NEKAD I SAD, od branioca do nemih posmatrača na ulicama Beograda

[zlatko01]

Isto imate ona dva huligana sto su tukla Rasu Popova i valjda su na slobodi

 

[bankai]

Pa eto,nije mi jasno gde je bila policija,zasto su gradjani morali da se umesaju u sve to?

A drugo,i zasto smo mi morali da se umesamo u tudje poslove,dobro znamo kakvi su turci bili prema jermenima,zato i nismo uspeli da steknemo neke prijatelje,nego nas je ta jugoslovenska stvarnost skroz upropastila.

 

[Snagator Kometa]

Postoji sociološka studija o tome kako grupa reaguje u takvim situacijama. Dolazi do nkek vrste "distribucije solidarnosti" i svako se pita da li je baš on pozvan da reaguje. Što je grupa manja, to je solidarnost veća i verovatnoća da će neko reagovati je veća.

Naravno, postoji i ta stvar da se ljudi ne mešaju kada su muško-ženski sporovi u pitanju jer ne znaju o čemu je tačno reč. Nije neobično da neko stane u zaštitu žene, a da ga onda napadnu i taj muškarac i ta žena koju brani jer "šta on ima da se meša".

I sve to nije nikakva specifičnost Srbije, dokle više da sebi pripisujemo svakakve izuzetnosti, bilo da je u pitanju pozitivno ili negativno.

Navedeni primer atentata na turskog ambasadora je veoma loš. Koliko se sećam, jednog od civila (slučajno ili u zabuni) ustrelio je policajac ali je ta stvar zataškana da bi na kraju svi mogli da budu heroji.

Unutar neuniformnih skupina. Ovakav mehanizam ima i vrlo negativan odraz. Mislim, i ovo što si opisao je prilično neprihvatljivo ponašanje, ali.
Moje iskustvo je da, kada postavljeni slučajem ili namerom u situaciju u kojoj od njihovog potencijalnog delanja ovisi nečija bezbednost, ne samo da prosečan lokalac neće reagovati na zlodelo u smislu da se postavi protivu istog, već i da će, ukoliko se u priču uvede neki stimulus, u vidu nagrade ili kazne, koja bi ga pokrenula u smeru pozivanja na akciju izvesne vrste, sam priključiti vršenju zlodela. Svesno. Čak i u slučaju da isti pripada nekoj od redarskih, bezbedonosnih agencija, tipa vojnik, žandarm, policajac. Ukoliko se zadovolji uslov dovoljne brojnosti, dakle stvaranja kritične mase, stvari teču uz veći zamah, jer takvi ljudi najčešće trebaju neku inerciju koja bi se u njih slila sa spolja. Nešto što uspavljuje jaštvo, koje inače u ovakvih ljudi retko uopšte biva razvijeno i razvijano. Radi bilo čega što im nije ustaljeno. Tj, što više ljudi biva uključeno u poistovećivanje sa zločincem, vršiteljem, ili grupacijom vršitelja zločina, to manje se razmišlja o posledicama takvog čina, jer ponovo dolazi do distribucije solidarnosti ali i odgovornosti, u vrlo negativnom spektru afekta kojem čovek ima pristup. A čak i da imaju ustaljenost na temu zločinačkih manira, takvi će tražiti bezbednost unutar grupacija, struktura, ili makar neku formu združenog dejstva. I dobro i zlo se, ipak, najefikasnije, najspremnije sprovode kroz interesne grupacije i asocijacije. No, tip ljudi kojim se bavi ovaj tekst može okinuti i najmanji pogled ili reč, ali i podrediti ili ohladiti, mimo njihove blede volje. Oni su jednostavno, kukavice. Robovi bazalnijih htenja. Više psi, nego išta drugo.

Problem letimice leži i u tome što se prosečan čovek danas izmešta u pogledu da se identifikuje ne sa drugim čovekom, po prirodi stvari, koliko sa objektom, sa, često, bukvalnom stvari. Gde objekat može predstavljati bilo kakvu vrednost, imaginarnu ili stvarnu, koja bi navedenog inerta pozvala na akciju. Novac, *****, status, kuća pokraj okeana.
Ukratko, čovek se ovih dana trenira da bude kuče. Ne vuk, jer vuku sopstvena priroda nije strana. Džukac ne poznaje ništa, osim svoga vlasnika. Moja je preporuka da se naoružate.

 

[proka]

veoma dobra komentar

 

[bankai]

šta se promenilo u nama ??

nekad je bilo ovako:

Četvrt veka od atentata na turskog ambasadora

Iz dosijea policijske akcije „Madera”: Kako su se dvojica jermena spremala za teroristički napad



Dok je „mercedes” stajao na semaforu, na uglu Ulice generala Ždanova i Bulevara revolucije u Beogradu, vozilu su pritrčala dvojica mladića sa pištoljima u rukama. Pokušali su da oružjem razbiju stakla, a zatim su pucali u čoveka na zadnjem sedištu i u vozača. Tako je pre četvrt veka, 9. marta 1983. godine oko 11 časova, smrtno ranjen turski ambasador Galip Balkar koji je podlegao povredama nekoliko dana kasnije, dok je njegov vozač Koja Nedžeti ranjen.
Napadači su se dali u bekstvo ali su građani, za današnje generacije teško shvatljivom hrabrošću i požrtvovanjem, pokušali da ih uhvate.

Tom prilikom, od hitaca terorista, poginuo je student Željko Milivojević, penzionisani pukovnik Slobodan Brajević teško je ranjen dok je prolaznica Zorica Zolotić lakše povređena. Jedan policajac, koji se zatekao u svojoj privatnoj „ladi” pokušao je da kolima obori atentatora koji je bežao tadašnjim Bulevarom revolucije, dok je njegov kolega Željko Mićević, takođe van dužnosti, pucao i teško ranio jednog od begunaca na obodu Tašmajdanskog parka.
– Taj hitac omogućio je hapšenje jednog od napadača na licu mesta. Baš kod njega nalazili su se pasoši obojice atentatora. Odmah je raspisana potraga sa fotografijom begunca koji je istog dana uhapšen u Novom Sadu – seća se penzionisani policajac Slobodan F. Vujanović, u to vreme viši inspektor u Trećem odeljenju (ubistva) Gradskog SUP-a u Beogradu.

http://www.politika.rs/rubrike/Hroni...sadora.lt.html


ceo Beograd, svi prolaznici su trčali i pokušali da uhvate dva naoružana atentatora koja su upravo izvršila ubistvo....


a sad:


SRAMOTA I SKANDAL! Svi napadači na ubijenog navijača Zvezde OSLOBOĐENI!

Šestorica navijača Galatasaraja oslobođena optužbi da su kao pomagači učestvovali u ubistvu Marka Ivkovića u Istanbulu

Tužilac na suđenju za ubistvo navijača Zvezde Marka Ivkovića Jagode odustao je od gonjenja šestorice pristalica Galatasaraja, pa će na optuženičkoj klupi do kraja ostati samo prvoosumnjičeni Kadri Aktaš (50).


Ivković je ubijen 21. novembra pre utakmice Evrolige između Galatasaraja i Zvezde u Istanbulu u tuči između dve grupe navijača, kada je smrtno ranjen ubodom nožem u srce.

Još šestorici se sudi zbog ubistva Zvezdinog navijača!

U grupi koja je napala Ivkovića, pored Aktaša, bili su Volkan Sari, Serhan Jucel Ajdogmus, Kagataj Hiz, Atakan Bodan, Gokhan Jildiz i Jusuf Velioglu i svi oni su, osim Aktaša, oslobođeni optužbi za zločin koji je potresao košarkašku Evropu prošle godine.

Kako je utvrđeno na osnovu istrage, pomenuta šestorka je učestvovala u neredima pre utakmice, i zbog toga su uhapšeni, ali su se sve vreme od kada je počelo suđenje branili sa slobode.

http://www.telegraf.rs/sport/1646716-svi-pomagaci-ubice-zvezdinog-navijaca-oslobodjeni

Trebam li dati komentar,o apsurdu 2 situacije..

 

[bankai]

Zasto su admini spojili ove dve teme,moja je parodija na ovu prvu..

 

[zlatko01]

Da li se ovo oslobadjanje turskih huligana moze porediti sa slucajem Taton i koje su razlike

 

[gost 204907]

Postoji sociološka studija o tome kako grupa reaguje u takvim situacijama. Dolazi do nkek vrste "distribucije solidarnosti" i svako se pita da li je baš on pozvan da reaguje. Što je grupa manja, to je solidarnost veća i verovatnoća da će neko reagovati je veća.

Naravno, postoji i ta stvar da se ljudi ne mešaju kada su muško-ženski sporovi u pitanju jer ne znaju o čemu je tačno reč. Nije neobično da neko stane u zaštitu žene, a da ga onda napadnu i taj muškarac i ta žena koju brani jer "šta on ima da se meša".

I sve to nije nikakva specifičnost Srbije, dokle više da sebi pripisujemo svakakve izuzetnosti, bilo da je u pitanju pozitivno ili negativno.

Navedeni primer atentata na turskog ambasadora je veoma loš. Koliko se sećam, jednog od civila (slučajno ili u zabuni) ustrelio je policajac ali je ta stvar zataškana da bi na kraju svi mogli da budu heroji.

Nigde nisam naišao, koliko se sećam, na taj slučaj ubistva civila od str. policajca, ali ovo jeste primer solidarnosti, mogli bismo da kalkulišemo sa svim verzijama događaja i učesnicima i stradalima da stvarno jedan civi nije ustreljen od str. atentatora.