,,,jos uvek nema glasa od tebe, cekanje ubija snove...mislim o tebi i tvome oku...a razum me zove...nisam ja nista tebi, ni bila niti cu biti...ako se nekad i javis, svoju ceznju cu skriti...imam za tebe jednu tajnu, tajnu koja ce to i ostati...imam za tebe, ljubav beskrajnu, za koju nikad neces saznati...zivot ovaj i snovi, donose razna iskusenja, ponekad se pitam-ima li medju njima pomirenja?...ti si mi otvorio oci, osvestio sve sto je vazno...shvatila sam da je ceo moj zivot i sve sto je u njemu, prazno...ALI, nemam petlje ni snage, da pocnem iznova sve, zaboravila sam ko sam i izgubila svoje sne!...mozda cu jednom i to moci, jednom kad pukne u meni...sta je potrebno za spas, jednoj jakoj zeni?...znam, treba joj ruka, koja ce hrabro da je vodi...trebaju joj i krila, koja ce je odvesti ka slobodi...
...u zivotu nista nije bas tako jednostavno...
