Znam je jako dugo. Moža i predugo.
Gledao i pratio kako raste. Čuvao i brinuo se o njoj. Još je bila dete. Devojčurak iz srednje škole...A ja....he. Mladi student...Zaljubio se. Zaljubio se u nešto lepo.
Pomogao sam joj da odraste. Pratio je kroz njene studije. Davao savete, učio je životu. Bio sam i stariji, nešto malo ne previše. Nekih 3 godina. Stasala je u lepu ženu. Pomogao oko zaposlenja....Uzeli smo se kada je došlo vreme...Imamo predivnu ćerku, u srednjoj školi je (koja je sada naravno sa majkom).
Nisam im više potreban, suvišan sam. Našle su svoj put...Misle da im je bolje bez mene....To boli...veoma.
A sećam se te zime kada sam je po prvi put video. Bilo je davno, jako davno. Većina od vas prisutnih se nije ni rodila tada. Bilo je to neko drugo vreme. Sa društvom sa bio ispred jednog kafića. Bila je zima. Takvih zima više nema. Sneg. Da, sećam se padao je sneg. Onako plaho i tiho. Pahulje su lelujale lagano. Odneukada se pojavila ona. Hodala je sama. Na sebi je imala farmerice i teksas jaknu sa krznom. Kakve su se nosile nekada. Sada toga više nema. Plava kosa koja je padala preko tamne teksas jakne sa kragnom od belog krzna....svetli ten...predivno lice...i još lepši osmeh.
Pomislih u sebi...O Bože, zar išta lepše može biti od nje. Bila je devojka moga prijatelja. Kasnije sam to saznao. Prošlo je neko vreme. Ostala je sama. Postali smo dobri prijatelji...a kasnije i nešto više od toga...
Čekao je ispred srednje škole svakoga dana kolima i vozio je kući. Pisao sam joj pesme...voleo sam je...Nije bilo suimnje, volela je i ona mene...
Završila je srednju školu i upisala studije ekonomije. I tada sam je pratio i bio sa njom...vreme je prolazilo...Postala mi je supruga. Rodila mi je predivnu ćerkicu...Sada ćerka ima već 14 godina....A onda, nešto je puklo, nešto se prelomilo...i kraj.
Više im nisam potreban...Ćerka je već velika. Ženi i nisam potreban. I ostao sam sam...To boli, i to jako ....Našle su drugi put, svoj put...
Gledao i pratio kako raste. Čuvao i brinuo se o njoj. Još je bila dete. Devojčurak iz srednje škole...A ja....he. Mladi student...Zaljubio se. Zaljubio se u nešto lepo.
Pomogao sam joj da odraste. Pratio je kroz njene studije. Davao savete, učio je životu. Bio sam i stariji, nešto malo ne previše. Nekih 3 godina. Stasala je u lepu ženu. Pomogao oko zaposlenja....Uzeli smo se kada je došlo vreme...Imamo predivnu ćerku, u srednjoj školi je (koja je sada naravno sa majkom).
Nisam im više potreban, suvišan sam. Našle su svoj put...Misle da im je bolje bez mene....To boli...veoma.
A sećam se te zime kada sam je po prvi put video. Bilo je davno, jako davno. Većina od vas prisutnih se nije ni rodila tada. Bilo je to neko drugo vreme. Sa društvom sa bio ispred jednog kafića. Bila je zima. Takvih zima više nema. Sneg. Da, sećam se padao je sneg. Onako plaho i tiho. Pahulje su lelujale lagano. Odneukada se pojavila ona. Hodala je sama. Na sebi je imala farmerice i teksas jaknu sa krznom. Kakve su se nosile nekada. Sada toga više nema. Plava kosa koja je padala preko tamne teksas jakne sa kragnom od belog krzna....svetli ten...predivno lice...i još lepši osmeh.
Pomislih u sebi...O Bože, zar išta lepše može biti od nje. Bila je devojka moga prijatelja. Kasnije sam to saznao. Prošlo je neko vreme. Ostala je sama. Postali smo dobri prijatelji...a kasnije i nešto više od toga...
Čekao je ispred srednje škole svakoga dana kolima i vozio je kući. Pisao sam joj pesme...voleo sam je...Nije bilo suimnje, volela je i ona mene...
Završila je srednju školu i upisala studije ekonomije. I tada sam je pratio i bio sa njom...vreme je prolazilo...Postala mi je supruga. Rodila mi je predivnu ćerkicu...Sada ćerka ima već 14 godina....A onda, nešto je puklo, nešto se prelomilo...i kraj.
Više im nisam potreban...Ćerka je već velika. Ženi i nisam potreban. I ostao sam sam...To boli, i to jako ....Našle su drugi put, svoj put...