Avet proslosti budi secanja,
goni tamo,tamo daleko.
U vreme neko koje boli,razum otkida.
Kazuje iznova pricu koja se ne prica,
ona traje,ona se zivi kao moranje,osuda,peh.
Proslost ime tvoje sve crno u crnom
i nemoc je jaca,ne stidim se suza,ne stidim se placa.
Iako znam:seme si zla proslosti moje.
Ti neko proslo vreme,kao krv i suze,
uvek ste tu.izmicete zaboravu.
I dok ruke drhte od zelje i bola
iako te nema
sve ima ukus tvojih usana
dan zvoni imenom tvojim.
goni tamo,tamo daleko.
U vreme neko koje boli,razum otkida.
Kazuje iznova pricu koja se ne prica,
ona traje,ona se zivi kao moranje,osuda,peh.
Proslost ime tvoje sve crno u crnom
i nemoc je jaca,ne stidim se suza,ne stidim se placa.
Iako znam:seme si zla proslosti moje.
Ti neko proslo vreme,kao krv i suze,
uvek ste tu.izmicete zaboravu.
I dok ruke drhte od zelje i bola
iako te nema
sve ima ukus tvojih usana
dan zvoni imenom tvojim.
Evo mene,to su samo retki trenutci slabosti,u kojima nastane pesma,brzo prodju i eto mene opet sa osmehom na licu
)