Nelojalna konkurencija

sokvisnja

sokvisnja

Iskusan
Poruka
5.908
Sta mislite o koncepu nelojalne konkurencije i da li mislite da bi strozija kontola dovela do boljeg stanja na trzistu?

Koliko puta ste bili zrtva a koliko puta ste iskoristili nelojalnu konkurenciju jer vam je isla u prilog?

Na primer, ulozili ste pare u neki posao, otvorili nekoliko radnih mesta, angazovali ljude, ucili poslu i posle nekoliko godina taj radnik (ili vise vasih radnika) vide sansu da rade to isto ali da budu sami svoje gazde i postanu vam direktna konkurencija. Znaci pricam o ljudi koji su iskoristili kontakte ili veze koje su stekli preko vas da bi vam postali konkurencija.

Otvorite fitnes centar, dovedete trenere, radite posao i onda kada se posao razradi, kada se steknu musterije, treneri odluce da vrlo blizu vas otvore svoj fitnes centar i odvuku vam sve vezbace jer se vezbaci vezuju za trenera. To je nelojalna konkurencija jer se ne borite za klijente na ravnopravnoj osnovi. Potrebno je vreme da se na primer vezbaci naviknu na novog trenera, potrebno je vreme da se privuku novi vezbaci a mozda tu nema ni posla za dva centra. To je neki banalan primer, ali je primer delatnosti koja se oslanja na pruzanje usluga i gde posao zavisi od kvaliteta tog radnika.

Sa aspekta poslodavca da li mislite da bi drzava trebala ozbiljnije da se pozabavi tim pitanjem? Imam osecaj da ovo jeste veliki problem za mnoge preduzetnike. Kod vecih je situacija mnogo laksa jer nemaju svi resurse da budu konkurencija, tako da su veliki zasticeni u svakom slucaju. Mada i tu, kada te obucavaju za odredjena radna mesta, uslove te da ne mozes u narednih nekoliko godina da radis u konkurentskoj kompaniji na istim poslovima. Sto je sasvim ok, ali mali su skroz nezasticeni.

Sa aspekta radnika koliko bi imali obzira u takvoj situaciji? Da li bi vise gledali sebe i svoj interes, jer sigurno da ce vam uvek biti lakse da nastavite tamo gde ste stali, nego da krecete od nule, negde gde niste konkurencija i gde ne mozete u startu da odvlacite musterije ili klijente svog starog poslodavca?

Sta vi mislite o tome?
 
sokvisnja:
Sta mislite o koncepu nelojalne konkurencije i da li mislite da bi strozija kontola dovela do boljeg stanja na trzistu?

Koliko puta ste bili zrtva a koliko puta ste iskoristili nelojalnu konkurenciju jer vam je isla u prilog?

Na primer, ulozili ste pare u neki posao, otvorili nekoliko radnih mesta, angazovali ljude, ucili poslu i posle nekoliko godina taj radnik (ili vise vasih radnika) vide sansu da rade to isto ali da budu sami svoje gazde i postanu vam direktna konkurencija. Znaci pricam o ljudi koji su iskoristili kontakte ili veze koje su stekli preko vas da bi vam postali konkurencija.

Otvorite fitnes centar, dovedete trenere, radite posao i onda kada se posao razradi, kada se steknu musterije, treneri odluce da vrlo blizu vas otvore svoj fitnes centar i odvuku vam sve vezbace jer se vezbaci vezuju za trenera. To je nelojalna konkurencija jer se ne borite za klijente na ravnopravnoj osnovi. Potrebno je vreme da se na primer vezbaci naviknu na novog trenera, potrebno je vreme da se privuku novi vezbaci a mozda tu nema ni posla za dva centra. To je neki banalan primer, ali je primer delatnosti koja se oslanja na pruzanje usluga i gde posao zavisi od kvaliteta tog radnika.

Sa aspekta poslodavca da li mislite da bi drzava trebala ozbiljnije da se pozabavi tim pitanjem? Imam osecaj da ovo jeste veliki problem za mnoge preduzetnike. Kod vecih je situacija mnogo laksa jer nemaju svi resurse da budu konkurencija, tako da su veliki zasticeni u svakom slucaju. Mada i tu, kada te obucavaju za odredjena radna mesta, uslove te da ne mozes u narednih nekoliko godina da radis u konkurentskoj kompaniji na istim poslovima. Sto je sasvim ok, ali mali su skroz nezasticeni.

Sa aspekta radnika koliko bi imali obzira u takvoj situaciji? Da li bi vise gledali sebe i svoj interes, jer sigurno da ce vam uvek biti lakse da nastavite tamo gde ste stali, nego da krecete od nule, negde gde niste konkurencija i gde ne mozete u startu da odvlacite musterije ili klijente svog starog poslodavca?

Sta vi mislite o tome?
Kliknite za proširenje...

Pazi ovo. Da se država bavi otvaranjem fitnes klubova. Država ono što je njeno štiti, osim u slučajevima kada postoji pozitivna praksa sa zapada.
 
Ne verujem da bi se drzava imalo angazovala oko toga jer njoj odgovara rasulo tj. politicarima.

U mom kraju je cesca pojava monopola od nelojalne konkurencije npr. covek placa 400 evra mesecno lokal kako tu ne bi dosla druga trgovina i ugrozila mu poslovanje.

Kao poslodavac bas i ne mogu da posmatram situaciju ali mogu kao radnik koji zavisi od ponasanja poslodavca prema meni.
Ako je gazda posten i ponasa se fer bicu uz njega koliko je potrebno.
Ako se ponasa kad da poseduje i mene stanje u firmi me ne zanima, gledam samo svoju zadnjicu i odlazim cim nadjem nesto bolje.
 
електрика:
To је за пдф Економија.
Kliknite za proširenje...

Ako moderacija tako misli neka prebaci.
Ali je i tema ramzisljanja obicnih ljudi o tome, njihovim iskustvima, sistemu vrednosti i da li uopste razmisljaju o tome.

radyu5:
Pazi ovo. Da se država bavi otvaranjem fitnes klubova. Država ono što je njeno štiti, osim u slučajevima kada postoji pozitivna praksa sa zapada.
Kliknite za proširenje...

Valjda drzava treba da stvara okvire koji ce pospesiti zdravu razmenu na trzistu. Ako se drzava ne bavi stvaranjem pozitivne klime za poslodavce i preduzetnike, onda ljudi ne zele da ulazu svoj novac tamo gde je njihov interes ostavljen na milost i nemilost necijeg morala.

snowtrooper:
Ne verujem da bi se drzava imalo angazovala oko toga jer njoj odgovara rasulo tj. politicarima.

U mom kraju je cesca pojava monopola od nelojalne konkurencije npr. covek placa 400 evra mesecno lokal kako tu ne bi dosla druga trgovina i ugrozila mu poslovanje.

Kao poslodavac bas i ne mogu da posmatram situaciju ali mogu kao radnik koji zavisi od ponasanja poslodavca prema meni.
Ako je gazda posten i ponasa se fer bicu uz njega koliko je potrebno.
Ako se ponasa kad da poseduje i mene stanje u firmi me ne zanima, gledam samo svoju zadnjicu i odlazim cim nadjem nesto bolje.
Kliknite za proširenje...

Ne bih se ja toliko oslanjala da licnu procenu koliko je neko fer prema tebi jer svaki covek kada prica o sebi uvek su drugi losi, tako da je veliko pitanje koliko je neko nefer, na primer.
Hvala na odgovoru ;)
 
sokvisnja:
Ne bih se ja toliko oslanjala da licnu procenu koliko je neko fer prema tebi jer svaki covek kada prica o sebi uvek su drugi losi, tako da je veliko pitanje koliko je neko nefer, na primer.
Hvala na odgovoru ;)
Kliknite za proširenje...

Ovde mislim na fer ponasanje da poslodavac svoje radnike tretira kao ljude tj. da postuje njihova prava i zakon po kome se radi.
Da bude otvoren za predloge oko posla a ne da je uvek najpametniji i da sve zna a da su mu za greske uvek drugi krivi.
 
Lojalnost je stvar karaktera kao i reciprociteta, kako si ti prema meni tako ću ja prema tebi.

Uzmimo na primer da živimo u idealnom svetu i da taj vlasnik teretane stručnjak koji je razvio svoj posao, da mu tata nije prodao njivu il pripomogla stranačka knjižica i da je i on pre osamostaljenja negde naučio posao.

Dalje sve ide redom jer je na taj način i on postao konkurencija tom nekom gde se prekalio.
Bliži mi je turizam pa ću te primere :

Neupuceniji se kunu u Kontiki koji su osnovali bivši radnici Putnika. Tamo pokupili viđenje kontakte, brojeve klijenata, našli sponzora s velikom lovom, dobar marketing i eto ih u vrhu.

Nelojalna konkurencija rekli bi Putnikovci.

Ja sam počela kao Jugotursov licencirani vodič, naučila posao, kad je sve počelo da se raspada sigurna u sebe i svoje znanje dala otkaz, skinula se sa kakve takve ali sigurne plate i otišla u privatnicke vode da se borim sa dziberima koji su imali lovu da otvore svoje Agencije ali znanja njet i plaćali su nas kvaliikovane da im radimo.

Prešla sam sve stepenice preko komrcijaliste, šefa do direktora Agencije dok mi se nisu sklopile kockice i otvorila svoju firmu.

Da li sam postala nelojalna konkurencija?

Zavisi koga pitaš.

Za bivšeg poslodavca jesam, ja kažem da nisam.

Dok sam za njega radila namicala sam mu dobru lovu, vreme je bilo da to počnem za sebe, a on neka nauči posao ili plati sledećeg.

Nema tu mnogo priče, a kakav si prema drugima to ti se vraća kao bumerang.
 
sokvisnja:
Ako moderacija tako misli neka prebaci.
Ali je i tema ramzisljanja obicnih ljudi o tome, njihovim iskustvima, sistemu vrednosti i da li uopste razmisljaju o tome.



Valjda drzava treba da stvara okvire koji ce pospesiti zdravu razmenu na trzistu. Ako se drzava ne bavi stvaranjem pozitivne klime za poslodavce i preduzetnike, onda ljudi ne zele da ulazu svoj novac tamo gde je njihov interes ostavljen na milost i nemilost necijeg morala.



Ne bih se ja toliko oslanjala da licnu procenu koliko je neko fer prema tebi jer svaki covek kada prica o sebi uvek su drugi losi, tako da je veliko pitanje koliko je neko nefer, na primer.
Hvala na odgovoru ;)
Kliknite za proširenje...

Najbolje da država uvede inspektore za moral.
 
Nisam siguran u kojoj meri i da li primer koji si navela predstavlja slučaj nelojalne konkurencije. Ukoliko bi se ovo smatralo nelojalnom konkurencijom, onda bi ljudima bilo dozvoljeno da samostalno započinju samo poslove kojima se nikada nisu bavili i za koje nisu baš stručni.

Uostalom, većina onih sa uspešnim biznisom je započela radeći taj posao za druge. Današnji biznismeni su bili direktori ili poslovođe u firmama koje propadoše, a oni izgradiše imperije.

Razumem da poslodavcu nije prijatno kada vidi da je kvalitetan radnik otišao i počeo da radi samostalno. Em je ostao bez dobrog radnika, em ostaje bez dela kolača. Onda razmišlja kako je zakinut, kako je ulagao u radnika i slično. Ali nekako ispušta iz vida da je taj radnik svojim radom dovodio mušterije i omogućavao uvećavanje poslodavčevog kapitala. To previđa. Previđa kontakte koje je radnik ostavio iza sebe. A samo treba da ih zadrži. Ima sve, ima firmu, ima ime, ima sistem i strukturu.

Najbolje bi bilo da ako već mora da ode, radnik ode, ali da sve što je svojim sposobnostima postigao ostane poslodavcu na korišćenje za vijeki vjekov. I naravno, da se to od strane države ozakoni. Od ovog trenutka, od trenutka kad je gazda postao gazda, tj. ne retroaktivno, tj. na od trenutka kad je on otišao iz firme i osnovao svoju ili kad je godinama kupovao pljeskavice u Goce Delčeva pa video kako tu dobro ide pa otvorio i on fast fud.
 
, Karić, je poznat po nelojalnoj konkurenciji.
Nekoliko sjajnih i profitabilnih poslova upropasrio nam je u Moskvi.
U gotovoj fazi, pred potpis na ugovor...
Sazna vrednost građevinske ponude, neznatno spusti cenu....
On dobije pos'o, a nama ga upropasti !
 
Poslednja izmena od moderatora:
sokvisnja:
Sta mislite o koncepu nelojalne konkurencije i da li mislite da bi strozija kontola dovela do boljeg stanja na trzistu?

Koliko puta ste bili zrtva a koliko puta ste iskoristili nelojalnu konkurenciju jer vam je isla u prilog?

Na primer, ulozili ste pare u neki posao, otvorili nekoliko radnih mesta, angazovali ljude, ucili poslu i posle nekoliko godina taj radnik (ili vise vasih radnika) vide sansu da rade to isto ali da budu sami svoje gazde i postanu vam direktna konkurencija. Znaci pricam o ljudi koji su iskoristili kontakte ili veze koje su stekli preko vas da bi vam postali konkurencija.

Otvorite fitnes centar, dovedete trenere, radite posao i onda kada se posao razradi, kada se steknu musterije, treneri odluce da vrlo blizu vas otvore svoj fitnes centar i odvuku vam sve vezbace jer se vezbaci vezuju za trenera. To je nelojalna konkurencija jer se ne borite za klijente na ravnopravnoj osnovi. Potrebno je vreme da se na primer vezbaci naviknu na novog trenera, potrebno je vreme da se privuku novi vezbaci a mozda tu nema ni posla za dva centra. To je neki banalan primer, ali je primer delatnosti koja se oslanja na pruzanje usluga i gde posao zavisi od kvaliteta tog radnika.

Sa aspekta poslodavca da li mislite da bi drzava trebala ozbiljnije da se pozabavi tim pitanjem? Imam osecaj da ovo jeste veliki problem za mnoge preduzetnike. Kod vecih je situacija mnogo laksa jer nemaju svi resurse da budu konkurencija, tako da su veliki zasticeni u svakom slucaju. Mada i tu, kada te obucavaju za odredjena radna mesta, uslove te da ne mozes u narednih nekoliko godina da radis u konkurentskoj kompaniji na istim poslovima. Sto je sasvim ok, ali mali su skroz nezasticeni.

Sa aspekta radnika koliko bi imali obzira u takvoj situaciji? Da li bi vise gledali sebe i svoj interes, jer sigurno da ce vam uvek biti lakse da nastavite tamo gde ste stali, nego da krecete od nule, negde gde niste konkurencija i gde ne mozete u startu da odvlacite musterije ili klijente svog starog poslodavca?

Sta vi mislite o tome?
Kliknite za proširenje...
Uslov da se ne moze raditi u konkurentskoj kompaniji na istim poslovima smatram nepravednim, jer po pravilu pogadja one na losijim radnim mestima, a tehnokratija to eskivira, i u novoj firmi ce gledati da iskoriste stare kontakte i iskustva novopridoslih menadzera, komercijalista i sl., dok se npr. kod manuelnih radnika u proizvodnji nema sta iskoristiti u tom smislu, ali cesto se i tu postavlja takav uslov iz cistog kaprica, kao posledica surevnjivosti medju vrhuskama nove i stare firme. Znam za banalan primer iz meni bliske tercijarne delatnosti - bivsi radnici jednog lanca sportskih kladionica ne mogu da se zaposle u drugom lancu, jer su se gazde, koje su ranije blisko saradjivale, maltene su im firme bile sestrinske, posvadjale.
Nelojalna konkurencija postoji na svim nivoima u raznim oblastima, tipican je opet jedan banalan primer iz moje sredine - brica koji usluge pruza upola uobicajene cene do te mere je iziritirao konkurenciju iz tog esnafa da su mu cak i pretili, na sta je on odgovorio na slican nacin angazujuci se da pronadje zastitu i podrsku kod ljudi iz kriminalnog miljea, i sad mogu da mu pljunu pod prozor, on i dalje radi kako je zacrtao, ima dobar promet i solidno zaradjuje.
 
radnik je shvatio da dobija mali procenat u odnosu na gazdu koji više ne radi skoro ništa a lova mu većim delom stiže.
to je kao stomatolog koji recimo radi za 12% po pacijentu u nekoj ordinaciji, prirodno je da počne maštati o svojoj stolici i vlastitom biznisu gde bi zarađivao znatno više za isti rad.

gazda koji ima opremu, mašine, hale itd nije ugrožen, ali bilo koji drugi vid biznisa gde je ključan čovek a ne oprema, je rizičan u smislu tog odliva, proizvodnje i gomilanja konkurencije.
mislim da je sve to prirodno i normalni tok stvari.
gazda je sam kriv ako je prestao da se usavršava, on mora biti uvek korak ispred radnika koje je okupio, u smislu znanja, tehnologija, mreže kontakata itd. ako radnik proceni da je poslodavac vrlo moćan i u ekspanziji i da tu može ostvarivati dalji profesionalni razvoj i finansijski napredak kako firma bude jačala, ostaće. vlasnik na firmu mora gledati dinamički kao nešto u stalnom razvoju i menjanju.
 
Ovo nije nelojalna konkurencija vec se radnik u ovom slucaju smatra valuable asset firme i valjda bi trebao da ima duzi otkazni rok, a na Zapadu se placa obestecenje za prelazak vrednih radnika.
Nisu retki slucajevi parnicenja oko intelektualnog vlasnistva oko projekata, a izmedju firmi koje je radnik napravio itd.
Kako regulisati u ovom slucaju ne znam...
 
sokvisnja:
Sta mislite o koncepu nelojalne konkurencije i da li mislite da bi strozija kontola dovela do boljeg stanja na trzistu?

Koliko puta ste bili zrtva a koliko puta ste iskoristili nelojalnu konkurenciju jer vam je isla u prilog?

Na primer, ulozili ste pare u neki posao, otvorili nekoliko radnih mesta, angazovali ljude, ucili poslu i posle nekoliko godina taj radnik (ili vise vasih radnika) vide sansu da rade to isto ali da budu sami svoje gazde i postanu vam direktna konkurencija. Znaci pricam o ljudi koji su iskoristili kontakte ili veze koje su stekli preko vas da bi vam postali konkurencija.

Otvorite fitnes centar, dovedete trenere, radite posao i onda kada se posao razradi, kada se steknu musterije, treneri odluce da vrlo blizu vas otvore svoj fitnes centar i odvuku vam sve vezbace jer se vezbaci vezuju za trenera. To je nelojalna konkurencija jer se ne borite za klijente na ravnopravnoj osnovi. Potrebno je vreme da se na primer vezbaci naviknu na novog trenera, potrebno je vreme da se privuku novi vezbaci a mozda tu nema ni posla za dva centra. To je neki banalan primer, ali je primer delatnosti koja se oslanja na pruzanje usluga i gde posao zavisi od kvaliteta tog radnika.

Sa aspekta poslodavca da li mislite da bi drzava trebala ozbiljnije da se pozabavi tim pitanjem? Imam osecaj da ovo jeste veliki problem za mnoge preduzetnike. Kod vecih je situacija mnogo laksa jer nemaju svi resurse da budu konkurencija, tako da su veliki zasticeni u svakom slucaju. Mada i tu, kada te obucavaju za odredjena radna mesta, uslove te da ne mozes u narednih nekoliko godina da radis u konkurentskoj kompaniji na istim poslovima. Sto je sasvim ok, ali mali su skroz nezasticeni.

Sa aspekta radnika koliko bi imali obzira u takvoj situaciji? Da li bi vise gledali sebe i svoj interes, jer sigurno da ce vam uvek biti lakse da nastavite tamo gde ste stali, nego da krecete od nule, negde gde niste konkurencija i gde ne mozete u startu da odvlacite musterije ili klijente svog starog poslodavca?

Sta vi mislite o tome?
Kliknite za proširenje...

uvek su me lozile zene biznismeni volim kad je ambiciozna, puna samopouzdanja i zna sta hoce
chaaaaooo
 
RebeccaBg:
Lojalnost je stvar karaktera kao i reciprociteta, kako si ti prema meni tako ću ja prema tebi.

Uzmimo na primer da živimo u idealnom svetu i da taj vlasnik teretane stručnjak koji je razvio svoj posao, da mu tata nije prodao njivu il pripomogla stranačka knjižica i da je i on pre osamostaljenja negde naučio posao.

Dalje sve ide redom jer je na taj način i on postao konkurencija tom nekom gde se prekalio.
Bliži mi je turizam pa ću te primere :

Neupuceniji se kunu u Kontiki koji su osnovali bivši radnici Putnika. Tamo pokupili viđenje kontakte, brojeve klijenata, našli sponzora s velikom lovom, dobar marketing i eto ih u vrhu.

Nelojalna konkurencija rekli bi Putnikovci.

Ja sam počela kao Jugotursov licencirani vodič, naučila posao, kad je sve počelo da se raspada sigurna u sebe i svoje znanje dala otkaz, skinula se sa kakve takve ali sigurne plate i otišla u privatnicke vode da se borim sa dziberima koji su imali lovu da otvore svoje Agencije ali znanja njet i plaćali su nas kvaliikovane da im radimo.

Prešla sam sve stepenice preko komrcijaliste, šefa do direktora Agencije dok mi se nisu sklopile kockice i otvorila svoju firmu.

Da li sam postala nelojalna konkurencija?

Zavisi koga pitaš.

Za bivšeg poslodavca jesam, ja kažem da nisam.

Dok sam za njega radila namicala sam mu dobru lovu, vreme je bilo da to počnem za sebe, a on neka nauči posao ili plati sledećeg.

Nema tu mnogo priče, a kakav si prema drugima to ti se vraća kao bumerang.
Kliknite za proširenje...

Dobar odgovor. Ovo me zanima da cujem.

Nisam bas sigurna da je lojalnost stvar reciprociteta, nije nam to u prirodu kao vrsti. Malo je onih koji su istinski zahvalni i i lojalni, a kod vecine lojalnost je stvar trenutnog interesa. Ako imaju korist, nacice milion opravdanja zasto vise ne treba da budu lojalni. Najvece izdaje su uvek bile kod najvecih cinjenja a ne necinjenja. Ako pogledas malo bolje kako su ljudi jedni drugima zabijali noz u ledja, ispasce da su najveci skotovi ipak ispadali prema onima koji su im najvise cinili u zivotu ali im vise nisu potrebni ili im stoje na putu njihovog napretka.

Svako od nekoga uci posao i treba da se osamostaljuje, ali eto taj primer sto si opisala, Putnik i Kontiki, jeste primer nelojalne konkurencije, po meni, jer ipak treba zakonski onemoguciti da ti koji znas sve poslovne tajne (ili vas nekoliko), mozete da radite isti posao na istom trzistu a mozda i kod konkurencije. Onda pravis jednu jako losu poslovnu klimu. Na primer, moja dobra drugarica je morala da potpise kada se zaposlila u jednom poznatom lancu hotela da ne moze da radi poslove iste vrste u drugoj firmi naredne 3 godine. Sto je po meni sasvim ok, jer ako oni nju uce njihovim principima poslovanja, poslovnim tajnama, daju joj kontakte, sta god i ona ode kod konkurencije i primeni sve sto je naucila kod prvih. To ne moze jer vodi u haos.

Julian:
Nisam siguran u kojoj meri i da li primer koji si navela predstavlja slučaj nelojalne konkurencije. Ukoliko bi se ovo smatralo nelojalnom konkurencijom, onda bi ljudima bilo dozvoljeno da samostalno započinju samo poslove kojima se nikada nisu bavili i za koje nisu baš stručni.

Uostalom, većina onih sa uspešnim biznisom je započela radeći taj posao za druge. Današnji biznismeni su bili direktori ili poslovođe u firmama koje propadoše, a oni izgradiše imperije.

Razumem da poslodavcu nije prijatno kada vidi da je kvalitetan radnik otišao i počeo da radi samostalno. Em je ostao bez dobrog radnika, em ostaje bez dela kolača. Onda razmišlja kako je zakinut, kako je ulagao u radnika i slično. Ali nekako ispušta iz vida da je taj radnik svojim radom dovodio mušterije i omogućavao uvećavanje poslodavčevog kapitala. To previđa. Previđa kontakte koje je radnik ostavio iza sebe. A samo treba da ih zadrži. Ima sve, ima firmu, ima ime, ima sistem i strukturu.

Najbolje bi bilo da ako već mora da ode, radnik ode, ali da sve što je svojim sposobnostima postigao ostane poslodavcu na korišćenje za vijeki vjekov. I naravno, da se to od strane države ozakoni. Od ovog trenutka, od trenutka kad je gazda postao gazda, tj. ne retroaktivno, tj. na od trenutka kad je on otišao iz firme i osnovao svoju ili kad je godinama kupovao pljeskavice u Goce Delčeva pa video kako tu dobro ide pa otvorio i on fast fud.
Kliknite za proširenje...

Ne, nego drzava treba da ogranici. Mozes da ides, ali ne mozes da budes direktna konkurencija. Mozes da otvaras, ali drugi kraj grada, ne lokal pored, vremensko ogranicenje po cijem isteku mozes da zapocnes posao u istoj delatnosti itd...
 
sokvisnja:
Sta mislite o koncepu nelojalne konkurencije i da li mislite da bi strozija kontola dovela do boljeg stanja na trzistu?

Koliko puta ste bili zrtva a koliko puta ste iskoristili nelojalnu konkurenciju jer vam je isla u prilog?

Na primer, ulozili ste pare u neki posao, otvorili nekoliko radnih mesta, angazovali ljude, ucili poslu i posle nekoliko godina taj radnik (ili vise vasih radnika) vide sansu da rade to isto ali da budu sami svoje gazde i postanu vam direktna konkurencija. Znaci pricam o ljudi koji su iskoristili kontakte ili veze koje su stekli preko vas da bi vam postali konkurencija.

Otvorite fitnes centar, dovedete trenere, radite posao i onda kada se posao razradi, kada se steknu musterije, treneri odluce da vrlo blizu vas otvore svoj fitnes centar i odvuku vam sve vezbace jer se vezbaci vezuju za trenera. To je nelojalna konkurencija jer se ne borite za klijente na ravnopravnoj osnovi. Potrebno je vreme da se na primer vezbaci naviknu na novog trenera, potrebno je vreme da se privuku novi vezbaci a mozda tu nema ni posla za dva centra. To je neki banalan primer, ali je primer delatnosti koja se oslanja na pruzanje usluga i gde posao zavisi od kvaliteta tog radnika.

Sa aspekta poslodavca da li mislite da bi drzava trebala ozbiljnije da se pozabavi tim pitanjem? Imam osecaj da ovo jeste veliki problem za mnoge preduzetnike. Kod vecih je situacija mnogo laksa jer nemaju svi resurse da budu konkurencija, tako da su veliki zasticeni u svakom slucaju. Mada i tu, kada te obucavaju za odredjena radna mesta, uslove te da ne mozes u narednih nekoliko godina da radis u konkurentskoj kompaniji na istim poslovima. Sto je sasvim ok, ali mali su skroz nezasticeni.

Sa aspekta radnika koliko bi imali obzira u takvoj situaciji? Da li bi vise gledali sebe i svoj interes, jer sigurno da ce vam uvek biti lakse da nastavite tamo gde ste stali, nego da krecete od nule, negde gde niste konkurencija i gde ne mozete u startu da odvlacite musterije ili klijente svog starog poslodavca?

Sta vi mislite o tome?
Kliknite za proširenje...

mislimo da si pogrijesila forum. tj. zemlju. cuj srbija i nelojalna konkurencija...
da bi postojala nelojalna konkurencija potrebna je drzava i drzavno uredjenje.
bilo sta...
pa tek onda neki ekonomski pojmovi...
srbija nije drzava, to je gomila govana koja zive na odredjenom prostoru.
i krimosa i sociopata koji vladaju tim glupim jadnim ljudima
 
a stani, sad sam cackao.. znam da postoji ovako nesto:

"Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne moze da radi u svoje ime i za svoj racun, kao i u ime i za racun drugog pravnog ili fizickog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu (u daljem tekstu: zabrana konkurencije). Zabrana konkurencije moze da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno vazna tehnoloska znanja, sirok krug poslovnih partnera ili da dodje do saznanja vaznih poslovnih informacija i tajni. Opstim aktom i ugovorom o radu utvrdjuje se i teritorijalno vazenje zabrane konkurencije, u zavisnosti od vrste posla na koji se zabrana odnosi. Ako zaposleni prekrsi zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog trazi naknadu stete. Clan 162: Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore i uslove zabrane konkurencije u smislu clana 161 ovog zakona po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne moze da bude duzi od dve godine po prestanku radnog odnosa. Zabrana konkurencije iz stava 1 ovog clana moze se ugovoriti ako se poslodavac ugovorom o radu obaveze da ce zaposlenom isplatiti novcanu naknadu u ugovorenoj visini."

ovo nadjoh na brzinu, zakon o radu iz 2007.. mozda bi munja mogao da nam kaze kakva je sad situacija
 
bundeva:
a stani, sad sam cackao.. znam da postoji ovako nesto:

"Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne moze da radi u svoje ime i za svoj racun, kao i u ime i za racun drugog pravnog ili fizickog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu (u daljem tekstu: zabrana konkurencije). Zabrana konkurencije moze da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno vazna tehnoloska znanja, sirok krug poslovnih partnera ili da dodje do saznanja vaznih poslovnih informacija i tajni. Opstim aktom i ugovorom o radu utvrdjuje se i teritorijalno vazenje zabrane konkurencije, u zavisnosti od vrste posla na koji se zabrana odnosi. Ako zaposleni prekrsi zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog trazi naknadu stete. Clan 162: Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore i uslove zabrane konkurencije u smislu clana 161 ovog zakona po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne moze da bude duzi od dve godine po prestanku radnog odnosa. Zabrana konkurencije iz stava 1 ovog clana moze se ugovoriti ako se poslodavac ugovorom o radu obaveze da ce zaposlenom isplatiti novcanu naknadu u ugovorenoj visini."

ovo nadjoh na brzinu, zakon o radu iz 2007.. mozda bi munja mogao da nam kaze kakva je sad situacija
Kliknite za proširenje...

To je apsolutno u praksi nemoguce ni dokazati ni sprovesti u zivot.

A i kostalo bi kao Sv.P kajgana...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top