Neobičan život Agate Kristi

[gost 438491]

Iako u njenim knjigama već godinama uživaju ljubitelji neverovatnih zapleta i neočekivanih preokreta, delo Agate Kristi (Agatha Christie) je još jednom osvojilo čitaoce zahvaljujući premijeri filma Ubistvo u Orijent ekspresu, jednog od njenih najoriginalnijih vrtoglavih romana. Ova premijera skrenula je pažnju čitaoca na rad neverovatno talentovane Agate Kristi, ali da li znate da je i njen život pun jednako neobičnih zanimljivosti? Red Info Portal vam predstavlja neke od zanimljivih činjenica o spisateljici koju su prozvali kraljicom zločina.

Danas najobjavljivanija autorka na svetu, odmah nakon Biblije i Šekspirovih dela, Agata Kristi je lako mogla ostati nepismena. Naime, njena majka nije dozvoljavala da njena devojčica nauči da piše, niti da ide u školu, ali je uporna i pronicljiva Agata uz očevu pomoć od kuće učila da čita i piše. U školu je prvi put otišla tek sa petnaest godina. Pored ove prepreke, Agata se suočavala sa još jednom − živela je sa disleksijom, poremećajem koji otežava čitanje i razumevanje pročitanog. Danas, kada govorimo o disleksiji, ovu autorku pominjemo upravo kao jedan od neverovatnih primera da se ljudi mogu boriti protiv disleksije, i čak ostvariti zadivljujuće rezultate u toj borbi.

Prvi svoj roman, Misterija u Stajlsu, napisala je zbog izazova svoje sestre, koja nije verovala da Agata može da napiše dužu priču. Upravo toj upornosti i inatu treba da zahvalimo što danas uživamo u doživljajima čuvenog belgijskog detektiva, Herkula Poaroa, mada je ovaj roman odbilo čak šest izdavača pre nego što je 1920. godine ugledao svetlost dana. Još jedna zanimljivost koja prati ovaj čuveni lik jeste to što je zasnovan na pravoj osobi: Agata je izjavila da je inspiraciju pronašla sasvim slučajno, kada je jednog dana ugledala Belgijanca sa čudnim brkovima kako izlazi iz autobusa.

 

[gost 438491]

I samu Agatu je, kao i njene likove, pratio niz neobičnih događaja. Među njima se naročito izdvaja njen nestanak 1926. godine. Kada je već imala veliki broj vernih obožavalaca, spisateljica je nestala iz svog doma u Londonu bez ikakvog traga. Ovaj događaj neverovatno je podsećao na početak nekog od njenih romana, tim pre što se njen suprug Arči malo pre toga izjasnio da želi razvod. Potraga policije pokazala se, međutim, nepotrebnom: Agata je jednostavno otišla iz grada, da bi se odmorila od svog uzburkanog života. Ona ne pominje ovaj događaj u svojoj autobiografiji, što neki smatraju dokazom da je iza čitavog događaja stajao pokušaj dobijanja publiciteta, dok drugi veruju da je doživela neku vrstu amnezije.

Da li ste ikada razmišljali o tome zašto je baš trovanje uzrok smrti gotovo svih Agatinih likova? Naravno, nije reč o pukoj slučajnosti, već o činjenici da je, kao i njeni detektivi, bila pacifista, pa je izbegavala oružje u svojim romanima. Osim ovoga, imala je i veliko znanje o otrovima, jer je tokom rata radila u dispanzeru, što je i njenom pisanju dodatno davalo pečat uverljivosti. Dok je hrabro potpisivala romane o ubistvima i drugim zločinima, o hladnokrvnim ubicama i nesrećnim slučajevima, Agata nije sa jednakom smelošću potpisivala − romantične romane. Od 1930. do 1956. napisala je šest romantičnih romana, a svaki od njih potpisala je pseudonimom Meri Vestmakot.

Verovatno svi, kada pomislimo o Agati Kristi, imamo na umu njenu sliku iz poznijih godina. Međutim, probajte da je zamislite u sasvim drugačijem svetlu: kako u mladosti uspešno surfuje sa svojim suprugom. Na brojim putovanjima bračni par je usavršavao veštinu surfovanja, tako da neki istoričari veruju da su Agata i njen suprug Arči bili prvi britanski surferi koji su umeli da surfuju stojeći. Agata Kristi nije volela da se slika za svoje knjige. Mada nije bežala od kamere, jer se često slikala dok je putovala, ona nije želela da se njena slika pojavljuje na koricama knjiga, verovatno da je ljudi ne bi prepoznali na ulici.

Pre nego što je dobilo negativnu konotaciju koju danas ima, pušenje je bilo veoma popularno. Tako je Agata Kristi ubrzo nakon Prvog svetskog rata rekla kako je razočarana što jednostavno ne uspeva da stvori naviku da puši, mada uporno pokušava. Nakon razvoda od Arčija, Agata Kristi se udala za arheologa Maksa Malovana i pridružila mu se u njegovim ekspedicijama po Siriji i Iraku, jer je arheologija bila i njena velika ljubav, pored pisanja. Najviše su voleli da putuju Orijent ekspresom, što joj je dalo inspiraciju za jedan od njenih najpoznatijih romana Ubistvo u Orijent ekspresu, kao i za roman Ubistvo u Mesopotamiji.

Kada imamo na umu ove činjenice koje nam pokazuju kako je tekao život Agate Kristi, možda nam je lakše da shvatimo um koji se krije iza uzbudljivih stranica, iza likova kao što su Herkul Poaro ili gospođica Marpl, koji nas osvajaju svojom oštroumnošću i karakterom. Ako još uvek niste otkrili ovaj svet prepun misterija, požurite u knjižare ili bilioteke i dodajte ovom letu genijalnu neizvesnost i uzbuđenje koje dolazi sa svakim novim preokretom u njenim romanima.

http://redinfoportal.com/

 

[gost 438491]

VOLELA JE OTMENA UBISTVA, OTROVE, NEVERNOG MUŽA, a najviše joj je išao na živce jedan od njenih junaka!​

Britanci neprekidno od njenih najkraćih priča snimaju sve duže filmove i serije. Najpoznatija autorka krimi-romana imala je miran život, jednu veliku strast i ovekovečila je britansku imperiju. Posle Biblije i Šekspira, ona je najčitaniji pisac na svetu.

Iako je zovu "kraljicom zločina", Agata Kristi imala je miran život. Rodila se u dobrostojećoj porodici u Torkiju, pokrajina Devon. Učila je kod kuće uz guvernantu, a kasnije je završila parisku školu za mlade dame, koje Englezi zovu "škole šarma".

 

[gost 438491]

Stidljiva po prirodi, u sebi je nosila volonterski duh Engleskinja i radila je kao bolničarka u Torkiju tokom Velikog rata. Tada je upoznala otrove, pogotovo onaj kojim je najradije "ubijala" u svojim romanima - strihnin.

Nije volela neuredna ubistva sa previše krvi, a ni sirotinjske četvrti. Skoro sve radnje njenih romana odvijaju se u višim društvenim klasama, kod lordova i ledi, pa je možemo nazvati i kraljicom otmenih ubistava: otrov, pištolj i konopac. Dodavala bi poneki tup predmet, igle za pletenje i ubod pčele, ali ostala je verna strihninu, arseniku i cijanidu, dodajući im manje poznate sastojke.

Za vreme volontiranja nije samo upoznala otrove, već i belgijske izbeglice prebegle u Englesku. Među njima je pronašla inspiraciju za svoj najslavniji lik - Herkula Poaroa.

 

[gost 438491]

Rat joj je doneo i prvog supruga, naočitog pilota, pukovnika Arčibalda Kristija. On će biti njena "šifra Nemezis", naslov jednog od budućih romana - sudbinska ljubav i patnja. Uz lepog Arčija, čije je prezime zadržala do kraja života, doživela je prve dane slave, koja nije jenjavala.

Ohrabrivao ju je da piše, pa su nastale vanvremene knjige kao "Deset malih crnaca", "Ubistvo Rodžera Akrojda", "Nesreća nevinih"... Svaka je bila bestseler. U braku su bili 14 godina i dobili ćerku Rozalind.

Onda je pukovnik Kristi započeo romansu sa svojom sekretaricom Nensi Nil, ali Agata nije želela razvod. Umesto toga, postala je jedini put u životu junakinja svojih knjiga - nestala je na 11 dana.

 

[gost 438491]

Decembra 1926. Agata je ostavila kratko pismo svojoj sekretarici u kojem je napisala da odlazi u Jorkšir. Narednih 11 dana niko nije znao gde se nalazi, a u potragu za njom krenula je sva britanska policija.

Javnost je bila ubeđena da ju je ubio suprug. Pronašli su je u banji Herogejt, gde se prijavila pod prezimenom muževljeve ljubavnice. Nije govorila o tom događaju, štampa je nagađala da je želela da izvrši samoubistvo, a i lekari su smatrali da je doživela nervni slom. Dve godine kasnije ipak se razvela od Arčibalda.

Dok je skupljala ostatke svog života i nastavljala da piše, u svojoj 40. godini upoznala je arheologa ser Maksa Malovena, na iskopavanjima u Mesopotamiji.

Maks je bio stariji 14 godina, ali su bili savršen par. Umorna od prevara, Agata je u njemu našla idealnog saputnika. Govorila je da je arheolog idealan muž, jer što je žena starija, on je više zainteresovan.

Sa Maksove strane, shvatio je da mu je Agata prosto suđena, jer ga je pratila na svim putovanjima, nije se žalila na vrućinu, pesak, lošu hranu i smeštaj.

 

[gost 438491]

Obećala mu je da će ovekovečiti njihova putovanja po Orijentu, što je i učinila u romanima "Ubistvo u Mesopotamiji", "Smrt na Nilu", "Zlo pod suncem", "Sastanak sa smrću", "Ubistvo u Orijent ekspresu" i mnogim drugim.

Ostali su u braku punih 46 godina. Ona je dobila titulu dame, on viteza Britanskog carstva. Živeli su na predivnom imanju Grinvej, gde je Agata dobila inspiraciju za svoju drugu veliku junakinju: gospođicu Džejn Marpl.

 

[gost 438491]

Agata Kristi odrasla je na romanima Artura Konana Dojla i njegovih junaka Šerloka Holmsa i doktora Votsona. Zato je i ona Poarou dodala pomoćnika, pukovnika Artura Hejstingsa.

Poaro je oniži sujetni Belgijanac, glave u obliku jajeta i ponosan na svoju pamet. Bolesno je pedantan, svakoga jutra uređuje svoje navoštene brkove, nosi lakovane tesne crno-bele cipele i besprekorna odela. Veliki je hedonista, uživa u retkim jelima, slatkim likerima, ne voli engleski čaj, već biljne mešavine, "tisane". Ljuti se kad ga mešaju sa Francuzima i nikada nije savladao engleski akcenat. Pomalo karikaturalan, beskrajno je simpatičan upravo zbog svojih sitnih mana.

Njegov pomoćnik Hejstings je prostodušan Englez, koji često greši u zaključcima i džentlmenski je slab na ženski pol. Za Poaroa je karakteristično da na kraju knjige sakupi sve osumnjičene i pred njima otkriva ubicu. On je glavni detektiv u 33 romana.Poaro nije bio drag Agati Kristi iako joj je doneo slavu i bogatstvo. Nazvala ga je "egocentricnim gmizavcem".

Živeći na svojim lepim seoskim imanjima stvorila je gospođicu Marpl, staru usedelicu koja najviše voli pletivo i ubistva. "Ubistvo u vikariji" je najslavniji roman sa mis Marpl, a ima ih 13. Kristi je smislila i Arijadnu Oliver, svoj alter ego, kao i "mlade nade" Tomija i Tapens.
Agata Kristi, koja je u svojim romanima ubila toliko likova, umrla je mirno, u svom krevetu, 1976, na imanju Vinterbruk haus u Oksfordširu.

Smatra se da je podlegla Alchajmerovoj bolesti. Sahranjena je na obližnjem groblju u parohiji Čolzi. Ovekovečila je Britansku imperiju, ubistveno.

(Kurir.rs/Lj. Jorgovanović)
https://www.kurir.rs/

 

[milance19]

Volim Agatu Kristi
Iako su neke epizode vrlo.... preterano komplikovane i u nekom "maniru", mislim da je uradila puno dobroga.
Poaro je ozbiljna serija sa mnogo dobrih poruka.

 

[Black_star]

Na ovom mestu treba okaciti divnu uvodnu muziku za seriju Poaro s Dejvidom Sachetom..