Neiskazano…🎈

Da li znas koliko si me puta slagao a da sam to znala?

Znas li koliko boli kad se pravis da je sve u redu a oboje znamo da nije?

Znas. Znam da znas.

Secas se kako smo se radovali svakom jutru jer cemo cuti onaj drugi glas koji je jedini pokretac za taj dan?

Secas li se kako je bilo kad smo morali prekinuti?

Koliko suza? I koliko lazi? Opet, lazi…

Zasto se kaze da istina vise boli, kad i ti i ja znamo da vise boli laz?

Varke, obmane, sene, nikad vidjeno lepo,…

I sve je proslo.

 

[Hari Poter]

Nikada ne izgovaraj "sve je prošlo".
Nešto jeste nepovratno prošlo. Verovatno jeste.
Ali nikada sve. Nešto je ostalo, makar u sećanju, u nadi, u želji...
Tamo gde je preživela želja nije prošlo sve. Trebalo bi provući želju kroz realnost, a zatim je, makar takvu, smanjenu, ispuniti.
Vredno je.

 

[bird again]

Nikada ne izgovaraj "sve je prošlo".
Nešto jeste nepovratno prošlo. Verovatno jeste.
Ali nikada sve. Nešto je ostalo, makar u sećanju, u nadi, u želji...
Tamo gde je preživela želja nije prošlo sve. Trebalo bi provući želju kroz realnost, a zatim je, makar takvu, smanjenu, ispuniti.
Vredno je.

Nije nista prezivelo ...

 

[Hari Poter]

Nada?
Želja?
Makar lepo sećanje?

Nešto sigurno jeste.

 

[Hari Poter]

Danas je šesti avgust. Sigurno nečiji rođendan.
Dan kada treba zagrliti kasirku, ostaviti puno para, čestititati i poželeti joj sve najbolje. Ne mora ona da razume, razumeće svemir. Nekome je rođendan!
Zagrli najbližeg, ne očekuj reakciju, samo voli. Kao ja.

 

[bird again]

Nada?
Želja?
Makar lepo sećanje?

Nešto sigurno jeste.

Neki gorak osecaj i ne mnogo nade.
Sutra je jedan novi dan, a ja uvece nisam najpametnija...
Hvala ti

 

[Hari Poter]

Ne treba pamet. Ljubav je privilegija nas, budala.
Poželi srećen rođendan, čak iako nije, naspi čašu i nazdravi. Danas je volim. Danas ga volim. Danas je drugačiji dan od drugih dana.
Danas je dan kada volim.
Nekome smeta što volim?
Hmmm...

 

[bird again]

Nije ni bila ljubav iz prica, ovo je obicna jedna mala ljubav bez odaziva…

A mislili smo neko vreme drugacije…
Budale. Opcinjene, zaludjene, nesvesne kako se samo moze biti kad nije dozvoljeno…

A potrajalo je.
U jednoj prici godinama, u drugoj mesecima.

Ovo je kombo blog.

Bez nastavaka.

 

[bird again]

Juce, tog sestog avgusta mi je uspelo ono sto mesecima i godinama nije..

Ali ostala mi je praznina i mozda moze necim kvalitetnim da se ispuni u nekim buducim danima.