Нелегитиман (неоправдан) политички систем

Латинска реч легитиман на српском је оправдан.
Латинска реч легалан на српском је законит.


Оправданост (неког израза воље) значи прихватљивост(могућност перцепције) (тог израза воље)
у политичкој перцепцији (вођству) неке формалне или неформалне организације
на страни политичке перцепције (вођства).

Оправданост (неког израза воље) значи да постоји разлог (тог израза воље).
(Узрок је парадигма акције, а разлог је парадигма перцепције.)

Оправданост (неког израза воље) значи да тај чин воље може да постоји (може бити перцепиран)
у том систему односа различитих воља,
који зовемо (формалном или неформалном) организацијом на страни политичке перцепције (вођства).


(Формални) политички систем је (формални) систем односа различитих воља,
и у том смислу и сам (формални) политички систем мора бити оправдан
у (формалној или неформалној) организацији на страни политичке перцепције (вођства).


Оправданост је разлог политичке егзистенције,
а искористљивост је разлог економске егзистенције.


Дакле (формални) политички систем је оправдан(легитиман)
ако довољан број људи види да његови постулати (форма) имају разлог,
односно да могу да постоје (могу бити перцепирани) у (неформалном) систему политичке перцепције (вођства).

(Формални) политички систем постаје неоправдан(нелегитиман)
ако довољан број људи види да његови постулати (форма) немају разлог,
односно не могу да постоје (не могу бити перцепирани) у (неформалном систему) политичке перцепције (вођства).

 

[Родитељ Три]

На пример:
оправданост(легитимитет) кроз парадигму:
"и ти би желео да будеш на мом месту",
чиме се оправдава место,
односно политички положај (односно тај политички систем),
јер ако би сви (већина) хтели да буду на том месту,
а само неко јесте, онда је само место оправдано.

да би се оправдао долазак на то место,
користи се парадигма:
"Свима је дозвољено (али само неки то и успеју)"
итд..

 

[Родитељ Три]

Политички систем је оправдан(легитиман) ако је у складу са схватањима правде
формалне или неформалне организације на страни политичке перцепције.

Оправдавањем политички систем има разлога да постоји.
Разлог је парадигма будућности као што је и перцепција парадигма будућности.

Политика је парадигма туђе воље, и политички систем мора бити оправдан да би постојао.
Економија је парадигма своје воље, и економски систем мора бити користан да би постојао.

Неоправдан политички систем је дисфункционалан.

 

[Родитељ Три]

Најинтересантнији моменат, с тим у вези, је када људи у политичком систему почињу да доводе у питање
његову оправданост(легитимитет).

Тада сам систем да би опстао мора да се оправдава(легитимизује).

На пример у САД, да би се оправдао капитализам, односно власништво субјекта над субјектом,
политички систем тежи да од свих људи направи капиталисте, односно власнике над другим субјектом.
Тако се ствара привиђење оправданости власништва субјекта над субјектом.

Сви се стимулишу да са својим новцем купују некакве акције преко некаквих брокера..

Иначе, власништво је политичка категорија,
а коришћење је економска категорија.

Дакле политички систем који није оправдан(легитиман) јер је утемељен на ономе
што довољан број људи види као злочин,
тежи да се оправда тако што ће што више људи навести на злочин.

То је једна од најинтересантнијих појава везаних за неоправдане(нелегитимне) политичке системе,
а важи и за организације уопште..


Такав политички систем је дисфункционалан јер је нелегитиман(неоправдан).
Дакле није дисфункционалан јер има у себи грешку (која се може исправити),
него је дифункционалан јер је он сам грешка.

 

[Родитељ Три]

Власништво субјекта над субјектом је ропство.
Постоје две врсте субјеката: појединац и организација.

Зато и постоје две врсте ропства:
- робовласништво, као власништво над физичким лицем(појединцем)
- капитализам, као власништво над правним лицем(организацијом)

У једном тренутку историје власништво над физичким лицем је постало неоправдано.
Тада је тај политички систем напуштен, односно забрањен.

Оно што сви очекују је забрана власништва над правним лицем,
односно напуштање капитализма.

То је могуће само ако људи схвате да је власништво субјекта над субјектом неоправдано.

Чиме се оправдава власништво субјекта над субјектом?
Оно се оправдава тезом да свако жели да буде власник над правним лицем, односно капиталиста.
Пошто свако то жели, (а само неки могу), тиме се тај систем оправдава.
На тој хипотези почива капитализам.

Капитализам ће постати неоправдан када радници престану да желе да буду капиталисти.

Оно што радници треба да желе је забрана власништва над правним лицем, односно напуштање капитализма,
на исти начин на који је напуштено робовласништво.

 

[Родитељ Три]

Аристократија нам је изградила карактере,
буржоазија нам је изградила културу рада.
Више нам нису потребни ни власници појединаца ни власници организација.
Ми смо сада потпуно формирани.

Као дете које је одрасло,
и напушта своје родитеље,
по природи ствари,
тако ћемо напустити и власништво субјекта над субјектом,
и кренути
потпуно сами
у непознато..