NEMEZIS - Radoslav Slavnić

C

coffin annal

Početnik
Poruka
4
Evo malo besramne self-promocije.
Posle višegodišnjeg krčkanja i više nego mukotrpne potrage za izdavačem, štamparijom i finansijskim sredstvima, NEMEZIS - inače, tekst koji je bio namenjen za apokaliptični konkurs,a koji nije prošao, što se ispostavilo kao odlična prilika da se doradi i produži - je iz stadijuma elektronskog rukopisa, prešao u ukoričenu, papirnatu varijantu, moj prvi roman. Izdavač je "SRPSKA KNjIGA M" iz Rume, žanr je na granici između fantastike i horora sa uplivima socijalne tematike.
Zaplet prati naizgled sasvim prosečnog mladića koji pokušava da se snađe u vreme petooktobarske revolucije, dok mu izvesne nepoznate sile najavljuju da će se sudbonosnog petog oktobra desiti i nešto više od smaka Slobine ere.

391945_114587031991239_100003198278420_7-1.jpg



Ovo je naslovnica, a na zadnjoj korici pored ostatka ortopana i beogradskog pejzaža, možete naći i deo iz recenzije koju je napisala Mira Švonja.

"Slavnić ovim romanom pokazuje kakvu percepciju ondašnje, ali i sadašnje realnosti ima današnji mladi intelektualni sloj u ovoj zemlji; sloj koji ima šta da kaže o celokupnom viđenju već viđenog, koji ima pravo da, u ime svoje normalne i bolje budućnosti, sve to prezentira starijim generacijama savremenika.
Ovaj roman je vrisak apela da se nigde nikad ovakva istorija ne ponovi, ne bi li joj savremenici ostali normalni, ne bi li imali budućnost."

Za sve dodatne informacije oko preuzimanja, ukoliko sam uspeo nekoga da zainteresujem, obratite mi se ili ovde, ili putem pm-a, ili na coffinannal669@yahoo.com
 
Hvala na čestitkama. Evo, ovo je jedan kratak, neutralan odlomak koji obično stavljam na forume.

Syn: Glavni junak je beogradski brucoš koji se suočava sa petooktobarskom revolucijom, dok mu izvesne mistične sile najavljuju i smak sveta u pravom značenju reči. Četvrti je oktobar, suočava se sa tmurnom popodnevnom atmosferom koračajući kroz Knez Mihailovu...

Odlomak:
"Spustio se do Glavne železničke stanice, preko Zelenog venca isplivao do Terazija i produžio Knez Mihailovom. Iako mu je cilj bio potpuno zamućen i nedefinisan, kretao se brže od ostalih prolaznika.
Gadili su mu se. Bilo mu je teško čak i da razmišlja o njima, ali misli su same navirale i ispunjavale mu korteks. Njihove telesine su mu se naprosto nametale i terale ga na analizu i sopstveni doživljaj sveta koji je polako napuštao. Svi su bili praznih pogleda, nezahvalno se gegali i teglili svoju mučnu težinu ka boljem sutra. Svi sa kojekakvim potrepštinama u rukama – kiflama, hlebom, kojom rudom salame i dvolitrom buđavog soka – kojima će se prepustiti kad se nađu u svom hladnom, mrtvom stanu bez struje. Utoliće najosnovniju potrebu i usmeriti se ka sledećoj. Neki će prileći da odmore, neki će pojebati nešto, ili izdrkati možda, neki uzeti da čitaju i obrazuju se pod svetlošću sveće, verujući da su drugačiji od drugih. A, svi su bili potpuno isti – bezvoljni konzumenti realnosti koju nisu zaslužili, a kojoj su se u potpunosti predali – braća Srbi. Svi će kuražni dočekati sledeće jutro, verujući u promene i budućnost, kojoj će se jednako i bez trunke opiranja prepustiti, samo da bi za par godina ponovo bili nezadovoljni, ponovo želeli promene, ovog puta optužujući i terajući vojislave, zorane, čedomire, ivice, borise i ko zna koga sve. Ponovo če gladiti svoje nabrekle stomake, tražeći još, još, JOŠ! Bez trunke spremnosti da zaista ustanu za sebe i svoju egzistenciju, da iskorače izvan domena mase koja će paliti, protestovati i urlati. Bez volje da učine nešto sopstvenim mogućnostima, koje su im Bog i Majka Priroda podarili, da iskoriste sivu ćeliju više i snađu se u državi koju su sami uništili i koju će iznova i iznova uništavati, sve dok im se oči ne umore od slepila i zatvorenosti, utrobe ne eksplodiraju od besmislenog ždranja, a genitalije ne osuše od sublimacije svog iskonskog zla – bez inicijative da se na individualnom planu odvoje od ja-sam-pas prirode, koja im je nalagala samo da jedu, izlučuju, spavaju i krešu.
Mrzeo ih je. Njih i vazduh koji su delili sa njim, otkucaje njihovih upornih srca, krv koja je tekla njihovim bespotrebnim organizmima, kosti koje su ih i dalje držale uspravnima. Mozgove, svesti, podsvesti i nesvesti izlovane u sopstvenim svetovima sebičnosti i udovoljavanja, barijere koje su podigli oko sebe i ograničili se na jednostavno funkcionisanje stopljeno sa ostatkom mase i ostatkom samonametnutih blokada.
Neprijatelji samima sebi."
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top