Neki stari mi

Sve je bilo već...
I sve to dobro znam.
Na kraju prazna reč,
I kome da je dam?

Šta stvarno znači sve?
Te nade i taj san?
Kad jednom nađeš noć,
Što da čekaš dan?

Kad jednom vikneš "ne",
I spustiš zastavu,
Tad kaži otkud gnev,
I što se raduju?

Taj brzi, lepi sneg!
Kroz njega Sunce sja,
Da mami stare sne
I neko bolje "ja".

I krenuli su svi,
Za nadom oblaci.
Svi naši nemiri
I nežni poljubci.

Za mala stradanja,
Za davno svršen tren.
Van svakog trajanja,
I dalje delom njen.

I opet oblaci,
Spram brda sećanja.
Mutni oblici,
I s njima bledim ja.

A onda opet mi
Spram tuđih osmeha
Tu gde traješ ti,
Tu leži uteha.

Al' svršilo se sve.
Od svega samo prah.
O kakav je to svet,
Kad sreća trpi krah?

 

[*pustinjakinja]

Sjajno!

 

[zxy]

" Ništa novo pod kapom nebeskom"
" i sve je ispraznost i pusta tlapnja" - govorio je stari Propovednik
a ti si kolega ,menščini , novi

 

[Karen_Souza]

Čitam te, s vremena na vreme, ne stignem uvek da prokomentarišem, ili zaboravim. Sjajan si!

Forbidden To Remain

 

[MathPhysics]

Hvala, Karen!