- Poruka
- 380.150
U štampi iz 1939. godine nailazimo na izveštaje koji obeležavaju "paklene" temperature od 30 stepeni, budući da u ono doba Beograd nije dostizao "usijanih" 40, kao što se to dešava danas, u eri globalnog otopljenja. Pišući o julskim vrućinama novinari navode da je bilo 35.000 ljudi na plažama glavnog grada.
Tačno je da ova brojka ne deluje tako upečatljivo kada znamo da na današnje Savsko jezero izlazi više od 100.000 ljudi svakog letnjeg dana. Ali treba da znati da je ondašnji Beograd imao tek oko 400.000.
Međuratni Beograd je imao brojna kupališta na obalama svojih reka, tako da su Sava i Dunav bili opsednuti kupačima u vreme kada nije postojalo Savsko jezero. Danas popularna Ada Ciganlija spojena je sa obalom 1967. godine, kada je deo reke pretvoren u jezero.
Beograđani su se leti kupali na omiljenim plažama kao sto su bile , "Đačkoo kupalište", "Nica", "Šest topola", "Mon Plezir", "Dubrovnik", "Šangaj".
Jedno od najpopularnijih kupališta beše i plaža kod "Šest topola".
Ova plaža pružala se uz šetalište kraj današnjeg Sajma. Naselja uz savsku obalu tada su bila relativno mala, a u samom Beogradu još se nije toliko zidalo. Tako se, zapravo, i kupalište kod "Šest topola" nalazilo na gradskoj periferiji.
Kupalište kod „Šest topola“ sastojalo se zapravo iz tri manja kupališta ili kako se tada govorilo - kupatila.
Takozvano „Opštinsko kupatilo“ predstavljalo je uređenu plažu koja je mogla primiti oko 1000 kupača. Na nju su uglavnom dolazili porodični ljudi.
Pedesetak metara nizvodno, nalazio se lep drveni splav obojen u zeleno, pod nazivom „Smiljevo“ sa dva ograđena bazena za kupače i kabinama na zakupljivanje. Njega su posećivali pretežno stari Beograđani, oni koji su se tu kupali generacijama i pre Drugog rata.
Još nizvodnije, nalazilo se i treće kupalište, takozvani „Signal“. Na njemu su se, po pričama, okupljali „dođoši“, svet koji je neposredno nakon rata počeo da se doseljava u Beograd.
I jedni i drugi i treći, uživali su tokom leta na Savi, od jutra do večeri.
Kao što je današnjih dana običaj na Savskom jezeru ili Adi, na plažama se boravilo od jutra do mraka. Popularna su bila i letnja takmičenja, gde bi Beograđani glasali za "Dunavsku Veneru" – najlepšu dunavsku kupačicu. Ako se, pak, umore od brčkanja, kupači su mogli da predahnu uz obrok ili hladan napitak.
Na kupalištu "Šest topola" nalazio se i istoimeni restoran. Danas je on i jedini koji podseća na nekadašnju omiljenu plažu. U međuvremenu, i prestonica je nakon rata pošla stopama industrijske revolucije. Godine 1957, na desnoj obali Save nikao je sajamski kompleks. Ravno deceniju kasnije, sa obalom je spojena i Ada Ciganlija, a deo reke Save tada je pretvoren u jezero. Stoga su i kupači narednih godina "migrirali" uzvodno, čime je tradicija opsedanja gradskih plaža ipak potrajala do danas.
"Nica" je bila smeštena između dva mosta
Sa današnje novobeogradske strane Beograda, na prostoru između Brankovog i Starog savskog mosta, nalazila se prelepa peščana plaža, koja je Beograđanima sve do izgradnje Novog Beograda, bilo omiljeno kupalište. Iako je peskom nasuta još pre Drugog svetskog rata, svoju "Dolće vitu" Beograđani su pronašli tokom pedesetih godina, kada je na ovo kupalište nazvano po kafani koja se nalazila u blizini, doživelo pravu ekspanziju.
Zbog prelepe boje peska, uređenosti, svlačionice, ringišpilia, ljuljaški, kafana i samog prilaska vodi, "Nica" je bila omiljena letnja vikend destinacija.
U blizini mesta gde je danas sportski centar "Milan Gale Muškatirević", Dorćolci su dolazili na popularno "Đačko kupalište" na Dunavu, osnovano 1920. godine za potrebe i relaksaciju mladih, ali su tu navraćali i stariji žitelji Beograda kada temperatura postane visoka.
Pored "Đačkog" na Dunavu su još bila popularna kupališta "Mon Plezir", "Dubrovnik" i "Šangaj". Nažalost, sva ta kupališta su danas samo uspomena, te je jedini način da oživite sećanja na njih taj da gledate slike iz tog vremena..
Sava i Dunav su i danas veoma popularna mesta za uživanje u prirodi i lepom vremenu. Dokaz tome su uvek pune plaže i bašte kafića na Adi Ciganliji, beogradskom jezeru u kojem svako bez obzira na godine, može da pronađe kutak za sebe, bilo da je on u debelom hladu šume, na samoj plaži, ili ispod suncobrana i baldahina na Makiškoj strani.
Što se tice Dunava tu su Lido, Bela stena, Ada Huja i Gročanska Ada. Primat ipak ima Lido, omiljeno kupalište kako Zemunaca, tako i Borčanaca, koji vikendom i slobodnim danima pale čamce i prelaze na desnu obalu Dunava, gde ih pored peščane plaže, čeka i bogata priroda u vidu šuma i endemski autohtonih vrsta. Kada plivanje dosadi, obično se upuste u šetanje po ovom rečnom ostrvu. Gotovo nezamislivo deluje, ali je zaista istina, da na samo nekoliko metara od čelika i betona, priroda živi i buja, te je užitak kompletan.
Dunav i Sava su tu od kada je sveta i veka, pre Singidunuma, pre Beograda. Izgled obala se menjao i menjaće se, grad će sve više silaziti na reke. Ipak, jedina stvar koja se nikada neće promeneniti jesu ljubav i povezanost dveju reka sa žiteljima grada koji će uvek, kao i u prethodnim decenijama, pa i vekovima, kada Sunce krene da prži, tražiti spas od vrućine baš na obalama reka.
Tačno je da ova brojka ne deluje tako upečatljivo kada znamo da na današnje Savsko jezero izlazi više od 100.000 ljudi svakog letnjeg dana. Ali treba da znati da je ondašnji Beograd imao tek oko 400.000.
Međuratni Beograd je imao brojna kupališta na obalama svojih reka, tako da su Sava i Dunav bili opsednuti kupačima u vreme kada nije postojalo Savsko jezero. Danas popularna Ada Ciganlija spojena je sa obalom 1967. godine, kada je deo reke pretvoren u jezero.
Beograđani su se leti kupali na omiljenim plažama kao sto su bile , "Đačkoo kupalište", "Nica", "Šest topola", "Mon Plezir", "Dubrovnik", "Šangaj".
Jedno od najpopularnijih kupališta beše i plaža kod "Šest topola".
Ova plaža pružala se uz šetalište kraj današnjeg Sajma. Naselja uz savsku obalu tada su bila relativno mala, a u samom Beogradu još se nije toliko zidalo. Tako se, zapravo, i kupalište kod "Šest topola" nalazilo na gradskoj periferiji.
Kupalište kod „Šest topola“ sastojalo se zapravo iz tri manja kupališta ili kako se tada govorilo - kupatila.
Takozvano „Opštinsko kupatilo“ predstavljalo je uređenu plažu koja je mogla primiti oko 1000 kupača. Na nju su uglavnom dolazili porodični ljudi.
Pedesetak metara nizvodno, nalazio se lep drveni splav obojen u zeleno, pod nazivom „Smiljevo“ sa dva ograđena bazena za kupače i kabinama na zakupljivanje. Njega su posećivali pretežno stari Beograđani, oni koji su se tu kupali generacijama i pre Drugog rata.
Još nizvodnije, nalazilo se i treće kupalište, takozvani „Signal“. Na njemu su se, po pričama, okupljali „dođoši“, svet koji je neposredno nakon rata počeo da se doseljava u Beograd.
I jedni i drugi i treći, uživali su tokom leta na Savi, od jutra do večeri.
Kao što je današnjih dana običaj na Savskom jezeru ili Adi, na plažama se boravilo od jutra do mraka. Popularna su bila i letnja takmičenja, gde bi Beograđani glasali za "Dunavsku Veneru" – najlepšu dunavsku kupačicu. Ako se, pak, umore od brčkanja, kupači su mogli da predahnu uz obrok ili hladan napitak.
Na kupalištu "Šest topola" nalazio se i istoimeni restoran. Danas je on i jedini koji podseća na nekadašnju omiljenu plažu. U međuvremenu, i prestonica je nakon rata pošla stopama industrijske revolucije. Godine 1957, na desnoj obali Save nikao je sajamski kompleks. Ravno deceniju kasnije, sa obalom je spojena i Ada Ciganlija, a deo reke Save tada je pretvoren u jezero. Stoga su i kupači narednih godina "migrirali" uzvodno, čime je tradicija opsedanja gradskih plaža ipak potrajala do danas.
"Nica" je bila smeštena između dva mosta
Sa današnje novobeogradske strane Beograda, na prostoru između Brankovog i Starog savskog mosta, nalazila se prelepa peščana plaža, koja je Beograđanima sve do izgradnje Novog Beograda, bilo omiljeno kupalište. Iako je peskom nasuta još pre Drugog svetskog rata, svoju "Dolće vitu" Beograđani su pronašli tokom pedesetih godina, kada je na ovo kupalište nazvano po kafani koja se nalazila u blizini, doživelo pravu ekspanziju.
Zbog prelepe boje peska, uređenosti, svlačionice, ringišpilia, ljuljaški, kafana i samog prilaska vodi, "Nica" je bila omiljena letnja vikend destinacija.
U blizini mesta gde je danas sportski centar "Milan Gale Muškatirević", Dorćolci su dolazili na popularno "Đačko kupalište" na Dunavu, osnovano 1920. godine za potrebe i relaksaciju mladih, ali su tu navraćali i stariji žitelji Beograda kada temperatura postane visoka.
Pored "Đačkog" na Dunavu su još bila popularna kupališta "Mon Plezir", "Dubrovnik" i "Šangaj". Nažalost, sva ta kupališta su danas samo uspomena, te je jedini način da oživite sećanja na njih taj da gledate slike iz tog vremena..
Sava i Dunav su i danas veoma popularna mesta za uživanje u prirodi i lepom vremenu. Dokaz tome su uvek pune plaže i bašte kafića na Adi Ciganliji, beogradskom jezeru u kojem svako bez obzira na godine, može da pronađe kutak za sebe, bilo da je on u debelom hladu šume, na samoj plaži, ili ispod suncobrana i baldahina na Makiškoj strani.
Što se tice Dunava tu su Lido, Bela stena, Ada Huja i Gročanska Ada. Primat ipak ima Lido, omiljeno kupalište kako Zemunaca, tako i Borčanaca, koji vikendom i slobodnim danima pale čamce i prelaze na desnu obalu Dunava, gde ih pored peščane plaže, čeka i bogata priroda u vidu šuma i endemski autohtonih vrsta. Kada plivanje dosadi, obično se upuste u šetanje po ovom rečnom ostrvu. Gotovo nezamislivo deluje, ali je zaista istina, da na samo nekoliko metara od čelika i betona, priroda živi i buja, te je užitak kompletan.
Dunav i Sava su tu od kada je sveta i veka, pre Singidunuma, pre Beograda. Izgled obala se menjao i menjaće se, grad će sve više silaziti na reke. Ipak, jedina stvar koja se nikada neće promeneniti jesu ljubav i povezanost dveju reka sa žiteljima grada koji će uvek, kao i u prethodnim decenijama, pa i vekovima, kada Sunce krene da prži, tražiti spas od vrućine baš na obalama reka.
