Nelo, dečak i njegov pas Patraše - skluptura

[Nina]

Ispred katedrale u Antverpenu nalazi se neobican spomenik – sećanje na dečaka i njegovog psa.

Nelo, dečak siroče i njegov pas Patraše protagonisti su engleskog romana, „Psi Flandrije“ iz 1872. godine. Engleska spisateljica Marie Louise de la Ramée inspiraciju da napiše ovaj roman dobila je upravo na svom putovanju u Atnverpen, pre čak dva veka. Dečak Nelo zadivljen Rubinsovim slikama zeli da ih vidi, medjutim, buduci da je siromasan bez novca i hrane ne moze da udje u katedralu. Jednim prilikom kada su vrata otvorena, on nekako uspeva da sa svojim psom udje...ali, vrata se zatvaraju i on u hladnoj decembarskoj noci ostaje prepusten nemlosrdnoj hladnoci bez mogucnosti da se negde skloni i ugreje, jedino mu njegov veran pas Patrisa greje telo. Medjutim, to nije bilo dovoljno... do ujutra i decak i pas se smrzavaju. Ovo je prica o ljudskoj bezosecajnosti i psecoj odanosti. Spomenik simbolise i podseca ljude na bezuslovnost ljubavi pasa.

Tokom 1980-ih, Antverpen je konačno predstavio malu statuu dečaka i njegovog psa u Hoboken, predgrađe Antverpena gde se veruje da se radnja novele odvija. Tojota je poklonila i spomen ploču koja je postavljena ispred Katedrale Presvete Bogorodice. Ploča je kasnije zamenjena mermernom statuom koju je napravio Batist Vermeulen, koja prikazuje Nellove poslednje trenutke sa Patrašeom, prekrivene kaldrmom, zauvek zajedno.

 

[Kizanovic]

To je zapravo skulptura o ljubavi i vernosti izmedju coveka i psa jer se u to vreme na zivotinje gledalo kao na sredstvo. Mnogi konji, krave, psi.....su umirali od iznemoglosti. Interesantno je da najvise Japanci dolaze da vide njihovu statuu. Verovatno zbog Hacija. Inace prica o profesoru Ueno i njegovom psu Haciju je takodje tuzna prica o ljubavi i odanosti. Ako budes htela da pogledas film o njima, pogledaj originalnu verziju "Haciko Monogatari" baziranu na stvarnom dogadjaju.