I..Mi smo primorani da se cesce preispitujemo i da menjamo neke sopstvene donesene i izrecene odluke i zauzete stavove,upravo zato sto ne mozemo(kako je navedeno u citatu)da istovremeno koristimo ova dva nasa vodica u ponasanju:srce kao vodilju i mozak kao upravljac.
Idealno bi bilo (tada je to pravo resenje za mnoge konfuzne situacije)da srce i mozak,zajednickom snagom,deluju u istom pravcu.
A to se redje desava kad su emocije u pitanju.
Razum-mozak u dvoboju,najcesce,gubi pred emocijom-srcem..
"Ako dirnes u strast,istinu svakako poznati neces".
Ali.istina je i da se "zivot ne meri po broju daha,vec po broju dogadjaja koji su nam zaustavili dah".
II..Slazem se i divna je setenca:"Neko daje prsten,da bi dobio ljubav,dok neko trazi ljubav da bi dao prsten".
Ne slazem se sa izvucenim zakljuckom iz ovoga,da "kad ima ljubavi,razmisljanje je visak"..(iz predhodne dve premise,nadjena konkluzija je nemoguca,kako to nalaze zakon logike).
Malo bi poduzi tekst bio za objasnjenje ovog stava(ovog puta sa psiholoskog aspekta),ali za takvo misljenje imam valjanu argumentaciju..
