Neobično drveće i čudesne šume

[Moje ime je Đurđija.]

Great Basin Bristlecone Pines – Kalifornija, Juta, Nevada

(Photo: Greg Mitchell Photography/Shutterstock)

Pronađen samo u Kaliforniji, Juti i Nevadi, čekinjasti bor je najstarija neklonska vrsta na planeti. Veoma je otporan na oštru klimu i uslove života, i raste tako neverovatno sporo da je u stanju da prevaziđe insekte, gljivice, truljenje i eroziju – omogućavajući sebi veoma dug životni vek – neka od ovih drveta žive čak i preko 5.000 godina! Najbolje mesto za videti ovo drveće je u Nacionalnom parku Great Basin, gde postoje tri gaja.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Blue jacaranda – Južna Amerika

(Photo: Vanessa Bentley/Shutterstock)

Plava jakaranda, brzorastuće ukrasno drvo poreklom iz Južne Amerike, poznata je po predivnim ljubičasto-plavim cvetovima u obliku zvona. Plava jakaranda je vremenom preneta i u mnoge druge zemlje, uključujući Australiju, Havaje, Keniju, Tanzaniju, Južnu Afriku i Zambiju. Iako je lepa, plava jacaranda se smatra invazivnom vrstom izvan nekoliko mesta u Južnoj Americi.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Ponderosa pines – Utah, SAD

(Photo: mariakray/Shutterstock)

Bor Ponderosa predstavlja jedno od najvišeg drveća američkog jugozapada, koje raste do visine i do 200 stopa (61m). Može se videti širom zapadne Severne Amerike, ali je najpoznatiji po tome što se pojavljuje u kanjonu Ponderosa u nacionalnom parku Brice Canion u državi Utah. Kanjon je i dobio svoje ime po ovom jedinstvenom drveću, koje se može naći na njegovom dnu. Ako niste sigurni da li ste naleteli baš na drvo Ponderosa, pokušajte da osetite miris njegove kore. Prema Službi nacionalnog parka, „kora bora Ponderosa miriše na vanilu ili puter.“

 

[Moje ime je Đurđija.]

Banyan trees – Indija

(Photo: Rubi Rodriguez Martinez/Shutterstock)

Banjana drveta su kratka i krupna stabla poreklom iz Indije. Njihova posebnost, ono što ih čini jedinstvenim drvećem, su njihovi vazdušni koreni koji se razvijaju iz njihovih grana i spuštaju na zemlju da bi iz njih rasla nova drveta. Ova tehnika razmnožavanja je razlog zašto drveće banjana ima tako široka debla – to je zapravo nekoliko debala koja rastu usko jedno uz drugo. Jedno od najpoznatijih stabala banjana je Arbol del Tule, drvo za koje se procenjuje da je staro između 1.433 i 1.600 godina, u meksičkoj državi Oakaca, a čije deblo ima najširi obim na svetu od 119 stopa (36m) prema Ginisovom rekordu u 2005. godini.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Axel Erlandson’s art trees – Kalifornia

(Photo: SunCity/Shutterstock)

Možda najčudnija drveća koja ćete ikada videti nisu ona koja biste pronašli u divljini.. već ova koja je stvorio švedsko-američki farmer Akel Erlandson, koji se bavio hobijem „oblikovanja drveta“, pa je čak i otvorio atrakciju nazvanu „Cirkus na drvetu“ 1947. Dvadeset pet njegovih „Cirkuskih stabala“ i danas živi u Porodičnom tematskom parku Gilroi Gardens u Gilroiu, u Kaliforniji. Ako uspete da prevaziđete činjenicu da ove formacije drveća nisu prirodne, nego su umesto toga rezultat brižnog oblikovanja i tehnika kalemljenja – poseta parku je zaista kul doživljaj.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Joshua trees – Američki Jugozapad

(Photo: Heavy T Photography/Shutterstock)

Čuvena Jošua stabla američkog jugozapada zapravo nisu drveće – to su ustvari agave, vrsta sukulenata, tj. biljaka koje su sposobne da zadrže vodu u svojim stablima. Ali ih ipak svi zovu drvećem, jer liče na njih.
Jošua drveće ima bodlje i na proleće proizvodi belo-zeleno cveće na vrhu svojih grana. Nalazi se uglavnom u pustinji Mojave, posebno u Nacionalnom parku Joshua Tree u Kaliforniji, i postalo je jedno od najznačajnijih obeležja u regionu. Prema NPS-u, možda ćete ih naći i „kako rastu pored saguaro kaktusa u pustinji Sonoran u zapadnoj Arizoni ili pomešani sa borovima u planinama San Bernardino“.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Spider trees, Pakistan

(Photo: luciezr/Shutterstock)

Kada su velike poplave pogodile Pakistan 2010. godine, pauci koji su bežali iz nadiruće vode su se popeli na drveće i začaurili ga u paukove mreže. Uprkos svom sumornom izgledu odbačenih stvari, ovde ipak postoji srebrna postava. Britansko odeljenje za međunarodni razvoj je otkrilo da su područja u kojima su pauci „pregazili“ drveće doživela značajan pad broja komaraca koji šire malariju.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Buttress roots

(Photo: sittitap/Shutterstock)

Ovi koreni, poznati kao „potporni koreni“, mogu se naći na mnogim različitim vrstama drveća, mada se češće mogu naći na drveću u tropskim kišnim šumama. Oni su oblik širenja stabla, što pomaže velikim, teškim drvetima da ostanu uspravna.

(Inače, mogu se videti i kod nas, u Srbiji.. i izgledaju predivno.. )

 

[Moje ime je Đurđija.]

Japanese maples

(Photo: 2009fotofriends/Shutterstock)

Japanski javorovi su poreklom iz Japana, Koreje, Kine, Mongolije i Rusije, a takođe se gaje u umerenoj klimi širom sveta još od 1800-ih. Za razliku od ostalih biljnih vrsta, japanski javor je varijabilan u obliku lišća, boji i obliku drveća, što čini svakog od njih jedinstvenim. Danas u svetu, postoji više od 1000 sorti japanskog javora.

(i meni se baš mnogo sviđa kako krase naša dvorišta koja ih imaju.. naprave tako prelep kolaž od boja..)

 

[Damian Stark]

Raste neko samoniklo drvo u bašti. Meni je nekako gadljivo jer ima zeleno stablo a već je visoko za godinu 2 metra , (zelena kao trava prošarana kora koja nije glatka i prstenovi kao u bambusa ali ne toliko istaknuti i nije bambus i nije ni kiselo drvo ) i zelene razgranate grane . Znači kora nije braon.
Ako se ko razume u egzotiku neka javi.

 

[VanderGraaf]

Veoma lepo, uzivao sam citajuci. Ali sume imaju i mracnu stranu. Ovo je jedna od njih i nadam se da se nece negativno odraziti na ovaj post.

AOKIGAHARA (Blue Three Meadow)​

Poznata kao "Sea of Threes"....ipak, najpoznatija pod imenom "Suicide Forest"

Nalazi se u Japanu na obroncima Fuji planine. Izrasla je na stvrdnutoj lavi nakon zadnje erupcije Fuji vulkana 864.te godine. Delovi sume su veoma zgusnuti a sa obzirom da se nalazi na podlozi od supljikave lave, lava upija zvuke sto cini celu sumu vema tihom i bez zvukova. U japanskoj mitologiji se spominje da je suma dom u kome zivi "Yurei", ili duhovi mrtvih. Iz tog razloga suma je asocirana sa samoubistvima nakon cega je i dobila englesko ime "suma samoubistva" ("Suicide Forest").
Kroz celu sumu su postavljeni znaci i upustva za osobe koje zele da se ubiju da traze pomoc i da to ne urade. I pored toga, samo 2003. godine, 105 osoba je izvrsilo samoubistvo u sumi, najcesce vesanjem ili prekomernom dozom droga. Godinu ranije, 2002 godine 78 zrtava, 2010 godine 200 pokusaja samoubistava od kojih je nazalost 58 bilo uspesno. O sumi postoji nekoliko knjiga, pa cak i filmova. Takodje na intenetu se mogu naci fotografije obesenih ljudi u sumi ali iz postovanja nisam zeleo da postavim ni jednu od tih fotografija ovde. Vise informacija se moze naci na Wiki i internetu, ali ovo je ionako veoma sumorna tema ( kao i sama suma)...pa mislim da je i ovo previse. Ako Djurdjija misli da ova suma nije prikladna za njenu temu i ovaj topik, molio bih moderatora da izbrise moj post.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Ako Djurdjija misli da ova suma nije prikladna za njenu temu i ovaj topik, molio bih moderatora da izbrise moj post.

@VanderGraaf.. zahvaljujem ti na obazrivosti.. Tema nije moja, ja sam je samo pokrenula.. - zajednička je.. pa najslobodnije deli ono što ti se dopada. Hvala na ovom postu, i dobrodošao..

 

[Moje ime je Đurđija.]

Raste neko samoniklo drvo u bašti. Meni je nekako gadljivo jer ima zeleno stablo a već je visoko za godinu 2 metra , (zelena kao trava prošarana kora koja nije glatka i prstenovi kao u bambusa ali ne toliko istaknuti i nije bambus i nije ni kiselo drvo ) i zelene razgranate grane . Znači kora nije braon.
Ako se ko razume u egzotiku neka javi.

@Damian Stark.. uslikaj to drvo, pa okači slike ovde i/ili na onom forumu o biljkama.. možda će se naći neko ko će ga moći prepoznati..

 

[Lada]

Putničko drvo, Madagaskar,

Madagaskar je san prirodnjaka, jer se udaljilo od ostatka Afrike pre oko 90 miliona godina, dovoljno dugo da su njegove biljke i životinje evoluirale na svoj, jedinstven način.

Putničko drvo svoje ime dobilo je po obožavajućem (i gotovo smešnom) lepezi lišća, za koju je poznato da se toliko dosledno orijentiše da može da se koristi kao kompas.

Prerastao rođak cveta Rajske ptice, putničko drvo ima velika, svetla tirkizno plava semena - retka karakteristika kod biljaka. Razlog? Zajednički je evoluirao sa rummed-lemurom, koji u očima ima samo plave i zelene receptore. Sva crvena ili žuta semena - standard - bila bi izgubljena na njima. Lemuri progutaju seme i distribuiraju ga u šumi, zajedno sa malo gomile đubriva.

 

[Lada]

Burke & Vills Dig Tree, Australija

Smešteno na severnoj obali Coopers Creeka u zaleđu Kvinslenda, ovo neugledno drvo Coolibah je verovatno najpoznatije u Australiji. Ovde je postavljen bazni logor u sklopu zlosretne ekspedicije Roberta O’Hare Burkea i Johna Villsa do zaliva Carpentaria, kampa koji je napušten samo nekoliko sati pre povratka Burkea i Villsa.

Pre nego što je kamp napušten, zalihe su zakopane u udaljenoj prilici da se Burke i Vills vrate, a uputstva o tome gde treba kopati urezana su u deblo drveta. Ova uputstva su pokrivena kako bi se zaštitilo drvo, ali osim šetališta izgrađenog oko drveta, mesto je kako bi ga Burke i Vills gledali pre skoro 140 godina.

 

[Lada]

Methuselah, USA​

Drvo poput Metuzalema (Dreamstime)

Ušuškano u borovoj šumi čekinja u belim planinama u Kaliforniji, ovo kvrgavo drvo nije staro toliko koliko i samo vreme, ali u zreloj starosti 4.849 godina najstarije je neklonsko drvo na svetu. Metuzalem je ali jedan od mnogih drevnih borova od četkica koji ovde rastu u planinama - zaista, 2012. naučnici su testirali još jedan u tom području koji je možda i stariji. Ali, poput mnogih starih stabala, njegovo mesto je strogo čuvana tajna.

 

[Lada]

Boab Prison Tree, Australia​

Ovo 1500 godina staro drvo boaba na surovom severozapadu zapadne Australije jedno je od najpoznatijih stabala u Australiji. Njegovo šuplje trupce navodno se koristilo za smeštaj zatvorenika starosedelaca na putu da budu osuđeni u Derbiju, šest kilometara severnije. Od tada su istraživači dokazali da je ovo mit koji je stvorio umetnik izlažući slike drveta u Sidneju 1948. godine, ali antropološka iskopavanja otkrila su izbeljene ljudske kosti, potvrđujući njegovu važnost za lokalna starosedelačka plemena.

Bez obzira na to, drvo ostaje popularna stanica na putovanjima, oko njega je izgrađena ograda koja ga štiti od posetilaca koji žele da urežu svoje inicijale u svoj kamion.