Neobičan osjećaj

adoendi:
Pozdrav svima. Nikada ranije nisam pisao na forumima, a sada sam odlučio da napišem ovdje svoju situaciju. Prije 17 godina, a bio sam tada tinejdžer jedna se djevojka moja vršnjakinja jako zaljubila u mene. U to doba sam bio jako popularan dečko, da se tako izrazim. Zgodan, visok, roditelji su mi dozvoljavali najveći mogući stepen sloboda i djevojke su me obožavale. Svi smo tada bili u fazonu rokera i umjetnika, a ja sam bio poznat po tome što sam ''bolji'' od ostalih. Tu djevojku koja se zaljubila u mene sam prezirao, ali baš prezirao. Sjećam se ona mi je napisala pismo o svojim osjećajima a ja sam to pismo čitao pred svojim društvom, smijao joj se govorio da je glupa seljanka... Za mene u to vrijeme i jeste bila glupa seljanka: štreberica koja je imala ograničenja od strane roditelja,oblačila se staromodno, imala prirodno rumene obraze i slično. Nisam je mrzio, jednostavno prezirao. Do te mjere da joj nisam uzvraćao kad se pozdravi samnom.
Kada se upisala na fakultet odselila je u drugi dio grada i nikada više nisam čuo za nju ni vidio je. Upisao sam jedan fakultet pa odustao, pa drugi i odustao i na kraju sam ostao sa srednjom školom i počeo raditi kao kurir u jednoj banci. Nije mi ni naumpala, zaboravio sam je skroz i to je trajalo do neki dan kada sam je sreo u gradu. Mimoišli smo se i pogledali, ona je pogledala u mene nekim malo tužnim pogledom. Ja u nju smrknuto ko i inače (ljudi mi često govore da izgledam kao a mrzim sve). A ustvari se desilo da ja nikada nisam vidio ljepše oči. Onda sam se sjetio kako sam čuo prije koju godinu da je ona postala uspješna umjetnica i profesorica, da je sretno udana i da sprema doktorat (i tada sam se smijao tome da ona onakva nikakva može postati nešto), ali sam na to bio skroz zaboravio jer mi je ona bila potpuno nevažna. Sve dok je nisam vidio... Sada neprestano mislim samo na nju, nekad mi ide na živce ali ne mogu prestati misliti o njoj. Jeste li imali nekada slično iskustvo da se neko koga ste prezirali u mladosti pretvori u predivnu osobu? I šta se ovo uopšte događa?
Kliknite za proširenje...

Ebe te onaj odozgo jer si se ogresio o nju:rtfm:
 
Адастра:
Невезано сад за њу. Ниси ни први ни последњи који се заљубио на кеца из чега даље слиједе опсесивне мисли за ту особу. Полако, проћи ће. :)
Kliknite za proširenje...
A šta znači "na keca"?

- - - - - - - - - -

Komikum:
Ebe te onaj odozgo jer si se ogresio o nju:rtfm:
Kliknite za proširenje...
Ne vjerujem ni u šta odozgo, ne vjerujem u gluposti da se sve vraća
 
Адастра:
На први поглед.
Kliknite za proširenje...

Na prvi ponovi pogled nakon 17 godina. A možda sam je uvijek i volio samo sam to nekako krio od sebe, možda sam bježao od nje jer nije odgovarala mojim standardima izvana a ustvari mi se sviđala. to sam pomislio jutros dok sam išao u firmu. nekako ko da mi je sav život vezan s njom. Onda me dizalo što je odbijam i osjećao sam se sretan što nisam takav nikakav ko ona, danas je to ova zaljubljenost šta li. uglavnom, uvijek ona
 
adoendi:
Pozdrav svima. Nikada ranije nisam pisao na forumima, a sada sam odlučio da napišem ovdje svoju situaciju. Prije 17 godina, a bio sam tada tinejdžer jedna se djevojka moja vršnjakinja jako zaljubila u mene. U to doba sam bio jako popularan dečko, da se tako izrazim. Zgodan, visok, roditelji su mi dozvoljavali najveći mogući stepen sloboda i djevojke su me obožavale. Svi smo tada bili u fazonu rokera i umjetnika, a ja sam bio poznat po tome što sam ''bolji'' od ostalih. Tu djevojku koja se zaljubila u mene sam prezirao, ali baš prezirao. Sjećam se ona mi je napisala pismo o svojim osjećajima a ja sam to pismo čitao pred svojim društvom, smijao joj se govorio da je glupa seljanka... Za mene u to vrijeme i jeste bila glupa seljanka: štreberica koja je imala ograničenja od strane roditelja,oblačila se staromodno, imala prirodno rumene obraze i slično. Nisam je mrzio, jednostavno prezirao. Do te mjere da joj nisam uzvraćao kad se pozdravi samnom.
Kada se upisala na fakultet odselila je u drugi dio grada i nikada više nisam čuo za nju ni vidio je. Upisao sam jedan fakultet pa odustao, pa drugi i odustao i na kraju sam ostao sa srednjom školom i počeo raditi kao kurir u jednoj banci. Nije mi ni naumpala, zaboravio sam je skroz i to je trajalo do neki dan kada sam je sreo u gradu. Mimoišli smo se i pogledali, ona je pogledala u mene nekim malo tužnim pogledom. Ja u nju smrknuto ko i inače (ljudi mi često govore da izgledam kao a mrzim sve). A ustvari se desilo da ja nikada nisam vidio ljepše oči. Onda sam se sjetio kako sam čuo prije koju godinu da je ona postala uspješna umjetnica i profesorica, da je sretno udana i da sprema doktorat (i tada sam se smijao tome da ona onakva nikakva može postati nešto), ali sam na to bio skroz zaboravio jer mi je ona bila potpuno nevažna. Sve dok je nisam vidio... Sada neprestano mislim samo na nju, nekad mi ide na živce ali ne mogu prestati misliti o njoj. Jeste li imali nekada slično iskustvo da se neko koga ste prezirali u mladosti pretvori u predivnu osobu? I šta se ovo uopšte događa?
Kliknite za proširenje...

tebi druže samo nedostaje da te neko gleda kao boga i bezuslovno voli , jer se tvoj ego hrani time. kad si malo porastao video si da nema više bezuslovne ljubavi ni od koga i ona ti je sad probudila taj stari ego-trip kad si je video
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top