Негујмо српски језик

Poruka
8.130
U Ambasadi R. Srbije u Bernu, 01. juna 2019. godine održana je akcija „Negujmo srpski jezik“, koju Ministarstvo kulture i informisanja R. Srbije i Ambasada već dve godine zajedno sprovode u Švajcarskoj.

Pred prepunom dvoranom u kojoj su se okupili đaci Dopunske škole na srpskom jeziku iz čitave Švajcarske, njihovi roditelji i nastavnici, prikazana je dečija predstava sa srpskim narodnim bajkama, u izvođenju Svetislava Goncića, Anite Stojadinović i Dušana Matejića, koji su za ovu priliku doputovali iz Beograda.

Prisutnima se obratila i prof. dr Kajoko Jamasaki Vukelić, redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pesnik i književni prevodilac sa srpskog i japanskog jezika. Prof. Jamasaki Vukelić, koja već skoro 40 godina živi i radi u Beogradu i izvrsno govori srpski jezik, prenela je učenicima poruku o značaju očuvanja maternjeg jezika u stranoj sredini, kao i o lepoti i jedinstvenosti srpskog jezika i ćiriličnog pisma. „Vaš jezik je vaš zavičaj“, poručila je profesorka Jamasaki Vukelić.

566441


Svetislav Goncić, član Odbora akcije „Negujmo srpski jezik“, podsetio je da je ona započela u Srbiji pre četiri godine na nivou Grada Beograda i da je stupanjem tadašnjeg gradskog sekretara za kulturu Vladana Vukosavljevića na dužnost ministra kulture i informisanja podignuta na republički nivo. On je ocenio da je sprovođenje ove akcije u inostranstvu najbolji način da se strateški postavimo prema pitanjima našeg jezika i pisma kod srpskog naroda u dijaspori.
Publika je imala prilike i da pogleda postere i spotove akcije „Negujmo srpski jezik“. Narodna biblioteka Srbije, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva i izdavačka kuća iz Beograda „Evro Book“ donirali su knjige na poklon srpskim đacima u Švajcarskoj, dok je Ministarstvo kulture i informisanja poklonilo majice sa natpisom „Negujmo srpski jezik“.

4.jpg


http://www.dijaspora.gov.rs/lat/dvogodisnjica-akcije-negujmo-srpski-jezik-u-ambasadi-srbije-u-bernu/

Мислим да су исте акције постале неопходне и у матичном подручју.
 
24. april 2019.

- Pre četiri godine pokrenuta je akcija koja je bila nesvakidašnji iskorak i čiji cilj je bio, između ostalog, negovanje kulture govora u porodici, medijima i društvu. Čini mi se da smo pokrenuli lavinu dobrih događaja i da su akciju prihvatili mladi ljudi i da se proširila i izvan zvaničnih institucionalnih okvira - kazao je Vukosavljević.

Projekat "Negujmo srpski jezik" započet je 2015. uz učešće Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Biblioteke grada Beograda, a godinu dana kasnije proširen je na republički nivo uz podršku Ministarstva kulture. Brojne javne ličnosti, od Monike Beluči do Rade Đuričin, na posterima su rešavale jezičke nedoumice, a odnedavno je zaživeo i "Karavan kulture govora" koji predvodi humanitarac Arno Gujon.

- Bila mi je velika čast da učestvujem u akciji "Negujmo srpski jezik", ne samo zbog toga što srpski smatram drugim maternjim jezikom, već zbog činjenice da je jezik u srži indetiteta svakog naroda. Prenoseći jezik budućim naraštajima prenosimo ono što jesmo, kako bi naša deca bila ono što smo mi danas i ono što su bili naši preci. Jezici svugde na svetu moraju da se očuvaju jer oni su naše najveće bogatstvo - istakao je Gujon. - Jezik je i pisana i izgovorena reč, zato je potrebno da osvestimo važnost čitanja i da podstaknemo ljude da se bave kulturom govora. Svako može, ukoliko uloži bar pet minuta svakog dana u učenje i negovanje srpskog jezika, da postigne odlične rezultate. Poštapalice su kao mrlje kojima ružimo naš govor. Srpski jezik je lep i milozvučan i grehota bi bila da ga kvarimo lošim govorom.

15-spas3.jpg



15-spas2.jpg


SPECIJALNI gosti svečanosti bili su učenici OŠ "Milan Blagojević" iz Lučana, Danilo Raonić, Đurđina Matijašević i Magdalena Savić, koji su uz nastavnicu srpskog jezika Moniku Ružić započeli projekt "Sačuvajmo ćirilicu". U okviru ove akcije, u toku je anketa u školama na teritoriji cele zemlje sa pitanjem kojim se pismom učenici više služe, a najavljeni su i veče posvećeno Dobrici Eriću i beseda Matije Bećkovića o ćirilici.


http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:791052-AKCIJA-NEGUJMO-SRPSKI-JEZIK-Spas-naseg-bogatstva
 
Беседа Милана Ружића на промоцији акција „Негујмо српски језик“ и „Сачувајмо ћирилицу“ у Библиотеци града Београда

Колико је добро што данас присуствујемо промоцији ове две акције, толико сам и тужан због чињенице да су се оне морале покренути у мојој земљи. У питању је земља која је у брзацима историје губила многе ствари, истина, доста њих јој је та вода и вратила, али која свој језик никада и ни због чега није запостављала, јер је њен народ знао да без језика нема темеља наше куће, а без писма, нема крова који нас штити.

Дошли смо у ситуацију да свој језик и писмо бранимо од нас самих, што је ретко који народ себи дозволио, ако је икада иједан. Ово је земља у којој бранитељима рођеног језика, којим нас је наша држава задојила, треба додељивати бранитеље.

Овом скупу сам се на самом почетку могао обратити и са „поштована мањино“ и имао бих право. Дошло је време мира које смо чекали толике векове и баш у годинама мира, почели смо да запостављамо свој језик који је носилац културе и уметности, а са њима и идентитета којем су подређени. Уместо да сада заронимо у бескрајне дубине свог језика и тамо откријемо блага за која као да само ми нисмо знали, ми се брчкамо у плићаку водећи битку са ситном рибом која нам голица стопала, а нама изгледа као да су нас опколиле ајкуле.


Акција „Негујмо српски језик” родила је акцију „Сачувајмо ћирилицу”, па се оне без родбине вуку по лингвистичким и историјским судовима на којима треба да докажу да су у сродству са овом државом. Ми који смо данас дошли у Библиотеку града Београда да подржимо свој језик и тако одржимо себе, морамо знати да је потребан рат за српски језик и ћирилицу, али то није рат ватреним оружјем за који вам треба обука, већ рат који се добија пуким коришћењем језика и писма које су нам у наследство оставили толики преци, свеци и векови. Ово је рат који се добија жељом за победом. У питању је борба која је једноставна и индивидуална, исто колико и дисање. Неговање српског језика и његово исписивање ћирилицом је уписивање у Србе.

Данас не бих овде захвалио само онима који су подржали ове две акције, а подржали су их сви велики људи и институције, већ бих захвалио и свима осталима који свој језик нису затравили.

Немојмо дозволити да будемо први у толиким вековима који ће изгубити своју личну карту, извориште и огњиште, већ будимо први који ће зарад свог добра победити себе саме. Најтеже је човеку, па тако и народу да крене против себе и своје природе, али је дошао тренутак у ком се све осим апсолутне победе сматра потпуним поразом. Максимум мора бити наш минимум ако желимо победити.

Наш језик је наш благослов, али и крст на нашим леђима. Људи тешко пристају на то да понесу свој крст на леђима, али је задивљујуће са којом лакоћом пристају да носе звоно око врата које им дарују они који свој језик ни немају.

Бесмислено је губити читав језик упрошћавајући га, а све под изговором давања бедног доприноса олакшавању глобалне комуникације.

Поред савршеног језика, имамо и савршено писмо, па можда због тога ми несавршени њих нисмо достојни. Учинимо наведене ситне кораке који ће се временом увећати и тако ћемо се пре вратити самима себи.

Ово множење српског језика дељењем, које је на делу, само је дневнополитичка ствар која ће уништити саму себе, јер српски језик је преживео све прогоне, промене и погроме, па ће издржати и ове ревизионистичке тежње. Српски језик је надживео толика царства која су на њега насртала, па ће преживети и неколико полукомпетентних псеудолингвиста и квазиполитичара који га својатају и на основу преименовања српског, себи праве неке нове монтажне куће.

Велика ми је част што данас пред вама могу наш језик да браним самим њим од нас самих. Кажу да на млађима свет остаје, али ових неколико основаца је видело да ако се овако настави, на њима неће имати шта да остане, па су решили да тај проблем предупреде акцијом „Сачувајмо ћирилицу”.

На нама је да докажемо да смо достојни језика који смо наследили рођењем. Да поједноставим – благо нама са српским језиком и ћирилицом, тешко њима са нама.

Али, како не бих ово обраћање завршио овако опомињуће и претеће, како смо и заслужили, у духу празника који нам се приближава, завршио бих са поздравом који је уједно и жеља – ћирилица васкрсе!

април 2019
https://vidovdan.org/info/negujmo-srpski-jezik-i-sacuvajmo-cirilicu/
 
Беседа Милана Ружића на промоцији акција „Негујмо српски језик“ и „Сачувајмо ћирилицу“ у Библиотеци града Београда

Колико је добро што данас присуствујемо промоцији ове две акције, толико сам и тужан због чињенице да су се оне морале покренути у мојој земљи. У питању је земља која је у брзацима историје губила многе ствари, истина, доста њих јој је та вода и вратила, али која свој језик никада и ни због чега није запостављала, јер је њен народ знао да без језика нема темеља наше куће, а без писма, нема крова који нас штити.

Дошли смо у ситуацију да свој језик и писмо бранимо од нас самих, што је ретко који народ себи дозволио, ако је икада иједан. Ово је земља у којој бранитељима рођеног језика, којим нас је наша држава задојила, треба додељивати бранитеље.

Овом скупу сам се на самом почетку могао обратити и са „поштована мањино“ и имао бих право. Дошло је време мира које смо чекали толике векове и баш у годинама мира, почели смо да запостављамо свој језик који је носилац културе и уметности, а са њима и идентитета којем су подређени. Уместо да сада заронимо у бескрајне дубине свог језика и тамо откријемо блага за која као да само ми нисмо знали, ми се брчкамо у плићаку водећи битку са ситном рибом која нам голица стопала, а нама изгледа као да су нас опколиле ајкуле.


Акција „Негујмо српски језик” родила је акцију „Сачувајмо ћирилицу”, па се оне без родбине вуку по лингвистичким и историјским судовима на којима треба да докажу да су у сродству са овом државом. Ми који смо данас дошли у Библиотеку града Београда да подржимо свој језик и тако одржимо себе, морамо знати да је потребан рат за српски језик и ћирилицу, али то није рат ватреним оружјем за који вам треба обука, већ рат који се добија пуким коришћењем језика и писма које су нам у наследство оставили толики преци, свеци и векови. Ово је рат који се добија жељом за победом. У питању је борба која је једноставна и индивидуална, исто колико и дисање. Неговање српског језика и његово исписивање ћирилицом је уписивање у Србе.

Данас не бих овде захвалио само онима који су подржали ове две акције, а подржали су их сви велики људи и институције, већ бих захвалио и свима осталима који свој језик нису затравили.

Немојмо дозволити да будемо први у толиким вековима који ће изгубити своју личну карту, извориште и огњиште, већ будимо први који ће зарад свог добра победити себе саме. Најтеже је човеку, па тако и народу да крене против себе и своје природе, али је дошао тренутак у ком се све осим апсолутне победе сматра потпуним поразом. Максимум мора бити наш минимум ако желимо победити.

Наш језик је наш благослов, али и крст на нашим леђима. Људи тешко пристају на то да понесу свој крст на леђима, али је задивљујуће са којом лакоћом пристају да носе звоно око врата које им дарују они који свој језик ни немају.

Бесмислено је губити читав језик упрошћавајући га, а све под изговором давања бедног доприноса олакшавању глобалне комуникације.

Поред савршеног језика, имамо и савршено писмо, па можда због тога ми несавршени њих нисмо достојни. Учинимо наведене ситне кораке који ће се временом увећати и тако ћемо се пре вратити самима себи.

Ово множење српског језика дељењем, које је на делу, само је дневнополитичка ствар која ће уништити саму себе, јер српски језик је преживео све прогоне, промене и погроме, па ће издржати и ове ревизионистичке тежње. Српски језик је надживео толика царства која су на њега насртала, па ће преживети и неколико полукомпетентних псеудолингвиста и квазиполитичара који га својатају и на основу преименовања српског, себи праве неке нове монтажне куће.

Велика ми је част што данас пред вама могу наш језик да браним самим њим од нас самих. Кажу да на млађима свет остаје, али ових неколико основаца је видело да ако се овако настави, на њима неће имати шта да остане, па су решили да тај проблем предупреде акцијом „Сачувајмо ћирилицу”.

На нама је да докажемо да смо достојни језика који смо наследили рођењем. Да поједноставим – благо нама са српским језиком и ћирилицом, тешко њима са нама.

Али, како не бих ово обраћање завршио овако опомињуће и претеће, како смо и заслужили, у духу празника који нам се приближава, завршио бих са поздравом који је уједно и жеља – ћирилица васкрсе!


април 2019
https://vidovdan.org/info/negujmo-srpski-jezik-i-sacuvajmo-cirilicu/


Nikako nisam saglasna da je srpski = cirilica. Ja sam cirlicu i zaboravila, ali mi je jezik u srcu i dusi, borim se svim
(svojim) snagama da nekako opstane. Danas jezik polako , ali sigurno nestaje, od jezika ce nam ostati samo cirilica,
a ona je samo pismo ne i jezik.

Danas se engleski prevodi na neki rogobatan srpski i to se tako prihvata pa tako u medijima imamo:
Amerikanac kaže: „There is no point“. N1 prevodi: „Nema poente“. Treba uzaludno je.
Američki košarkaš zove Divca „jednom od ikona u našoj zemlji“. U Americi su vrlo retki pravoslavni hrišćani, pa i verske ikone. Tamo „icon“ znači idol, osoba za divljenje. Prevod N1 zbunjuje čak i ljubitelje košarke koji bi zaista kačili kandilo ispred Divčevog portreta.
Druga glasila prevazilaze N1. Portal B92 kaže: „Tesla je eksplodirao u planetarnu pop ikonu“. Ne brinite, dragi čitaoci! Genije nije raznet širom kontinenata i okeana, nije zvezda estrade, nije rival svetom Nikoli. „Explode“ znači naglo narasti, „planetary“ znači svetski, „pop“ znači popularan. Reč „icon“ ste ukapirali.
Istinomer
 
Ова кампања је једна велика шарена лажа. Смоквин лист којим министар културе настоји да прикрије чињеницу да од својевремено обећаваних кула и градова нисмо довили ни кокошињац.
 
Koliko smo mi Srbi pali u svakom smislu govori upravo ovakva vrsta kampanje , ovo je slično idiotski kao kad feministkinje vode kampanju o nasilju u porodici gde će valjda neki sileždija čim vidi banner otrčati kući sa suzama u očima grliti i ljubiti svoje i sve ostale žene.

Sve polazi od vaspitanja tj.iz kuće i iz škole , dakle jedina kampanja koja bi imala smisla je "reforma školstva i pedagogije" , a najvažnija kampanja bi trebala biti da roditelji vaspino rade sa decom,propituju ih,učvršćuju radne i obrazovne navike.

Pravopis sam po sebi nije bitan niti sam po sebi potreban , jer on dolazi po automatizmu obrazovanja i navike čitanja knjiga , dakle totalno promašena kampanja.

A što se tiče kampanje "čuvajmo ćirilicu" to je tek totalno promašeno i nadasve još veći dokaz kako Srbi uvek idu na ono što je suštinski nebitno , jer bitan je sadržaj a ne pismo samo po sebi , jer neće ćirilica ispariti iz srpskih inače praznih glava , jer ona postoji u Srba već 1000 godina a do pre samo 100 godina 90% Srba je bilo nepismeno pa se ćirilica opet sačuvala i pored ludog srednjeg veka i Turaka.

Kad bi sadSrbi udvustručili obrazovanosti i napredak koji bi sprečio iseljavanje i dominaicju seljakluka , ja bi odmah prešao na jermenski alfabet ako je on uslov za obrazovanost i napredak.
 
Кад се памет са говором дружи,
знање служи да народом кружи.
Негуј језик да у бескрај траје,
по њему се наслеђе познаје.

Бирај речи, неписменост спречи,
језик лечи, глупост да не звечи,
чувај језик српских великана,
ради прошлих и будућих дана.

Трипут мери да будеш у праву,
не дај језик ни за живу главу.
Добро пази кад отвараш уста,
без језика кућа нам је пуста.

 
U Italiji održane radionice „Na srpskom čitaj za 5“ kao podrška očuvanju srpskog jezika
NovostiOnline | 25. februar 2020

U organizaciji Saveza Srba u Italiji i Centra za bolje vaspitanje “Zaviri” iz Beograda u februaru mesecu je održano devet radionica u devet gradova severnog dela Italije pod nazivom „Na srpskom čitaj za 5“ a u okviru manifestacije „Dani srpske kulture u Italiji“.


Radionice su odražane u devet gradova: Vićenca, Basano del grapa, Skio, Tori di Kvartesolo, Valdanjo, Alonte, Rovereto, Arzinjano i Udine.
Radionice su vodili mr Snežana Milošević Ješić i Zoran Ješić iz Beograda.
https://www.novosti.rs/vesti/planet...za-5-kao-podrska-ocuvanju-srpskog-jezika-FOTO

U Sloveniji :
J. KERBLER | 27. januar 2020.

- Zbog neočekivano velikog interesovanja roditelja i učenika za dopunsku nastavu srpskog jezika i zbog toga što u nekim mestima nisu uopšte bili obavešteni o tom projektu, produžen je rok za prijavu - kažu u Savezu Srba u Sloveniji, koji je i pokrenuo tu inicijativu koja je rezultirala dogovorom ministarstava prosvete Slovenije i Srbije za povratak ćirilice u Sloveniju.
Prijavljeno više od 1.000 đaka za dodatnu nastavu, kaže Sladojević
https://www.novosti.rs/vesti/planet...iki-odziv-roditelja-i-podrsku-drzavnih-organa

U Austriji:
V. N. | 16. decembar 2019.

Senida, balkanska trep pevačica, osvojila je treće mesto na top -listi državnog austrijskog radija Oe3, pesmom "100 odsto", u kojoj peva na srpskom.
Senida Hajdarpašić je slovenačka pevačica poreklom iz Crne Gore, koja živi na relaciji Ljubljana - Beograd. Razlog za visoki plasman na top-listi najslušanijeg radija Austrije je saradnja Senide sa austrijskim reperom RAF Kamorom. Bečki hip-hoper u drugoj strofi pesme takođe peva i na srpskom jeziku
https://www.novosti.rs/vesti/scena....om-uspeh-ne-izostaje-Senidi-bronza-u-Austriji
 
Poslednja izmena:

Back
Top