Neke davne slike2

Dok su mnogobrojne halapljive ruke grabile parčad hleba kroz žicu, ugledala je ispijeno lice jednog od njih, sa druge strane žice.
Te plave oči, imala je osećaj, behu oči čoveka, sa kojim bi mogla kroz život da prođe.
Osetila je dodir njegove ruke dok mu je dodavala parče hleba i pogledi su se sreli.
Na momenat, učini joj se da se osmehuje.
Zar sad?
U ovom momentu?
Ona o ljubavi razmišlja?
Mora da požuri.
I drugarice je već požuruju......
A ona i dalje stoji pored žice i gleda prema momku sa plavim očima.
 
Kliknite za proširenje...
Marika je u zapregama.
Desetak njih se okupilo.
Idu u mobu.

Treba pomoći na jednom imanju.
Stigli su.

Dok je silazila, oseti da je neko posmatra.
Opet je ugledala momka sa plavim očima.
Svo vreme dok su radili bio je u njenoj blizini.
 
Marika je u sobi.
Oblači svoje najlepše odelo.
Majka je pored nje.
Češlja joj dugu plavu kosu i pravi punđu.
Ne odvajaju se jedna od druge.
Obe znaju da se dugo neće videti.

Iz druge sobe se čuje žamor ljudi.
To su rođaci i komšije došle da se pozdrave sa Marikom.

Teško joj je.
Odlazi na dalek put.
Sa njom će biti i Nikola, momak sa plavim očima.
Na trenutak oseća nesigurnost dok izlazi iz sobe.
Samo pogled na Nikolu vraća joj samopouzdanje.
Na stanici, čvrsto se oboje drže za ruke, pridružuju se mnogobrojnima, koji se vraćaju svojima, u domovinu.
 
Malo selo, prekriveno snegom.
Veče je već odavno palo.
Petrolejka objasjava Mariku i kolevke.
U njima su bebe, nedavno rođene.
Sneg i dalje pada.
Sama je.
Čeka Nikolu.
Već je davno trebalo da se vrati.
Otišao je još jutros, po pomoć.
Nada se.
A vreme odmiče.....


Napolju se, povremeno, čuje lavež pasa. Sneg je prestao da pada.

Umače krpu u vodu, cedi je.
Voda je hladna.
Vatra što je do nedavno pucketala, ugasila se.

Prvi petlovi se čuju.
Čuje se i lavež pasa.

Kudravi najavljuje da neko prilazi kući.
Nikola se vratio.
Sam je.

Jedno od bebaca, zaplaka, umorna Marika uzima uplakanu bebu.
Nikola je bez reči uzima u ruke.

Po muževljevom izrazu lica vidi da pomoć neće stići.
Nikola, nežno vraća bebu u kolevku.
Druga beba je mirna.
Ni ne čuje se kako diše.
 
Pred kućom, Nikola nervozno pali umotanu cigaretu.
Unutra, pored Marike su dve žene pomažu joj da se porodi.
Čuje se prodoran plač bebe.
Jedna od žena izlazi i govori:
"Devojčica je"
Nikola baca dopola popušenu cigaru ne obazire se na ženino neodobravanje da uđe u kuću.
Ljubi iscrpljenu Mariku i nežno uzima u naručje tek rođenu bebu.
 
U susednom selu, gradi se škola.
Marika želi da bude učiteljica.
Ima završenu školu, ali za susede ona je i dalje stranac.
Rane nedavne prošlosti i dalje su prisutne.
Iako u poodmakloj trudnoći spremna je sa Nikolom, da se preseli i posle porođaja da počne da radi u novoj školi.

I druga beba je stigla.
Stigle su i vesti.
Odabrali su drugog učitelja.
Još jedna curica je došla na svet.
U Nikolinim očima samo ljubav i podrška se vide.
 
Za trpezom gori slavska sveća.
Curice, već odavno odrasle žene, došle su sa muževima i unučićima.
Nikola sedi na čelu stola.
Posmatra porodicu.
Osmeh mu je na licu.
Povremeno pogled mu skrene prema Mariki.
Bez puno reči razumeju se.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top