliko nedorecena ostajem pred svetom, nego samo pred sobom.

 

[1DaL]

Ne zanima me preterano da li ostajem nedorečen kod ljudi do kojih mi nije puno stalo. Međutim, bliski ljudi su oni koji me znaju i kod kojih nemam potrebu da nosim neku od tih maski o kojima pričaš.. A mislim da su maske potrebne u komunikaciji sa tim "sekundarnim" svetom, onim ljudima sa kojima dolaziš u kontakt a nemaš u planu da se sa istima zbližiš, npr širi krug kolega na faksu, poslu, poznanika u gimnaziji, ljudi u gradskom prevozu sa kojima uđeš u spiku itd.. Prosto, verovatno i oni u istom trenutku koriste masku iz istog razloga - da bi se izbegao sukob. A i još jedan razlog je što se ljudi boje da se prikažu u pravom svetlu, boje se osuda i svega sličnog, svi mi imamo mnogo manje samopouzdanja nego što mislimo da imamo
Ja lično volim da koristim te maske, pričinjava mi zadovoljstvo da komuniciram sa različitim ljudima, a kad mi sve to dojadi - okrenem se onom krugu gde ništa od toga nije potrebno

 

[hejti]

Dzeksonova pesma speechless koju sam bas jutros slusala . . . .

 

[Transcendental]

- Ljudi sa kojima se družite, komunicirate i sarađujete o vama imaju neke svoje predstave... Da li su njihove predstave verodstojan odraz vašeg pravog "ja"? Šta vas sprečava da ispoljite svoju pravu prirodu? (okolnosti, ceo svet, vi sami?)
- Kada presaberete sve što ste ostvarili u životu i sve što bi u principu očekivali da možete da dobijete od njega, kakav je odnos između tih suma? Da li ste premašili ambicije, ostvarili ih, ili ih jednostavno potisnuli, zaboravili ili ispustili?
- Da li vam se dešava, da uz najbolje namere, i najplemenitije ciljeve, činite stvari koje drugima škode? Pa da onda dela ne govore u prilog vašim pravim dometima, vašim pravim vrednostima, već nisu ništa drugo nego neprijatna slučajnost koja će o vama kod druge osobe stvoriti neprijatan, a povrh svega i netačan utisak?

1) Svaka predstava koju neko ima o tebi predstavlja jednu od verzija koje sačinjavaju tvoje "ja", ono zapravo u sebi sadrži potencijal (zapravo totalitet potencijala) ispoljavanja gde se uvek aktualizuje onaj modus za koji se ostvari niz pretpostavljenih uslova.
Pošto znam da gotiviš Hesea, ako se ja dobro sećam (davno beše) u Stepskom vuku on na kraju negde priča subjektu kao šahovskoj tabli gde sve pojedinačne verzije subjekta koji se ostvaruje predstavljaju jednu od kombinacija figura koje se na toj šahovskoj tabli mogu napraviti. Ili sam ja nešto permutovao.
U svakom slučaju, pravo, ogoljeno JA ne postoji, odnosno ako postoji može se razumeti samo kao neka vrsta delovanja, delatne svesti to jest, causa efficiens subjekta, ne znam koji bi bio bolji naziv a da mu ne dam pogrešnu konotaciju, tipa "načelo individuacije" al to je onda previše ničeanski i ima negativni prizvuk...pih
2) znaš kako, to je već od čoveka do čoveka, al svakako je većina barem imala nekakvu idealističku predstavu o životu koja malo po malo biva urušena ili je već srušena, zavisi od konkretnog slučaja. Eto recimo kod Overkila je uništenje ambicije dovelo do lošeg rezultata, kod mene je recimo dovelo do dobrog jer sam se spustio na zemlju i krenuo da razmišljam praktičnije. Najbolje prolaze oni koji su od početka bili relativno prizemni u svom mišljenju, al tih je i najmanje ujedno.
3) kako ide ona izreka, put do pakla popločan je dobrim namerama ili nešto tako, al bitno je skontati da čoveka ne čine namera ili cilj već delo, a ako se desi nešto suprotno njegovoj težnji, znači da nije dovoljno kvalitetno delovao u pravcu ostvarenja svog cilja što je DOBRO zapravo jer pokreće na unapređivanje samog sebe. Nije smak sveta ako napraviš jednom, dvaput srannje, smak sveta je ako posle n puta pravljenja srannja se ne naučiš već ostaneš retardiran, e onda ti se crno piše.