Немој, рекао си,
да газиш по нитима мојих крила
на која сам те попео
да би могла да видиш себе.
Немој, рекао си,
да гасиш угарке у мојим очима
док те гледам како ми прилазиш,
склањајући осмех са краја усана.
Немој, рекао си,
да говориш речи са жаоком на врху,
развијајући их као поклон пред мене.
Немој, рекао си,
јер не говориш ми ти,
већ то одјекују душе љубавника
који су живели давно пре нас.
Немој, рекао си,
ја сам само одраз твојих снова
над кога се нагињеш као роса
са влати летње траве,
да би нестала са првим зраком сунца.
да газиш по нитима мојих крила
на која сам те попео
да би могла да видиш себе.
Немој, рекао си,
да гасиш угарке у мојим очима
док те гледам како ми прилазиш,
склањајући осмех са краја усана.
Немој, рекао си,
да говориш речи са жаоком на врху,
развијајући их као поклон пред мене.
Немој, рекао си,
јер не говориш ми ти,
већ то одјекују душе љубавника
који су живели давно пре нас.
Немој, рекао си,
ја сам само одраз твојих снова
над кога се нагињеш као роса
са влати летње траве,
да би нестала са првим зраком сунца.