Neodlučnost

[Nina]

Da li je pametno da napustim posao i prihvatim novu ponudu? Šta da studiram? Da li da se iselim iz zemlje? Ovo su samo neka od pitanja koja veliki broj ljudi postavi sebi u nekom trenutku života. I dok su neki odluku doneli bez mnoga razmišljanja, drugi neprestano vagaju. Ne bez razloga - psiholozi objašnjavaju da je u ljudskoj prirodi upisana "nesposobnost" brzog donošenja odluka jer izbor jedne opcije povlači gubitak svega onoga što pruža alternativa.

Izrazito neodlučni ljudi teško će doneti i naizgled jednostavne odluke, poput one da li da za dezert izaberu sladoled ili tortu.

I bez obzira da li je reč o sitnicama ili najvažnijim životnim odlukama, suština problema je da mi zapravo želimo sve.
Kako je to najčešće nemoguće, psiholozi savetuju da, kad god ste neodlučni, postavite prioritete, što će vam olakšati izbor između više opcija
link

Ko ste ? Neodlucni ili oni koji znaju sta hoce i u tom smislu i donose odluke

 

[Nina]

Neodlucni ljudi u stalnoj su koliziji sa ne smem i želim.Plaše se da ce doneti neku odluku zbog koje bi zažalili.Kod takvih je samopuzdanje prilicno malo
i trebali bi da donose odluke sa mnogo više vere u sebe.Veruj u sebe, cesto govorim sebi i ne gubi samopouzdanje jer ti to možeš i smeš.
Ima i ona narodna, razmisli i odluci jer posle znate cega , nema kajanja
I šta god da odlucite na vama je bez da krivite sebe ili nekog drugog ako posledice vaše odluke bude negativna.

Bar ja ovako mislim pa i da nisam u pravu

 

[Belgradeboy]

Jedno je odlučnost, a drugo želja i nemogućnost uraditi nešto iz nekog razloga.

 

[Metronomy]

Obicno se radi o iskustvu sa greskama koje postaju vidljive posle razvoja. Razliciti ljudi se razlicito i postavljaju prema odlukama.
"Ko brzo donosi odluku, kaje se natenane."
Samopouzdanje postaje problematicno tek kada se odluka donese, do tada je problem u iskustvu. Brzopleti ljudi prave greske, pa da ih ne bi pravili postaju neodlucni.
Dakle, postavljanje prioriteta je ono sto daje samopouzdanje. Kada opredelis prioritet onda odluke na vrhu liste postaju dominantne i njima se podredjuju manje bitne odluke.
Za najvaznije odluke potrebno je da "sazru" sto znaci da se kroz druge sitnije odluke ucvrste i za to je potrebno vreme, sto opet znaci da se bitne odluke ne donose nabrzinu.

 

[Отварач мозга]

Donosimo odluke svaki dan,sat.
Odlucnost se odnosi na one situacije kada dugo " merkas,cenis,premisljas" i na kraju resis...
Mare care sad je startuj...fazon.

 

[Отварач мозга]

Obicno se radi o iskustvu sa greskama koje postaju vidljive posle razvoja. Razliciti ljudi se razlicito i postavljaju prema odlukama.
"Ko brzo donosi odluku, kaje se natenane."
Samopouzdanje postaje problematicno tek kada se odluka donese, do tada je problem u iskustvu. Brzopleti ljudi prave greske, pa da ih ne bi pravili postaju neodlucni.
Dakle, postavljanje prioriteta je ono sto daje samopouzdanje. Kada opredelis prioritet onda odluke na vrhu liste postaju dominantne i njima se podredjuju manje bitne odluke.
Za najvaznije odluke potrebno je da "sazru" sto znaci da se kroz druge sitnije odluke ucvrste i za to je potrebno vreme, sto opet znaci da se bitne odluke ne donose nabrzinu.

Covek objasnio

 

[Frederick_]

Neodlucnost je karakterna osobina. Ali moze da se promeni, ako se trenira i ako se pogled na "promene" promeni.
Ukratko, promene treba da nastanu prvo u nama, pa tek onda da ih realizujemo.
Uzmimo primer promene posla: posao se ne menja tako sto neko dodje pa ti kaze "e, evo ti bolja ponuda". Posao se menja tako sto ti prvo odlucis da promenis posao (jer zelis vecu platu, zelis bolje okruzenje, zelis ovo, zelis ono.....). Pa tek onda trazis bolju ponudu. I kada je nadjes - ne postoji neodlucnost.

Tako je u svemu. Posao, veze, studije, iseljenje.....odluka mora da dodje iz nas.
Ako imate decu, ucite ih tome.

 

[Nina]

Donosimo odluke svaki dan,sat.
Odlucnost se odnosi na one situacije kada dugo " merkas,cenis,premisljas" i na kraju resis...
Mare care sad je startuj...fazon.

a oni koji su neodlucni .pa traze razloge da ne donesu odluku ..iz straha od nepoznatog na primer

 

[Lagerta]

Nije to neodlučnost ako sebi daš vremena da odmeriš sve za i protiv te odluke.Samo nisam ishitrena .

 

[Lagerta]

a oni koji su neodlucni .pa traze razloge da ne donesu odluku ..iz straha od nepoznatog na primer

To onda nije neodlučnost, već strah od promena .

 

[Niki Byonse]

Ja sta odluci, to je iskljucivo u moje ime I postujem. Sada istim, odlucila sam I to je sve, a po pitanju drugih, nemam ni medjusobnih odluka.

 

[Отварач мозга]

a oni koji su neodlucni .pa traze razloge da ne donesu odluku ..iz straha od nepoznatog na primer

Ima i takvih,istina.Manjina bas,ali ima...
Strah od nepoznatog...
Zaista je metronomy sve rekao.

 

[Lorelajn]

Mislim da su manje više svi u nekom periodu više neodlučni u drugom više odlučni.

Što se mene tiče neodlučna sam oko toga da li torta ili sladoled Kod tih sitnica svakodnevnih i kada su sve opcije dobre "teže" se odlučujem.

Ukoliko su odluke vezane samo za mene umem jako brzo da odlučim i to oko velikih životnih stvari. Ne kajem se. Barem do sada nisam.

Najviše se premišljam kada moje odluke utiču ili uključuju druge.

 

[Lagerta]

Mislim da su manje više svi u nekom periodu više neodlučni u drugom više odlučni.

Što se mene tiče neodlučna sam oko toga da li torta ili sladoled Kod tih sitnica svakodnevnih i kada su sve opcije dobre "teže" se odlučujem.

Ukoliko su odluke vezane samo za mene umem jako brzo da odlučim i to oko velikih životnih stvari. Ne kajem se. Barem do sada nisam.

Najviše se premišljam kada moje odluke utiču ili uključuju druge.

Vage su takve

 

[Samsonight]

Ko ste ? Neodlucni ili oni koji znaju sta hoce i u tom smislu i donose odluke

Definitivno nisam neodlučna, ali delujem intuitivno. Nekad imam jak osećaj da nešto treba da uradim, i to mi je ono pravo. Ne nedostaje mi hrabrosti, sve pred sobom rušim, ne konsultujem nikoga jer je osećaj toliko jak da mi je jasno da je to nešto pravo za mene.
Ako se preispitujem oko nečega dugo, nije to za mene, verovatno.
Da li držim vrapca u ruci dok je golub na grani? Hmmm... opet slušam intuiciju. Ima situacija kad sam zbog vrapca na grani pustila goluba iz ruke, i ne kajem se.

U svakom slučaju, dopada mi se to što je uvek 0 ljudi uticalo na moje odluke. Stvar je uvek: "Bože, molim te, gurni me baš jako ili me zauzdaj tako da ne mogu da mrdnem ni malim prstom!" ako sam već u dilemi.

 

[Nina]

Pisala sam vec u gornjem postu.Nisam neodlucna, oduvek sam sama donosila odluke osim u jednom periodu svog života kada sam imala potrebu da se konsultujm sa roditeljima jer su oni tada bili sastavni deo mojih odluka..posle toga ne... ali uvek razmislim i odlucim..ne kajem se jer mi kajanje i posle pogrešnih odluka a bilo ih je, ništa ne pomaze,zato sledeci put razmislim dva puta pa ako i posle toga padnem..sama sam pala niko mi nije kriv

 

[The_Night_Hawk]

Ja sam veoma oprezan.
Ali nisam neodlucan.
Tri puta merim, ali mi ne treba 100 godina za to.
I kad preseccem onda je tako kako je.
Gresim li? Pa koliko i drugi, tu i tamo.
Samo hrabro i bez zaljenja, pa sta bude bicce.

 

[Барышников]

Pisala sam vec u gornjem postu.Nisam neodlucna, oduvek sam sama donosila odluke osim u jednom periodu svog života kada sam imala potrebu da se konsultujm sa roditeljima jer su oni tada bili sastavni deo mojih odluka..posle toga ne... ali uvek razmislim i odlucim..ne kajem se jer mi kajanje i posle pogrešnih odluka a bilo ih je, ništa ne pomaze,zato sledeci put razmislim dva puta pa ako i posle toga padnem..sama sam pala niko mi nije kriv

Idi u park, šta govore majke deci najčešće?
"pazi! pašćeš!" eto to je uzrok te neodlučnosti.
zamisli da te neko programira tako celo detinjstvo, i ti da budeš odlučan posle?!

 

[KraNp]

Ја кад не пијем антидепресиве имам код себе тај осећај. Као да У СЕКУНДИ треба да донесем неку екстремно важну одлуку и онда осећам растрзаност око неке наизглед битне одлуке која уопште не постоји. Генерално, до сада сам доносио рационалне одлуке. Волим и да чујем шта други мисле о њима. Тада ми буде лакше да ставим приоритете на прво место. Ево нпр. сад ћу вас да питам....! Ја имам канцеларијски посао где по цео дан не радим ништа осим кад је дан пензија. Тада три дана имам странке и то по неколико њих за цео дан, који уђу на минут-два. Радим као благајник и рачуновођа. Имам слободну канцеларију са тв и креветом. Ту легнем кад ми се спава. На посао дођем у 10 ујутро а одем ако желим у 16 ч. а често останем да играм видео игре. Посао, дакле из снова што се тиче радних услова. Могу да изађем кад хоћу и нико ме не пита где сам. Оно што је лоше је то да ми је плата минималац. Затим понекад полудим од досаде и изађем да прошетам улицом или попијем кафу на тргу. А највећи проблем ми је то што је моја кева са својом агенцијом за вођење књига канцеларија у приземљу и годинама ме зове за сваку ситницу да јој покажем на компијутеру. Електронски је тотално неписмена. Не зна шта значи "ОПЕН, САВЕ, ПРИНТ". Не зна да минимизира страницу, да пошаље е маил, да сачува текст у одређеном фолдеру. Ја сам јој све то писао и објашњавао и радио уместо ње, али замислите у току дана да вас неко зове за глупости 48 пута. Она ради са тим од 1999. а притом још ништа не уме сама и никад неће ни умети. И пошто сам имао пар екстремних свађа са њом и њених излива хистерије и клетви, ја сам одлучио да се преквалификујем и у јуну бих требао да завршим за техничара компијутерски вођених цнц машина. Планирам да оставим овај посао из снова јер не могу више да трпим менталну тортуру због кеве и досаду која ме разбија у канцеларији. Жена са завода за запошљавање ми је рекла да се то моје ново занимање нон стоп тражи и да би требало да нађем посао. Већ сам имао пар понуда за посао у дрвно прерађивачкој фабрици и обради метала. Ако бих добио посао у струци имао бих почетну плату вероватно око 70 000 наспрам садашњих 47 000. Ови што раде пар година ми кажу да изађу и на 1000 евра. Сад мене брине, како ја да знам, ако добијем нови посао, хоћу ли умети добро да га радим, како ћу се уклопити са људима око себе на послу (то ме највише брине.....међуљудски односи) и генерално сва та нова ситуација. Ја тренутно "високо летим". Чврсто сам решио да нађем нови посао али ме плаши да "не паднем на бетон" и нађем се у тешком срању. Нисам ја више дечко од 25 година него коњузгара од 50. Морам да водим рачуна и о томе. Да ли би сте ви прихватили да напустите овакав посао и почнете на новом радном месту па шта Бог да тј. да кренете "грлом у јагоде".

 

[Отварач мозга]

Ја кад не пијем антидепресиве имам код себе тај осећај. Као да У СЕКУНДИ треба да донесем неку екстремно важну одлуку и онда осећам растрзаност око неке наизглед битне одлуке која уопште не постоји. Генерално, до сада сам доносио рационалне одлуке. Волим и да чујем шта други мисле о њима. Тада ми буде лакше да ставим приоритете на прво место. Ево нпр. сад ћу вас да питам....! Ја имам канцеларијски посао где по цео дан не радим ништа осим кад је дан пензија. Тада три дана имам странке и то по неколико њих за цео дан, који уђу на минут-два. Радим као благајник и рачуновођа. Имам слободну канцеларију са тв и креветом. Ту легнем кад ми се спава. На посао дођем у 10 ујутро а одем ако желим у 16 ч. а често останем да играм видео игре. Посао, дакле из снова што се тиче радних услова. Могу да изађем кад хоћу и нико ме не пита где сам. Оно што је лоше је то да ми је плата минималац. Затим понекад полудим од досаде и изађем да прошетам улицом или попијем кафу на тргу. А највећи проблем ми је то што је моја кева са својом агенцијом за вођење књига канцеларија у приземљу и годинама ме зове за сваку ситницу да јој покажем на компијутеру. Електронски је тотално неписмена. Не зна шта значи "ОПЕН, САВЕ, ПРИНТ". Не зна да минимизира страницу, да пошаље е маил, да сачува текст у одређеном фолдеру. Ја сам јој све то писао и објашњавао и радио уместо ње, али замислите у току дана да вас неко зове за глупости 48 пута. Она ради са тим од 1999. а притом још ништа не уме сама и никад неће ни умети. И пошто сам имао пар екстремних свађа са њом и њених излива хистерије и клетви, ја сам одлучио да се преквалификујем и у јуну бих требао да завршим за техничара компијутерски вођених цнц машина. Планирам да оставим овај посао из снова јер не могу више да трпим менталну тортуру због кеве и досаду која ме разбија у канцеларији. Жена са завода за запошљавање ми је рекла да се то моје ново занимање нон стоп тражи и да би требало да нађем посао. Већ сам имао пар понуда за посао у дрвно прерађивачкој фабрици и обради метала. Ако бих добио посао у струци имао бих почетну плату вероватно око 70 000 наспрам садашњих 47 000. Ови што раде пар година ми кажу да изађу и на 1000 евра. Сад мене брине, како ја да знам, ако добијем нови посао, хоћу ли умети добро да га радим, како ћу се уклопити са људима око себе на послу (то ме највише брине.....међуљудски односи) и генерално сва та нова ситуација. Ја тренутно "високо летим". Чврсто сам решио да нађем нови посао али ме плаши да "не паднем на бетон" и нађем се у тешком срању. Нисам ја више дечко од 25 година него коњузгара од 50. Морам да водим рачуна и о томе. Да ли би сте ви прихватили да напустите овакав посао и почнете на новом радном месту па шта Бог да тј. да кренете "грлом у јагоде".

Можда би било добро да потражиш нови посао.
Међутим...важније питање је нашта си навикао,какво искуство имаш у раду са другим људима...у тиму.С'обзиром на твоје године то би требало више да те брине од плате.
Нај боље би било да се опробао на неком другом послу док још радиш овај,стари.Хвала Богу посла сада има на претек па не реметиш некоме срећу.Тако би из прве руке видео како стоје ствари...могу ја ово или ово није за мене...ако је изводљиво...

 

[KraNp]

Можда би било добро да потражиш нови посао.
Међутим...важније питање је нашта си навикао,какво искуство имаш у раду са другим људима...у тиму.С'обзиром на твоје године то би требало више да те брине од плате.
Нај боље би било да се опробао на неком другом послу док још радиш овај,стари.Хвала Богу посла сада има на претек па не реметиш некоме срећу.Тако би из прве руке видео како стоје ствари...могу ја ово или ово није за мене...ако је изводљиво...

Да. Ја бих радо пристао на то нпр. да радим од пола пет до пола девет увече. Питање је само да ли неко хоће да пристане на тај услов. Није ми фрка да останем дуже да радим и поред овог досадног посла.

 

[Отварач мозга]

Да. Ја бих радо пристао на то нпр. да радим од пола пет до пола девет увече. Питање је само да ли неко хоће да пристане на тај услов. Није ми фрка да останем дуже да радим и поред овог досадног посла.

Па пробај да се договорио нешто тако...ништа не губиш.
Напорно је радити два посла,знам из искуства,али теби треба месец или два да видиш на чему си .

 

[KraNp]

Па пробај да се договорио нешто тако...ништа не губиш.
Напорно је радити два посла,знам из искуства,али теби треба месец или два да видиш на чему си .

Ма радио сам ја и као ложач котла. Устанем ујутро у пет по мразу. Дођем исцепам дрва и утоварим угља. Затим очистим котао од пепела и прогутам кило прашине. После у 16 ч. бацим још једну туру угља. Али то ми је било у склопу ове куће где сад радим. Могло се. Једном сам питао у радионици за прављење опруга и ексера да радим четри сата али ме одбили. Кажу да им треба радник од 6 до 14 ч.

 

[Nina]

Idi u park, šta govore majke deci najčešće?
"pazi! pašćeš!" eto to je uzrok te neodlučnosti.
zamisli da te neko programira tako celo detinjstvo, i ti da budeš odlučan posle?!

ima i toga.. desavalo se u šetnji malog psa maltezera na primer ,malo dete hoce da pomiluje kuce a majka ga cimne i histericno kaze neee..pazi uješce te i dete trgne ruku, neko se i rasplace ..tako od malih nogu deci usadjuju strah od psa, a preko psa i na životinje generalno..tako je i sa odlukama ako neko od malih nogu sluša, pazi ,nemoj, pašces, nemoj to ni slucajno..ne valja to ..nemoj to da radis, nemoj ovo, nemoj ono , ovo ti je bolje ..naravno da ce biti neodlucna osoba

 

[Отварач мозга]

Зато сам ја био непослушан у ствари