Швапски нацисти су БАЦАЛИ МИЛИОНЕ ЕВРА НАШИМ ДОМАЋИМ СВИЊАМА - И САДА НОРМАЛНО ТРАЖЕ 100 х ВИШЕ И ТО ЗА ЏАБЕ... улагали су у ЕПС, отворили су преко 400 предузећа Шваба у сред СРбије, КУПИЛИ СУ 7 РУДНИКА У СРЕД СРБИЈЕ - А СТОКА НА ВЛАСТИ ТО ДРЖИ У ТАЈНОСТИ.... а ево ОНИ ТРАЖЕ ДАЉУ ОТИМАЧИНУ И ПОКЛОН ЕПСа И ТЕЛЕКОМа........
Za Nemačku su privatizacija EPS i Telekoma Srbija političko pitanje
Stevan Veljović | 14. 05. 2013. - 06:05h |
Komentara: 80
- Uskoro bi na ovo tržište mogli da dođu novi igrači iz Nemačke u trgovini, u elektronskoj, tekstilnoj i auto-industriji, a vlada interesovanje i za IT usluge. S druge strane, privatizacija velikih državnih preduzeća kao što su Telekom ili EPS je za sada nepoznanica i ujedno političko pitanje - kaže za “Blic” Mihael Šmit, direktor delegacije nemačke privrede u Srbiji.
Mihael Šmit, predstavnik
Upitan kako na interesovanje ulagača utiče moguće dobijanje datuma za početak pregovora sa EU, Šmit podseća da su uslovi za investiranje u Srbiji u nedavnoj anketi među članovima Nemačko-srpskog privrednog udruženja i bez „datuma” pozitivno ocenjeni jer čak 88 odsto preduzeća tvrdi da bi ponovo i u ovakvim uslovima ovde ulagalo.
- Bez jasne EU agende, spolja posmatrano je Srbija kao privredna lokacija manje interesantna za strane investitore. Kroz početak pregovora o članstvu, Srbija može značajno da poboljša svoj imidž i direktno profitira jer i dalje postoji veliki potencijal za nove investicije - zaključuje Šmit.
[TABLE="class: antre_r back_c_1, align: right"]
[TR]
[TD]
Poskupljenje struje bez plana
- Povećanje cene struje bi trebalo da se ostvaruje planski i postepeno. Poređenja radi, u Nemačkoj industrija kroz umanjenu cenu struje dobija podršku države, dok građani finansiraju prelazak na obnovljive izvore. Ovde je suprotno, građani i dalje plaćaju veoma nisku cenu, što sprečava modernizaciju privrede - komentariše Šmit raskid ugovora nemačkog „Messera“ sa EPS o snabdevanju strujom.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
U prošloj godini Nemačka je bila najvažniji partner Srbije u spoljnoj trgovini. Kako se to odražava na izvoz Srbije?
- Razmena u prošloj godini je dostigla 2,5 milijardi evra. Tako je dostignut rezultat iz perioda pre krize. Ali, rast izvoza Srbije vezan je isključivo za poslovne aktivnosti nemačkih i drugih međunarodnih investitora. U prvim mesecima 2013, deset najvećih izvoznika iz Srbije su međunarodne kompanije, od čega su čak sedam ćerke-firme nemačkih preduzeća.
Koji finalni proizvodi iz Srbije imaju najveće šanse da nađu kupce na nemačkom tržištu?
- Srpski proizvodi su pre svega zanimljivi za domaća i regionalna tržišta, gde su njihove marke već poznate i gde postoje tradicionalni trgovinski odnosi. Zbog slabije tražnje u Srbiji i u regionu, srpska preduzeća u pojedinim branšama pokušavaju da osvoje veća tržišta EU i Rusije. Najveći izazov srpske privrede je da ubuduće na ovim tržištima više ne budu prisutni samo kao liferanti poluproizvoda, već da razviju međunarodno konkurentne proizvode.
