- Poruka
- 390.230
Grupa "EKV" je ostavila neizbrisiv trag, a zašto je to tako svedoče stihovi njihovih pesama:
* Ljudi odlaze, odlaze i odlaze... Ovde je dosadno, svi su pobegli. Na neko zabavnije mesto, daleko je, daleko je, Amerika
* Rastemo, pazimo, slučajno gazimo, tvoje najblaže usne kažu odlazim. Anestezija, Anestezija...
* Vatra je ostala u nama, šume će nas primiti u mrak. Bežimo sa ovog svetla, bežimo u mrak
* Treba mi svet, otvoren za poglede, otvoren za trčanje. I treba mi soba da primi pet hiljada ljudi, sa dignutim čašama, sa dignutim čašama
* I kada mislim da je svega mi dosta, kad krenem da se hvatam za zemlju opet osećam glad. Glad mi otima dodir, glad mi uzima dušu
* Hej mama, da li znaš šta radi tvoj sin? Hej mama, da li znaš ko je sada sa njim? Hej mama, možda strepiš da li je živ? Hej mama, on je kriv, on je kriv, on je kriv
* Putujemo iznad grada, grad se smeje, gleda na nas. Bežimo u novo jutro, iznad grada, ispod nas. Spojili smo dlan i dlan, promenili noć za nas. Ne gubimo dah, ne gubimo dah, mala deca ne poznaju strah
* Mi menjamo dan za noć, mi menjamo noć za dan... Prolaze brodovi, trube u čast, zvone na uzbunu. Deca uče da plaču, deca uče da poznaju svoj glas
* Ljudi odlaze, odlaze i odlaze... Ovde je dosadno, svi su pobegli. Na neko zabavnije mesto, daleko je, daleko je, Amerika
* Rastemo, pazimo, slučajno gazimo, tvoje najblaže usne kažu odlazim. Anestezija, Anestezija...
* Vatra je ostala u nama, šume će nas primiti u mrak. Bežimo sa ovog svetla, bežimo u mrak
* Treba mi svet, otvoren za poglede, otvoren za trčanje. I treba mi soba da primi pet hiljada ljudi, sa dignutim čašama, sa dignutim čašama
* I kada mislim da je svega mi dosta, kad krenem da se hvatam za zemlju opet osećam glad. Glad mi otima dodir, glad mi uzima dušu
* Hej mama, da li znaš šta radi tvoj sin? Hej mama, da li znaš ko je sada sa njim? Hej mama, možda strepiš da li je živ? Hej mama, on je kriv, on je kriv, on je kriv
* Putujemo iznad grada, grad se smeje, gleda na nas. Bežimo u novo jutro, iznad grada, ispod nas. Spojili smo dlan i dlan, promenili noć za nas. Ne gubimo dah, ne gubimo dah, mala deca ne poznaju strah
* Mi menjamo dan za noć, mi menjamo noć za dan... Prolaze brodovi, trube u čast, zvone na uzbunu. Deca uče da plaču, deca uče da poznaju svoj glas
