Нелогичност код Порфирогенита

  • Začetnik teme Začetnik teme leki1
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

leki1

Iskusan
Poruka
5.927
Ако Словени нападају Крит 623. године, Солун 586. године,597. затим Константинопољ 626. године и Византија нема власт над Грчком сем Солуна, Константинопоља и још пар утврђених градова све до 809–812. године када се уз ратни поход врши копнена деблокада Солуна, како је могуће да Срби траже дозволу од Ираклија 629-632 који нема власт у данашњој Грчкој да се населе у Егејској Македонији?
 
Ако Словени нападају Крит 623. године, Солун 586. године,597. затим Константинопољ 626. године и Византија нема власт над Грчком сем Солуна, Константинопоља и још пар утврђених градова све до 809–812. године када се уз ратни поход врши копнена деблокада Солуна, како је могуће да Срби траже дозволу од Ираклија 629-632 који нема власт у данашњој Грчкој да се населе у Егејској Македонији?
Вероватно је нису ни тражили.Та напомена цара Константина се тумачи више као владарева жеља и државна идеологија које покушава да пренесе сину Роману.
 
Вероватно је нису ни тражили.Та напомена цара Константина се тумачи више као владарева жеља и државна идеологија које покушава да пренесе сину Роману.
По мени су ту једини владари још увек Авари којима су словени били потчињени, али после неуспешне опсаде константинопоља 626. они беже у Панонску низију и раскида се савез са словенима и немају више никакву власт у Хелади. Поставља се питање зашто беже у панонску низију кад их тамо Самов савез притиска и побеђује. У том смислу треба и тражити долазак срба на Балкан у том периоду 620-640, не зна се тачно година. Али се зна да је читава територија од Балтика до Балкана у Самовом савезу а да на југу ишчезава словенско-аварска привидна сарадња, а да су Византинци још увек у Азији сем пар градова на Балкану. Срби као сила из Самовог савеза по мени долазе да помогну словенима доле против Византије или да отерају Аваре пошто их са севера већ туче самов савез. Не треба заборавити да је по неким историчарима кнез Само лужички србин, а не франачки трговац.
 
Poslednja izmena:
Вероватно је нису ни тражили.Та напомена цара Константина се тумачи више као владарева жеља и државна идеологија које покушава да пренесе сину Роману.
S obzirom da nakon toga nema izveštaja o sukobima Srba sa Vizantijom biće da jesu zatražili dozvolu i priznali vlast vizantijskog cara. Verovatno se vladarski rod tada i pokrstio, jer je to bio uslov da se neki narod nastani na tlu Vizantije.
 
S obzirom da nakon toga nema izveštaja o sukobima Srba sa Vizantijom biće da jesu zatražili dozvolu i priznali vlast vizantijskog cara. Verovatno se vladarski rod tada i pokrstio, jer je to bio uslov da se neki narod nastani na tlu Vizantije.
Na tom delu Vizantija tada nema suverinitet, vec su tamo Velegeziti i Sagudati. Dozvolu su mogli jedino traziti od njih. Otkud znas da srbi nisu sa ostalima ucestvovali u opsadi Konstantinopolja 626 ? Mozda su i zato dosli ?
 
S obzirom da nakon toga nema izveštaja o sukobima Srba sa Vizantijom biće da jesu zatražili dozvolu i priznali vlast vizantijskog cara. Verovatno se vladarski rod tada i pokrstio, jer je to bio uslov da se neki narod nastani na tlu Vizantije.
Нема извештаја о борби Срба са Византијом после цара Ираклија!
Српски владари се покрстили још у време Ираклија!
 
Нема извештаја о борби Срба са Византијом после цара Ираклија!
Српски владари се покрстили још у време Ираклија!
Pa zbog toga što nema borbi između Srba i Vizantije posle Iraklija može se zaključiti da je postojao dogovor o naseljavanju Srba na Balkan.
 
Константинов аутентични спис (ПС; спис на који се углавном ослањамо је најстарији препис извјесног Михаила Розаитиса са краја XI вијека).није био са сврхом подуке из историје, већ је у питању био тајни документ и са сврхом упутства будућем владару кроз који је упознао насљедника са приликама у царству и око царства, чему дати више важности, на шта се посебно ослонити и шта ваља знати да би ваљано владао.

У таквом спису код осврта на прошлост наравно да ће што позитивније и афирмативније приказати улогу и поступке претходних царева, укључујући и Ираклија. И наравно да ће скрајнути оно што не би било никако афирмативно, нека рђава чињења и злочињења или примјери који доказују слабост и јад царства и императора у неким периодима.

Елем, та тврдња у поглављу 31 и 32 "Списа о народима", да је цар Ираклије ето на молбу великодушно примио Србе и Хрвате и дао им земљу, па онда пустио Србе назад, па их опет опримио онако великодушно и дао им другу земљу, нема потврду ни у једном спису из времена који обрађује.
Напротив, Теофилакт Симоката, секретар цара Ираклија, пише о сталним борбама и походима Авара и Словена (који 626.године опсједају и сам Константинопољ) са повременим периодима примирја између Авара и Византије.

А и ти периоди примирја нису праћени миром на Балкану, јер су и током примирја узмеђу Византије и Авара 586-97.године 588.године али и каснијих година Словени опустошили Тракију. Византија је у другој половини VI и током VII вијека и стању посртања, изложена сталним упадима и походима Кутригура, Словена и Авара, граница је порозна, лимес није никаква препрека. Истина, 600.године за времена цара Маврикија ратна срећа се окреће, стабилизовале су се прилике и Византија поново успоставља контролу на Балканском полуоистрву, но то бјеше кратког вијека, већ послије 602.године за времена Фоке имамо ново посртање, а Авари и Словени поново упадају и пустоше.

У сваком случају, Словени, некад независно, некад заједно са Аварима, упадају на те просторе не зато што их је неко позвао, великодушно их примио, уступио им земљу, него зато што то могу, јер имају војну силу да врше упаде, походе, пустоше и освајакју те просторе, никог нису ни питали ни молили. Могуће јесте било дипломатских мисија, споразума, кроз које би се формализовала "нова реалност" но немамо списа који би потврдили Константинове тврдње. Наравно, мноштво списа, грађе је временом изгубљено, ово што је сачувано и на што се ослањамо је тек мали део, но како ни из писанија Теофилакта Симокате немамо ништа што би на било који начин могло дати потвдру Костином писању, можемо закључити да је Коста код описа тих догађаја у поменутим поглављима те наводе или измислио или малчице "уљепшао истину" како би афирмативније приказао улогу цара Ираклија.
 
Pa zbog toga što nema borbi između Srba i Vizantije posle Iraklija može se zaključiti da je postojao dogovor o naseljavanju Srba na Balkan.
Или су борбе Срба са Бугарима биле у првом плану што је Византији одговарало.
Треба имати у виду и Франачки фактор током 9. века.
 
Или су борбе Срба са Бугарима биле у првом плану што је Византији одговарало.
Треба имати у виду и Франачки фактор током 9. века.
Moguće da su Srbi držali severnu granicu (a i zapadnu prema Francima) Vizantijskog carstva.
 
a kako gledas na to onda po toj logici da su u prijateljstvu sa Vizantijom a u isto vreme prijateljstvu sa velegezitima, sagudatima, brsjacima, vajunitima, rinhinima jer nema izvestaja o sukobu sa njima ?
Ta plemena su ratovala sa Vizantijom jer nisu bili deo srpskog plemenskog saveza. Plus su to slovenska plemena iz Makedonije, nisu ni bili fizički povezani sa Srbima da bi moglo doći do sukoba.

Inače Porfirogenit izostavlja sa Balkana sve narode i plemena koji su pravili probleme Vizantiji, o Bugarima na Balkanu uopšte nema pomena iako su oni najbliži Carigradu na primer.
 
Poslednja izmena:
Samo su Srbi prošli kroz Makedonoju, i s obzirom da su krenuli nazad biće da se nisu mnogo zadržali oko Soluna. Da su duže ostali verovatno ne bi krenuli nazad jer bi počeli da grade naseobine i da se navikavaju na novi predeo.
Meni je ta prica jako sumnjiva ... a moguca su nekoliko scenarija.... ako se kao prijatelji vizantinaca doseljavaju medju njihove neprijatelje slovenska plemena postavlja se pitanje zasto su kratko tamo i postavlja se pitanje otkud isti naziv Servije sa njima...i kad su onda primili hriscanstvo ako je Vizantija tada u Aziji. A i to sto su kratko bili, ne mislis valjda da su spavali na livadi 5,6 meseci a ne u kucama?!
 
Meni je ta prica jako sumnjiva ... a moguca su nekoliko scenarija.... ako se kao prijatelji vizantinaca doseljavaju medju njihove neprijatelje slovenska plemena postavlja se pitanje zasto su kratko tamo i postavlja se pitanje otkud isti naziv Servije sa njima...i kad su onda primili hriscanstvo ako je Vizantija tada u Aziji. A i to sto su kratko bili, ne mislis valjda da su spavali na livadi 5,6 meseci a ne u kucama?!
Spavali su u šatorima kao i svi nomadi. Oni nisu za jedna dan prešli put iz Lužica do Soluna.
 
Spavali su u šatorima kao i svi nomadi. Oni nisu za jedna dan prešli put iz Lužica do Soluna.
1. Prvo srbi nisu nomadi. Oni su drzavotvorniji od slovena u grckoj koji nisu napravili drzavu a srbi jesu
2. Pre dolaska srba na tom istom mestu u donjem toku reke bistrice , dakle u Serviji (koja je na Bistrici) zive Vajuniti koji se par godina pre srba sele u Epir
3. Vajuniti ostavljaju prazan prostor i citavu infrastrukturu, dakle kuce, objekte, zemlju.
4. Srbi dolaze u taj prostor i koriste infrastrukturu koju su ostavili Vajuniti.
5. Vajuniti su otisli izmedju 617. i 626. godine
 
1. Prvo srbi nisu nomadi. Oni su drzavotvorniji od slovena u grckoj koji nisu napravili drzavu a srbi jesu

Postoje vrlo zanimljive teze da upravo jesu.

Pročitaj ovaj rad Đorđa Đekića, O najstarijijm elementima srpske državnosti: https://aseestant.ceon.rs/index.php/zrffp/article/view/14069
Полазећи од списа Константина VII Порфирогенита, De administrando imperio који каже да су након смрти српског архонта власт над народом поделила два његова сина, претпоставља се да су Срби у времену које описује, били сточари номади, а не земљорадници и да њиховој држави недостаје територијалност као трећи елемент државности. Ову претпоставку поткрепљује и чињеница да је митски српски предак вук, а што је вероватно једино ако су се Срби бивили сточарством, а не земљорадњом. Срби су иначе у сеоби од прапостојбине до Солуна, превалили велику раздаљину што оправдава претпоставку да су били номади. У прилог овој тези говори и чињеница да се пошто им се за живот није свидео крај око Солуна, они враћају на простор до Београда преваљујући растојање преко 600 километара, што је опет једино могуће номадима да пређу у кратком временском року, а не земљорадницима.​
Населивши се уз Ираклијеву дозволу на запад Балкана, онемогућени због рељефа да наставе да се баве номадским начином живота, Срби су постали стално насељено становништво, што је довело промене привређивања и преласка на земљорадњу. Тиме су српске државе добиле и трећи елеменат државности – територију. При том, до половине IX века, држава је престала да се дели на онолико делова колико владар има синова; један је постајао врховни владар, док су остали били потчињени њему. Завладао је принцип секундогенитуре.​
 
Postoje vrlo zanimljive teze da upravo jesu.

Pročitaj ovaj rad Đorđa Đekića, O najstarijijm elementima srpske državnosti: https://aseestant.ceon.rs/index.php/zrffp/article/view/14069
Полазећи од списа Константина VII Порфирогенита, De administrando imperio који каже да су након смрти српског архонта власт над народом поделила два његова сина, претпоставља се да су Срби у времену које описује, били сточари номади, а не земљорадници и да њиховој држави недостаје територијалност као трећи елемент државности. Ову претпоставку поткрепљује и чињеница да је митски српски предак вук, а што је вероватно једино ако су се Срби бивили сточарством, а не земљорадњом. Срби су иначе у сеоби од прапостојбине до Солуна, превалили велику раздаљину што оправдава претпоставку да су били номади. У прилог овој тези говори и чињеница да се пошто им се за живот није свидео крај око Солуна, они враћају на простор до Београда преваљујући растојање преко 600 километара, што је опет једино могуће номадима да пређу у кратком временском року, а не земљорадницима.


Населивши се уз Ираклијеву дозволу на запад Балкана, онемогућени због рељефа да наставе да се баве номадским начином живота, Срби су постали стално насељено становништво, што је довело промене привређивања и преласка на земљорадњу. Тиме су српске државе добиле и трећи елеменат државности – територију. При том, до половине IX века, држава је престала да се дели на онолико делова колико владар има синова; један је постајао врховни владар, док су остали били потчињени њему. Завладао је принцип секундогенитуре.​
Moguce je ako su bili nomadi ili vojnici. Ja bih pre rekao ovo drugo. Ako je tacna jedna od teza da su bili pozvani da cuvaju granice vizantijskog carstva onda su vojnici, drugo dolaze u vreme ratova avara, slovena i vizantinaca sto ima neku vezu da je tamo dobro ici kao vojnik i treca dolaze u vreme Samovog saveza koji tuče Avare sa severa a oni su deo tog saveza, dakle u ratnim uslovima. Dakle vojnici a ne nomadi jer dolaze u vreme rata i na severu i na jugu. u to vreme postoje dobro uredjeni rimski putevi.
Ne znam gde pise da im se nije svidelo u okolini Soluna (i Vajuniti su pre njih otisli iz okoline Soluna) verovatno zbog rata pri opsadi Soluna gde su porazeni. Ostali sloveni ostaju. Ko zna, mozda su dosli da izvrse evakuaciju vajunita
 
Poslednja izmena:
Moguce je ako su bili nomadi ili vojnici. Ja bih pre rekao ovo drugo. Ako je tacna jedna od teza da su bili pozvani da cuvaju granice vizantijskog carstva onda su vojnici, drugo dolaze u vreme ratova avara, slovena i vizantinaca sto ima neku vezu da je tamo dobro ici kao vojnik i treca dolaze u vreme Samovog saveza koji tuče Aavre sa severa a oni su deo tog saveza, dakle u ratnim uslovima. Dakle vojnici a ne nomadi. u to vreme postoje dobro uredjeni rimski putevi
Uglavnom je svaki nomad i vojnik u to vreme. Kada neko krene u dugačak put u selidbu u oni vreme on postaje nomad, ostavlja zemlju i nosi sa sobom sve što može da se ponese, hranu i stoku uglavnom.
 
Uglavnom je svaki nomad i vojnik u to vreme. Kada neko krene u dugačak put u selidbu u oni vreme on postaje nomad, ostavlja zemlju i nosi sa sobom sve što može da se ponese, hranu i stoku uglavnom.
Ali imali su infrastrukturu Vajunita jer su Vajuniti pre njih napustili Serviju. Vajuniti su naseljavali donji tok reke Bistrice. Servija je u donjem toku reke Bistrice. Dakle oni su im ostavili kuce, a verovatno su morali da odu posle poraza na opsadi Soluna
 

Back
Top