Bila jednom mala varoš zatrpana snovima i tišinom. Stanovnici su živeli mirnim, predvidivim životima,
sve dok se jednog dana u grad nije doselio neobičan čovek - Pavle.
Pavle nije bio kao ostali. Njegove oči bile su pune zvezda, a reči koje je govorio bile su poput zagonetki.
Ljudi su ga brzo proglasili ludim, jer nije razumeo pravila po kojima su oni živeli.
Pavle je često stajao na trgu i govorio o stvarima koje su stanovnicima bile nepojmljive: o šumama koje
pevaju, o vetru koji nosi tajne, o vremenu koje nije linija već krug. Deca su ga volela, jer im je pričao bajke
kakve nikada nisu čuli, dok su ga odrasli izbegavali, plašeći se njegove „zarazne ludosti“.
Jednoga dana, gradski lekar, čuveni i uvažen doktor Marković, odlučio je da "izleči" Pavla. Pozvao ga je u
svoju ordinaciju i rekao:
„Pavle, ti si dobar čovek, ali tvoje ludilo plaši ljude. Moramo pronaći lek za tebe.“
Pavle se samo nasmejao i odgovorio:
„Ludilo, kažeš? Ali, doktore, šta ako ono što vi zovete ludilom, zapravo jeste sloboda koju ste zaboravili?“
Doktor je bio zbunjen, ali nije odustajao. Pokušavao je raznim metodama: davao mu knjige da čita, pričao mu o
„realnosti“, čak mu je donosio lekove. No, Pavle je ostajao isti – nasmejan, čudan i nepokolebljiv.
Jedne noći, doktor Marković nije mogao da spava. Pitanje mu je probijalo misli: šta ako je Pavle u pravu? Šta ako
su granice koje je društvo postavilo samo iluzije? Šta ako... oni zapravo nisu u pravu?
Ujutru je otišao na trg, gde je Pavle sedeo sa decom, pričajući im o zmajevima koji čuvaju zlatne peščane satove.
„Pavle,“ reče doktor tiho, „nema leka za tvoje ludilo.“
Pavle mu se osmehnuo, očima punim nežnosti.
„Tako je, doktore. Jer ovo što vi zovete ludilom, za mene je način da vidim svet u svim njegovim bojama.“
Od tada, doktor Marković nije pokušavao da ga „izleči“. Umesto toga, povremeno bi seo pored njega na trgu i slušao
njegove priče. Ljudi su počeli da primećuju kako doktor povremeno osmehne, kako se grad čini življim, a čak su i
odrasli povremeno stali da slušaju Pavlove reči.
I tako, u varoši gde se nekada tražio lek za ludilo, zavladala je nova, šarena „zaraza“ – sloboda mašte.
