Sjutra je poslednji dan novenbra .
A danas je 29 NOVENBAR koji je nekad bio jedan od najvecih praznika minule nam drzave u kojoj sam rodjena .
Od vremena svog ranog djetinjstva taj je dan i bio neka granica kad su se klale svinje .
Poceo bi od zore glsno i tuzno ubijanje, pokolj tovljenih i sa klanje pripremanih domacih zivotinja svinja .
Ni kako malenoj djevojcici tako i danas mi je cudna ta radost po domovima ....
Ovdje gdje sada zivim to je drugacije ovdje je toplije pa se cesto dugo u decenbru ceka hladnije vrijeme da klanje pocne .
U mom rodnom kraju taj je problem bio redji.Mama i tata bi ustali rano podlozili vatru da u velikom kazanu ugriju vodu.
Voda je morala biti dovedena u stanje vrenja jer su se svinje surile .U posebnim drvenim kadama velicine najveceg praseta.
Kasnije ce ovo surenje biti prevazidjeno plenskim paljenjem svinjske dlake .
Steta jer surenjem bi se dlaka pokupila osusila i prodala zanatlijamo koji su pravili cetke.
Djecaci mog dvorista su nestrpljivo cekali da im kasap da besiku praseta da bi od nje trljanjem i naduvavanem pravili puvala....
Tacno sto je tu bilo za radost koja nije nikad dugo trajala nisam znala .
Samo ta puvala bi se brzo izdusila ili popucala i moglo ih se naci u mnogim dvoristima .
Tata i stricevi bi meso od kasapa stavljali na velikim stolovima da se ohladi radi dalje obrade .
Mama i strine su imale preciznije obaveze. Pranje stomaka od svinja takozvane drobove .
Posebno su obradjivale tanka crijeva onako jos dok su topa su ig razdvajale.
Dalja obrada je bila delikantna jer su se tanka crijeva koristila za punjenje kobasica .
Debela crijeva zeludac se koristilo za bijele kobasice.Mnigo truda i rada da sve bude kako treba .
Iznutrice bijela i crna dzigerica se odma predavala mojoj baki.
Ona je od nje spremala obrok za mesare - kasape i sve ucesnike cijele klanice .
Porodica radnici i komsije svi bi bili pocasceni tim bakinim obrokom .
Neki su se vajkali hvaleci njenu przeniju po kojoj se bila procula u selu .
Ja sam licno voljela volim i sad cvarke nije mi bilo tesko da lozim pod kazan i cekam da budu gotovi da ih jedem u slast.
A danas je 29 NOVENBAR koji je nekad bio jedan od najvecih praznika minule nam drzave u kojoj sam rodjena .
Od vremena svog ranog djetinjstva taj je dan i bio neka granica kad su se klale svinje .
Poceo bi od zore glsno i tuzno ubijanje, pokolj tovljenih i sa klanje pripremanih domacih zivotinja svinja .
Ni kako malenoj djevojcici tako i danas mi je cudna ta radost po domovima ....
Ovdje gdje sada zivim to je drugacije ovdje je toplije pa se cesto dugo u decenbru ceka hladnije vrijeme da klanje pocne .
U mom rodnom kraju taj je problem bio redji.Mama i tata bi ustali rano podlozili vatru da u velikom kazanu ugriju vodu.
Voda je morala biti dovedena u stanje vrenja jer su se svinje surile .U posebnim drvenim kadama velicine najveceg praseta.
Kasnije ce ovo surenje biti prevazidjeno plenskim paljenjem svinjske dlake .
Steta jer surenjem bi se dlaka pokupila osusila i prodala zanatlijamo koji su pravili cetke.
Djecaci mog dvorista su nestrpljivo cekali da im kasap da besiku praseta da bi od nje trljanjem i naduvavanem pravili puvala....
Tacno sto je tu bilo za radost koja nije nikad dugo trajala nisam znala .
Samo ta puvala bi se brzo izdusila ili popucala i moglo ih se naci u mnogim dvoristima .
Tata i stricevi bi meso od kasapa stavljali na velikim stolovima da se ohladi radi dalje obrade .
Mama i strine su imale preciznije obaveze. Pranje stomaka od svinja takozvane drobove .
Posebno su obradjivale tanka crijeva onako jos dok su topa su ig razdvajale.
Dalja obrada je bila delikantna jer su se tanka crijeva koristila za punjenje kobasica .
Debela crijeva zeludac se koristilo za bijele kobasice.Mnigo truda i rada da sve bude kako treba .
Iznutrice bijela i crna dzigerica se odma predavala mojoj baki.
Ona je od nje spremala obrok za mesare - kasape i sve ucesnike cijele klanice .
Porodica radnici i komsije svi bi bili pocasceni tim bakinim obrokom .
Neki su se vajkali hvaleci njenu przeniju po kojoj se bila procula u selu .
Ja sam licno voljela volim i sad cvarke nije mi bilo tesko da lozim pod kazan i cekam da budu gotovi da ih jedem u slast.
Tu spadaju i cvarci .
