Danas sam saznala da nema vise mog dragog prijatelja preminuo je...A ja kao da sam nesto osetila,juce sam pokusavala da ga dobijem na mobilni telefon.Oba broja su bila nedostupna.I udjem danas na njegov profil na Fejsbuku sa namerom da mu posaljem poruku zasto se ne javlja...I ostanem sokirana komentarima tipa ''poslednji pozdrav''...U medjuvremenu sam uspela da se raspitam i saznam da mu je pozlilo u cetvrtak i da je umro u bolnici u nedelju...A tako smo se radovali susretu,dogovor je bio da se nadjemo sada u aprilu ili maju...Dolazi jos jedna drugarica sa Tenerifa,neki iz Beograda, i to je bila prilika da se svi upoznamo licno i druzimo....
Da,to je virtuelni prijatelj,znamo se dve godine,ali samo sa fotografija i dugih telefonskih razgovora...
Ne mogu da verujem da ga nema vise...
I plakala sam danas kao za prijateljem koga znam licno,jer toliko mi je bio blizak...Nije imao sestru i zvao me je Seko,a ja njega Braco...Ziveo je u Vranju,a mastao je o Zlatiboru,za koga su ga vezale divne uspomene, i zavideo mi sto sam mu ja blize nego on...I obecah mu da cu ga kada dodje, upoznati sa mojom drugaricom koja zivi gore i da cu ga ozeniti....Uvek je bio pun pozitivne energije,uvek podrska,saveti,razumevanje,smeh i sala... I celo poslepodne pod utiskom sam njegovog odlaska...I kao i uvek svoje emocije najlakse ispraznim i pretocim kroz pisanu rec,tako mi je lakse...
Odlazemo stalno neke stvari za neki drugi dan.A dani se pretvaraju u nedelje,a one u mesece,pa i godine.Sve ostavljamo za neka druga,bolja vremena.Zaboravljamo da smo smrtni i da nekog od nas sutra mozda nece biti.Sve sto imamo to je DANAS...Recite nekome koliko vam je stalo,nadjite vremena jedni za druge,zivot je samo tren...NEMAMO VISE VREMENA.Nemojte zaliti sto ga niste imali za drage ljude kada odu...
Mora postojati to neko mesto na koje odlaze dobre duse.Ne mogu se pomiriti da je stvarno kraj kada poslednji put sklopimo oci i odemo sa ovog sveta.Zar neko tako drag i pozitivan moze da postane prah i pepeo,samo NISTA?Neko ko je bio SVE.I drag covek, i otac i prijatelj,i mili ''braco'',osoba puna optimizma.Ziveo si punim plucima,a takvi uvek odu prerano...ne mogu te zamisliti kao nemocnog i oronulog starca...
Pocivaj u miru ,dragi prijatelju,''BRACO''moj,zao mi je sto ovog proleca necemo se smejati zajedno na Trgu,piti nes kafu sa cimetom,djuskati sa Marijom,setati Zlatiborom..Necu te zaboraviti...Ni tvoj smeh ni tvoju podrsku kada mi je bilo tesko...I za pomoc koju si mi pruzao i savete kako prebroditi trenutak..Hvala za SVE....PAMTICU TE...Nemam se gde oprostiti od tebe...Mozda nekako vidis koliko mi vec nedostajes...
Voli te tvoja ''SEKA""
Da,to je virtuelni prijatelj,znamo se dve godine,ali samo sa fotografija i dugih telefonskih razgovora...
Ne mogu da verujem da ga nema vise...
I plakala sam danas kao za prijateljem koga znam licno,jer toliko mi je bio blizak...Nije imao sestru i zvao me je Seko,a ja njega Braco...Ziveo je u Vranju,a mastao je o Zlatiboru,za koga su ga vezale divne uspomene, i zavideo mi sto sam mu ja blize nego on...I obecah mu da cu ga kada dodje, upoznati sa mojom drugaricom koja zivi gore i da cu ga ozeniti....Uvek je bio pun pozitivne energije,uvek podrska,saveti,razumevanje,smeh i sala... I celo poslepodne pod utiskom sam njegovog odlaska...I kao i uvek svoje emocije najlakse ispraznim i pretocim kroz pisanu rec,tako mi je lakse...
Odlazemo stalno neke stvari za neki drugi dan.A dani se pretvaraju u nedelje,a one u mesece,pa i godine.Sve ostavljamo za neka druga,bolja vremena.Zaboravljamo da smo smrtni i da nekog od nas sutra mozda nece biti.Sve sto imamo to je DANAS...Recite nekome koliko vam je stalo,nadjite vremena jedni za druge,zivot je samo tren...NEMAMO VISE VREMENA.Nemojte zaliti sto ga niste imali za drage ljude kada odu...
Mora postojati to neko mesto na koje odlaze dobre duse.Ne mogu se pomiriti da je stvarno kraj kada poslednji put sklopimo oci i odemo sa ovog sveta.Zar neko tako drag i pozitivan moze da postane prah i pepeo,samo NISTA?Neko ko je bio SVE.I drag covek, i otac i prijatelj,i mili ''braco'',osoba puna optimizma.Ziveo si punim plucima,a takvi uvek odu prerano...ne mogu te zamisliti kao nemocnog i oronulog starca...
Pocivaj u miru ,dragi prijatelju,''BRACO''moj,zao mi je sto ovog proleca necemo se smejati zajedno na Trgu,piti nes kafu sa cimetom,djuskati sa Marijom,setati Zlatiborom..Necu te zaboraviti...Ni tvoj smeh ni tvoju podrsku kada mi je bilo tesko...I za pomoc koju si mi pruzao i savete kako prebroditi trenutak..Hvala za SVE....PAMTICU TE...Nemam se gde oprostiti od tebe...Mozda nekako vidis koliko mi vec nedostajes...
Voli te tvoja ''SEKA""
