МАЧАК
Buduća legenda
- Poruka
- 25.542
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/34...rivremeno-ukidanje-bezviznog-rezima-za-Srbiju
Nemačka zbog azilanata traži privremeno ukidanje bezviznog režima za Srbiju
Srpski azilanti, njih 4.300 koliko ih je u osam meseci ove godine podnelo zahtev za azil u Nemačkoj, a od kojih je svega 0,3 odsto i steklo to pravo, naljutili su, očito, nemačke vlasti, koje sada, osim radikalnog skraćenja azilantskog postupka na do 48 sati, traže i privremeno ukidanje bezvizog režima za Srbiju.
Da li bi privremeno ukidanje bezviznog režima za Srbiju, koje su političari 2009. godine slavili kao veliki uspeh evropske politike prema Balkanu bilo moguće, političko-pragmatično je pitanje, na koje još nema jasnog odgovora, ali se zato veruje da bi sami postupak privremene suspenzije vizne slobode mogao biti jednostavniji.
Bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman i predsedavajući Odbora za unutrašnju politiku Bundestaga Volfgang Bozbah predložil su da se, zbog navale azilanata iz Srbije i Makednije, razmisli o privremenom ukidanju vizne slobode za Beograd i Skoplje, a njima, izgleda, ''ide na ruku'' i zvanični Brisel.
Ukidanje vizne slobode u buduće, naime, treba da bude, zapravo, jednostavnije, piše nemački list ''Tagescajtung'' (TAZ), koji navodi da je pre nekoliko meseci Evropski savet doneo odluku o strukturnoj promeni vizne politike, ali da to mora još i Evropski parlament da izglasa.
Prema tome, režim vizne slobode može da se do 15 meseci stavi van snage, ukoliko dođe do jakog povećanja broja zahteva za azil, koji nisu opravdani. O tome bi onda, kako se navodi, trebalo da odlučuje EU-komisija, u dogovoru sa nacionalnim vladama.
Na to, još uvek nevažeće pravo, izgleda, ciljaju i zahtevi bavarskog ministra unutrašnjih poslova, jer upravo iz Srbije je svega 0,3 odsto podnosioca zahteva, od ukupno podnetih molbi za azil i steklo pravo ostanka u Nemačkoj.
Poređenja radi, iz Avganistana je 35 odsto od ukupnog broja podnetih zahteva dobilo status azilanata, iz Iraka 62 odsto, Sirije 94 odsto, Irana 53 odsto.....i zato je za bavarsko Ministarstvo unutrašnjih poslova stvar sa Srbijom i Makedonijom, odakle je 0,3 i 0, 2 odsto zahteva pozitivno rešeno, izgleda, jasna.
Podnosiocima zahteva iz Srbije i Makedije je, prema izjavi jednog portparola bavarskog ministarstva, stalo samo do toga da se ''prečicom'' i manipulacijama na nekoliko meseci dočepaju nemačkih socijalnih primanja.
Podaci pokazuju da čak i u to malo pozitivno rešenih slučajeva nije utvrđen nikakav progon, već - kako se navodi - lične prepreke za proterivanje nazad, poput bolesti podnosioca zahteva.
Statistika kaže, prenosi TAZ, da je od ukupno podnetih zahteva za azil iz Srbije i Makedonije više od 90 odsto zahteva Roma.
Ukoliko bi Srbiji bezvizni režim sa zemljama EU bio ukinut, onda bi se unutrašnjo-politička izolacija Roma mogla dalje zaoštiti, jer bi oni onda, smatraju analitičari, mogli biti kolektivno proglašeni odgovornim za ukidanje vizne slobode.
[TABLE="class: antre_l back_c_1, width: 200, align: left"]
[TR]
[TD]"Socijala" veća od plate
Dnevnik ''Velt'' piše da iz Srbije i Makedonije raste broj zahteva za azil i da je razlog za to socijalna pomoć.
Podnošenje zahteva za azil za građane Makednije i Srbije je, prema ovom listu, atraktivno, jer je ''prosečna realna zarada u obe balkanske zemlje ispod nivoa nemačke socijalne pomoći''.
List ocenjuje da za navalu azilanata postoje dva razloga - nemački Savezni ustavni sud je, naime, 18. jula doneo odluku o povećanju socijalnih primanja za podnosioce zahteva za azil, a osim toga, podseća ''Velt'', bezvizni režim za Srbiju i Makedoniju postoji od decembra 2009. godine.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Advokat organizacije ''Pro azil'' Hubert Hajnold mišljenja je da je pretežna većina odbijenih zahteva Roma i onako nepravedno odbijena.
Hajnold veruje da bi se, ako bi se ozbiljno analiziralo šta sve jedna romska porodica doživi, kada je reč o nasilju, onda moglo reći, smatra advokat, da je situacija verovatno dostigla nivo progona jedne grupe.
Bozbah je, tražeći proveru bezviznog režima sa Srbijom i Makednijom, jasno naglasio da se ne radi o tome da se onim, koji su politički proganjani, izbegne i uskrati pružanje neophodne pomoći.
- Ovde se na pravo na azil pozivaju oni, koji pre svega žele da dobiju socijalnu pomoć - rekao je Bozbah nemačkom dnevniku ''Velt'' i upozorio na slične probleme, ako Rumunija i Bugarska uđu u ''Šengenski prostor''.
Bavarski ministar unutrašnjih poslova Herman je zahtevao da se odluka o azilantima iz Srbije i Makedonije, u okviru jednog pravnog postupka, ''donosi u roku od 48 časova'', prema uzoru na Švajcarsku, gde je takav postupak uveden od avgusta meseca.
- Mi ne možemo prihvatiti da zemlje, koje teže EU, budi glavne za podnošenje zahteva za azil - rekao je Herman, ukazujući da u Srbiji i Makedniji ne postoje nikakvi progoni, koji su relevantni za postupak za dobijalnje azila.
БЕЗВИЗНИ ИЛИ БЕЗВЕЗНИ РЕЖИМ?
Nemačka zbog azilanata traži privremeno ukidanje bezviznog režima za Srbiju
Srpski azilanti, njih 4.300 koliko ih je u osam meseci ove godine podnelo zahtev za azil u Nemačkoj, a od kojih je svega 0,3 odsto i steklo to pravo, naljutili su, očito, nemačke vlasti, koje sada, osim radikalnog skraćenja azilantskog postupka na do 48 sati, traže i privremeno ukidanje bezvizog režima za Srbiju.
Bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman i predsedavajući Odbora za unutrašnju politiku Bundestaga Volfgang Bozbah predložil su da se, zbog navale azilanata iz Srbije i Makednije, razmisli o privremenom ukidanju vizne slobode za Beograd i Skoplje, a njima, izgleda, ''ide na ruku'' i zvanični Brisel.
Ukidanje vizne slobode u buduće, naime, treba da bude, zapravo, jednostavnije, piše nemački list ''Tagescajtung'' (TAZ), koji navodi da je pre nekoliko meseci Evropski savet doneo odluku o strukturnoj promeni vizne politike, ali da to mora još i Evropski parlament da izglasa.
Prema tome, režim vizne slobode može da se do 15 meseci stavi van snage, ukoliko dođe do jakog povećanja broja zahteva za azil, koji nisu opravdani. O tome bi onda, kako se navodi, trebalo da odlučuje EU-komisija, u dogovoru sa nacionalnim vladama.
Na to, još uvek nevažeće pravo, izgleda, ciljaju i zahtevi bavarskog ministra unutrašnjih poslova, jer upravo iz Srbije je svega 0,3 odsto podnosioca zahteva, od ukupno podnetih molbi za azil i steklo pravo ostanka u Nemačkoj.
Poređenja radi, iz Avganistana je 35 odsto od ukupnog broja podnetih zahteva dobilo status azilanata, iz Iraka 62 odsto, Sirije 94 odsto, Irana 53 odsto.....i zato je za bavarsko Ministarstvo unutrašnjih poslova stvar sa Srbijom i Makedonijom, odakle je 0,3 i 0, 2 odsto zahteva pozitivno rešeno, izgleda, jasna.
Podnosiocima zahteva iz Srbije i Makedije je, prema izjavi jednog portparola bavarskog ministarstva, stalo samo do toga da se ''prečicom'' i manipulacijama na nekoliko meseci dočepaju nemačkih socijalnih primanja.
Podaci pokazuju da čak i u to malo pozitivno rešenih slučajeva nije utvrđen nikakav progon, već - kako se navodi - lične prepreke za proterivanje nazad, poput bolesti podnosioca zahteva.
Statistika kaže, prenosi TAZ, da je od ukupno podnetih zahteva za azil iz Srbije i Makedonije više od 90 odsto zahteva Roma.
Ukoliko bi Srbiji bezvizni režim sa zemljama EU bio ukinut, onda bi se unutrašnjo-politička izolacija Roma mogla dalje zaoštiti, jer bi oni onda, smatraju analitičari, mogli biti kolektivno proglašeni odgovornim za ukidanje vizne slobode.
[TABLE="class: antre_l back_c_1, width: 200, align: left"]
[TR]
[TD]"Socijala" veća od plate
Dnevnik ''Velt'' piše da iz Srbije i Makedonije raste broj zahteva za azil i da je razlog za to socijalna pomoć.
Podnošenje zahteva za azil za građane Makednije i Srbije je, prema ovom listu, atraktivno, jer je ''prosečna realna zarada u obe balkanske zemlje ispod nivoa nemačke socijalne pomoći''.
List ocenjuje da za navalu azilanata postoje dva razloga - nemački Savezni ustavni sud je, naime, 18. jula doneo odluku o povećanju socijalnih primanja za podnosioce zahteva za azil, a osim toga, podseća ''Velt'', bezvizni režim za Srbiju i Makedoniju postoji od decembra 2009. godine.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Advokat organizacije ''Pro azil'' Hubert Hajnold mišljenja je da je pretežna većina odbijenih zahteva Roma i onako nepravedno odbijena.
Hajnold veruje da bi se, ako bi se ozbiljno analiziralo šta sve jedna romska porodica doživi, kada je reč o nasilju, onda moglo reći, smatra advokat, da je situacija verovatno dostigla nivo progona jedne grupe.
Bozbah je, tražeći proveru bezviznog režima sa Srbijom i Makednijom, jasno naglasio da se ne radi o tome da se onim, koji su politički proganjani, izbegne i uskrati pružanje neophodne pomoći.
- Ovde se na pravo na azil pozivaju oni, koji pre svega žele da dobiju socijalnu pomoć - rekao je Bozbah nemačkom dnevniku ''Velt'' i upozorio na slične probleme, ako Rumunija i Bugarska uđu u ''Šengenski prostor''.
Bavarski ministar unutrašnjih poslova Herman je zahtevao da se odluka o azilantima iz Srbije i Makedonije, u okviru jednog pravnog postupka, ''donosi u roku od 48 časova'', prema uzoru na Švajcarsku, gde je takav postupak uveden od avgusta meseca.
- Mi ne možemo prihvatiti da zemlje, koje teže EU, budi glavne za podnošenje zahteva za azil - rekao je Herman, ukazujući da u Srbiji i Makedniji ne postoje nikakvi progoni, koji su relevantni za postupak za dobijalnje azila.
БЕЗВИЗНИ ИЛИ БЕЗВЕЗНИ РЕЖИМ?
