''Neki ljudi ne smeju se sresti...''

[Sokolica_M]

Lek, san, žar, dar... takvi su bili najvažniji susreti za mene...
... fascinira me kako se ljudi sretnu... uvek sam se pitala koje sve to sile učestvuju u tim bitnim susretima, koje vežu ljude... nikad nećemo znati... nevidljive su... vreme i prostor znaju da se poigraju ljudima... i tu je najveća žal...
... nekad pomislim: da sam prošla drugom ulicom šta bi bilo... da nije zaustavio moju drugaricu... da smo se sreli on i ja kroz deset godina...

 

[gossca]

Sokolice, citam te... ti si topla i emotivna i mene uzasno sad nervira taj tvoj decko... al ozbiljno...

Ali da ga nisi srela, ne bi znala ovo sto sad znas... jedino da naucis da malo brze to prihvatis... da ti vreme ne prolazi u bolu...

Lako je to reci, znam... ali neka te motivise to da on tebe ne trazi i to neka te hladi, ta recenica.
Sto bi ti mislila da veza izmedju vas vredi, ako on misli da ne vredi...

Moras malo samu sebe da podrzis...a i da obradujes sebe necim... ucini nesto lepo za sebe... nesto sto te raduje, inace ces upasti u depresiju...

Bice to sve ok, ali pomozi sebi malo, smanji broj misli o njemu nekako, n teraj se, naredi sebi.

 

[Sokolica_M]

Draga gošćo,
Na pokretanje ovakvih misaono-sentimentalnih tema pokreće me moja priroda... taj njen većinski, topli i emotivni deo...
Te note tugaljivog... nekako... volim poetičnost, to je... inače se osećam veoma ispunjeno... radosno... u poslednja dva meseca desilo mi se toliko lepih stvari... na momente, kada se bacim u neku refleksiju o životu, prolaznosti, ljudima koji su prošli kroz moje živote ili u njemu postoje... tada sam melanholična, ali i srećna, i zbunjena...
Provukla sam ja više od jednog momka kroz priče ovde... Ali rezignacija, to samo u vezi sa jednim, bivšim, važi... Ta veza... prošlost... daleka... hladna... prošlo je vreme, prošla je bol... smisao svaka... radost slučajnog susreta... odavno su prošli i ti poslednji trzaji ljubavi (a nije to ni bila)... kao i moja želja da sretnem tu osobu... sada... kroz deset godina... u drugom životu...
... jednostavno... neki ljudi ne treba da se sretnu...

 

[gossca]

Kroz ovaj tvoj lepi post mesaju se stari bolovi i znaci ozdravljenja... to je dobro.
Ja se nikada ne kajem sto sam nekog srela, zasto sam s nekim bila... jer u jednom periodu mog zivota ja sam to zelela.

Znaci, deluje mi da si sad u stanju da sagledas i ono lepo sto je on cinio za tebe i da ga ne pamtis samo po zadnjim desavanjima.

Kazes da neki ljudi ne treba da se sretnu, a ja ti kazem da je to sve dobro i da te je on, kao i ostali bivsi, pripremio da budes opustenija, ali i opreznija s nekim novim.

Da nije bilo tih bivsih, kada naidje "onaj pravi" ti bi bila nepripremljena i mozda bi ga izgubila... ili ga ne bi prepoznala.

Jednom ces videti da si iz svega izvukla veliku korist... i mozda ces se setiti gossce, posto si romanticna... i videces da si trebala da sretnes sve te ljude, da bi konacno umela da budes srecna s "pravim"

 

[Sokolica_M]

Sve je to, gošćo, što bi W.A.S.P. rekao, ''ZBOGRADI'' poetičnosti...

 

[divlja]

A ja bas imam trip da uvek srecemo one koje zelimo i to bas onakve kakve zelimo. Potpisujem.

 

[Sokolica_M]

Pročitah pre pola sata...

''MI SMO SUVIŠE SRETALI NA RASKRŠĆIMA NEZNANIM,
MADA SMO RAZLIČITIM PUTEVIMA KORAČALI''...

 

[gossca]

Slusaj sad ovo:
- Voleci nikada ne mozete izgubiti. Gubite ako se uzdrzavate od ljubavi.

 

[gost 10000]

jel to trejsi ševalije?

 

[gossca]

Zena koja trci s vukovima.

 

[gost 10000]

dobro je.....mnogo je jako....

 

[gossca]

"Govoru se ucite govoreci, ucenju uceci, trcanju trceci, radu radeci, isto tako, ljubavi se ucite voleci. Svi koji misle da je nauce na neki drugi nacin samo se zavarvaju.

Sen Frensis de Sal

 

[divlja]

Slusaj sad ovo:
- Voleci nikada ne mozete izgubiti. Gubite ako se uzdrzavate od ljubavi.

.....8-)

 

[Warden_Assasin]

Hrabri vole, kukavice chekaju da budu voljene

 

[gossca]

@divlja

Pa, sad... ali ja sam se recimo cesto uzdrzavala od ljubavi... i mislila sam da sam na dobitku...

Za mene je bila novost da saznam da nista ne gubim ako nekog volim, bez obzira da li mi je
uzvraceno ili ne... novost u smislu da ne moram da se stitim, da negiram svoje emocije zbog upliva sujete... hehhe.. komplikovano...

Iako deluje jednostavno, to je najteze primenjivo. Tome se recimo monasi uce ceo zivot.

 

[plava ciganka]

... stih jedne pesme koju trenutno slušam...

Da li verujete da vam je susret sa svakom osobom... svaka vaša veza nečemu doprinela... da je bilo susreta koje niste mogli izbeći, jednostavno sudbonosni... ili biste i neke, da možete da birate, rado da izbacite iz svog života... ?

Ja sam sklona da verujem u neslučajnosti susreta. Da tražim u svakoj stvari smisao. Lekciju koju treba da savladam.
Sklona sam da verujem u pogrešno vreme za susret, ali ne i u grešku susretanja. Kao, trebalo je da se desi, ali ne u to vreme. Ranije ili kasnije bilo bi bolje.

Sad ipak mislim da bih rado izbegla neka upoznavanja...

Ja sam uvek za to da oprostim sebi losu priliku ali nikada propustenu