Negativna majka

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Vladimir983

Vladimir983

Aktivan član
Poruka
1.068
Imam majku staru 73 godine. Ona nije baš imala najsrećnije detinjstvo - razbolela se kada je imala tri godine i posle tri operacije, ogluvela je na levo uvo. Kasnije je imala još nekih težih bolesti (operacija žučne kese, izvađena štitna žlezda...). Poslednjih godina ima i problema sa kostima, to nam je nasledna bolest.

Problem kod nje je, što stalno kuka. Kako oči otvori, prve su joj reči - ej nije mi dobro, e zašto ne crknem, e što sam se probudila...što me ona kučka nije pobacila...
Iz dana u dan, mene to izluđuje. Kad je neko pita, kako si, odgovor je ko iz topa - NIKAKO! A onda se nadovezuje rečenicom - bolje da sam crkla. Dođe neko dete iz komšiluka, sedne ispred vrata sa njom, popričaju malo i onda uđe u sobu - yebala ga ona njegova (majka), šta mi se svija ovde, šta je došo da me davi...neka ga vode u park...
Sećam se još kad sam bio mali i kad treba neko od drugara iz škole da mi dođe na rođendan - šta će ti on, šta ima da ti dolaze, koji će nam đavo... Meni posle bilo glupo da idem na njihove rođendane zbog toga.
Imao sam ogromnu želju (oko 16 godine) da sviram harmoniku, njen odgovor je uvek bio - šta će ti harmonika, da nam gudiš tu po kući. I danas se osećam nekako neispunjeno zbog toga. Mislim da sam pola života promašio jer sam veliki ljubitelj tog instrumenta.
Sa mojim mlađim bratom godinama nije razgovarala, a živeli su u istoj sobi (mada je i on još veći baksuz, ni s kim nije razgovarao u kući). E sad kad se on odselio, ispade on bolji od mene. Više ga uvažava i jedva čeka joj se javi. A to je verovatno zbog toga, jer je on vozika kolima kad joj negde zatreba. Kad sam ja nedavno rekao da treba da skupljam pare za kola - šta će tebi kola? E tu sam već puko!
Svašta sam joj reko. I da je govedo i da je đubre i da se nosi u tri lepe i da crkne, kad već toliko želi...
Znam da sam preterao, ali ona u meni ume da probudi ono najnegativnije. Ja nju inače više gotovim nego oca, koji je poprilično hladan i rasejan čovek (pritom je horder, boluje od daning - kriger sindroma i kleptomanije)
Ali vremenom se i ta njena "toplina" ugasila. Nekako, kao da je povukla na njega i postala i ona samoživa. Da nije tako, ne bi mi rekla, šta će ti automobili, a oni ga imaju. I ja sam nekako počeo da se hladim. Mi živimo u jednom stanu, ali životi nam nisu zajednički.
Često imam utisak da ona sama sebi tom kuknjavom i nezadovoljstvom, obara imunitet i navlači sebi bolesti.
Zamolio bi da mi neko stručan objasni, kakav je to sindrom, ili dijagnoza? Nije potrebno da mi se ovde javlja tamo neki Pera portir, kome je dosadno na poslu i nema koga da zayebava na forumu.
Unapred hvala.
 
Kćerka Direktora Cirkusa:
Prvo pitanje: koliko ti je godina? Zašto i dalje živite u istom domaćinstvu?
Kliknite za proširenje...
Imam 43 godine. E sad... odakle da počnem. To je mnogo duga i zamršena priča.
Mogao bi ja da se odselim, ali moji roditelji imaju baš male penzije, a pritom su i u kreditima. A meni je skupo da dajem trećinu plate za kiriju neke rupe od stana. Oni su upali u dugove, jer su se više od 20 godina sudili oko dedinog stana (majkinog oca) i na kraju su izgubili taj spor.
Sa nama je donedavno živeo i moj mlađi brat. Bili smo svi u istom stanu. Moji roditelji nikada nisu došli do stana. Mamina tetka je meni ostavila garsonjeru, koju smo prodali i kupili veći stan. Majkin otac je živeo sa njegovom trećom ženom i on je hteo da nam ostavi taj njihov stan, jer nisu imali dece, ali ta njegova žena nije htela. Ona je želela da prepiše stan sinovcu i tu su ginuli svaki dan, sve dok jednom nisu odlučili da stan prepišu nekom tipu na ugovor o doživotnom izdržavanju. Za kratko vreme su se pokajali i ubrzo dedina žena umire, a taj tip prepisuje sve na sebe i dedu otkači. E onda je majka gledala dedu (koji se godinama sudio oko tog stana) sve dok nije umro. Majka je nastavila da se tuži sa tim čovekom i tražila pola stana, međutim u međuvremenu, mi smo izgubili taj spor. Da nam ne bi došli izvršioci, stan je ponovo prepisan na mene, ali i na mog brata.
E... kad je stigo da se plati milionski račun, brat je digao sidro i otišao. Ja sam podigao kredit i jedan deo toga platio. Od druge, veće polovine, kupio sam sebi gramofon, pojačalo i policu za njega i ploče.
Roditelji su sada u sraanju i ja bi bio veliki derpe kada bi otišao iz tog stana i ostavio ih na još većem cedilu .
Zar nije bolje da skoro pola plate dam u kući, da se zakrpe rupe na brodu koji tone, nego da odem i da plaćam neko sopče od 15 KV, kao što je uradio brat. Bar imam oprano ispeglano i čeka me ručak (kad već nisam oženjen).
 
@Vladimir983

Da li si pokušao da razgovaraš sa lekarom/ lekarkom opšte prakse o svojoj majci? Pitam jer želiš da znaš koju dijagnozu ima majka.

Dok nisam pročitala da je takva bila i u mladosti, pomislila sam da se ponaša negativno zbog bolova koje ima i zbog godina.

Možda je njeno ponašanje posledica teškog detinjstva i zdravstvenih problema koje je tada imala?
 
Vladimir983:
Imam 43 godine. E sad... odakle da počnem. To je mnogo duga i zamršena priča.
Mogao bi ja da se odselim, ali moji roditelji imaju baš male penzije, a pritom su i u kreditima. A meni je skupo da dajem trećinu plate za kiriju neke rupe od stana. Oni su upali u dugove, jer su se više od 20 godina sudili oko dedinog stana (majkinog oca) i na kraju su izgubili taj spor.
Sa nama je donedavno živeo i moj mlađi brat. Bili smo svi u istom stanu. Moji roditelji nikada nisu došli do stana. Mamina tetka je meni ostavila garsonjeru, koju smo prodali i kupili veći stan. Majkin otac je živeo sa njegovom trećom ženom i on je hteo da nam ostavi taj stan, jer nisu imali dece, ali za njegova žena nije htela. Ona je želela da prepiše stan sinovcu i tu su ginuli svaki dan, sve dok jednom nisu odlučili da stan prepišu nekom tipu na ugovor o doživotnom izdržavanju. Za kratko vreme su se pokajali i ubrzo dedina žena umire, a taj tip prepisuje sve na sebe i dedu otkači. E onda je majka gledala dedu (koji se godinama audio oko tog stana) sve dok nije umro. Majka je nastavila da se tuži sa tim čovekom i tražila pola stana, međutim u međuvremenu, mi smo izgubili taj spor. Da nam ne bi došli izvršioci, stan je ponovo prepisan na mene, ali i na mog brata.
E... kad je stigo da se plati milionski račun, brat je digao sidro i otišao. Ja sam podigao kredit i jedan deo toga platio. Od druge, veće polovine, kupio sam sebi gramofon, pojačalo i policu za njega i ploče.
Roditelji su sada u sraanju i ja bi bio veliki derpe kada bi otišao iz tog stana i ostavio ih na još većem cedilu .
Zar nije bolje da skoro pola plate dam u kući, da se zakrpe rupe na brodu koji tone, nego da odem i da plaćam neko sopče od 15 KV, kao što je uradio brat. Bar imam oprano ispeglano i čeka me ručak (kad već nisam oženjen).
Kliknite za proširenje...
Jasno da je bolje da si u toj situaciji uz njih, bravo za to.
Jesi li pokušao mamu odvesti psihijatru?
 
Kćerka Direktora Cirkusa:
Prvo pitanje: koliko ti je godina? Zašto i dalje živite u istom domaćinstvu?
Kliknite za proširenje...
imađ godinu rođenja u njegovom username-u..

@tema..ukratko majka ti je egoista pesimista..ne vidi druge nego samo sebe i svoju muku, a sve što se desi ma kako lepo i dobro za tebe ili nekog drugog bilo je za nju nova muka....sve se dešava zbog nje i oko nje i to zato da njoj napakosti i smeta...u svojoj glavi ona je rođena da bude princeza a živi nikakav život okružena idiotima
...
nezgodna ti je situacija... ne možeš da je napustiš ako je stara i bolesna...ja imam sličan problem sa negativnim egoističnim svađalački raspoloženim autoritarnim ocem koji uz milion drugih bolesti ima i uznapredovalu demenciju...imam svoj stan ali 90% vremena provodim kod roditelja u unutrašnjosti jer mama sama ne bi mogla da izađe na kraj sa njim a nećemo da ga damo u dom........al navikne se čovek na sve...

istrpi..kakva je takva je nemaš drugu majku i ona je žrtvovala dosta toga u životu da te rodi i odgaji...ako se ipak odlučiš da se iseliš obezbedi nekog ko će da brine o njoj...kućna nega ili nešto slično...
 
hm337:
imađ godinu rođenja u njegovom username-u..

@tema..ukratko majka ti je egoista pesimista..ne vidi druge nego samo sebe i svoju muku, a sve što se desi ma kako lepo i dobro za tebe ili nekog drugog bilo je za nju nova muka....sve se dešava zbog nje i oko nje i to zato da njoj napakosti i smeta...u svojoj glavi ona je rođena da bude princeza a živi nikakav život okružena idiotima
...
nezgodna ti je situacija... ne možeš da je napustiš ako je stara i bolesna...ja imam sličan problem sa negativnim egoističnim svađalački raspoloženim autoritarnim ocem koji uz milion drugih bolesti ima i uznapredovalu demenciju...imam svoj stan ali 90% vremena provodim kod roditelja u unutrašnjosti jer mama sama ne bi mogla da izađe na kraj sa njim a nećemo da ga damo u dom........al navikne se čovek na sve...

istrpi..kakva je takva je nemaš drugu majku i ona je žrtvovala dosta toga u životu da te rodi i odgaji...ako se ipak odlučiš da se iseliš obezbedi nekog ko će da brine o njoj...kućna nega ili nešto slično...
Kliknite za proširenje...
Imao je i @Edmund u nicku 19 pa ja mislila da su godine a ono centimetri bili.
 
Džudi S:
@Vladimir983

Da li si pokušao da razgovaraš sa lekarom/ lekarkom opšte prakse o svojoj majci? Pitam jer želiš da znaš koju dijagnozu ima majka.

Dok nisam pročitala da je takva bila i u mladosti, pomislila sam da se ponaša negativno zbog bolova koje ima i zbog godina.

Možda je njeno ponašanje posledica teškog detinjstva i zdravstvenih problema koje je tada imala?
Kliknite za proširenje...
Pa ima tu svega pomalo. Ali ja se skoro i ne sećam kad sam je video srećnu i zadovoljnu.
 
Vladimir983:
Imam majku staru 73 godine. Ona nije baš imala najsrećnije detinjstvo - razbolela se kada je imala tri godine i posle tri operacije, ogluvela je na levo uvo. Kasnije je imala još nekih težih bolesti (operacija žučne kese, izvađena štitna žlezda...). Poslednjih godina ima i problema sa kostima, to nam je nasledna bolest.

Problem kod nje je, što stalno kuka. Kako oči otvori, prve su joj reči - ej nije mi dobro, e zašto ne crknem, e što sam se probudila...što me ona kučka nije pobacila...
Iz dana u dan, mene to izluđuje. Kad je neko pita, kako si, odgovor je ko iz topa - NIKAKO! A onda se nadovezuje rečenicom - bolje da sam crkla. Dođe neko dete iz komšiluka, sedne ispred vrata sa njom, popričaju malo i onda uđe u sobu - yebala ga ona njegova (majka), šta mi se svija ovde, šta je došo da me davi...neka ga vode u park...
Sećam se još kad sam bio mali i kad treba neko od drugara iz škole da mi dođe na rođendan - šta će ti on, šta ima da ti dolaze, koji će nam đavo... Meni posle bilo glupo da idem na njihove rođendane zbog toga.
Imao sam ogromnu želju (oko 16 godine) da sviram harmoniku, njen odgovor je uvek bio - šta će ti harmonika, da nam gudiš tu po kući. I danas se osećam nekako neispunjeno zbog toga. Mislim da sam pola života promašio jer sam veliki ljubitelj tog instrumenta.
Sa mojim mlađim bratom godinama nije razgovarala, a živeli su u istoj sobi (mada je i on još veći baksuz, ni s kim nije razgovarao u kući). E sad kad se on odselio, ispade on bolji od mene. Više ga uvažava i jedva čeka joj se javi. A to je verovatno zbog toga, jer je on vozika kolima kad joj negde zatreba. Kad sam ja nedavno rekao da treba da skupljam pare za kola - šta će tebi kola? E tu sam već puko!
Svašta sam joj reko. I da je govedo i da je đubre i da se nosi u tri lepe i da crkne, kad već toliko želi...
Znam da sam preterao, ali ona u meni ume da probudi ono najnegativnije. Ja nju inače više gotovim nego oca, koji je poprilično hladan i rasejan čovek (pritom je horder, boluje od daning - kriger sindroma i kleptomanije)
Ali vremenom se i ta njena "toplina" ugasila. Nekako, kao da je povukla na njega i postala i ona samoživa. Da nije tako, ne bi mi rekla, šta će ti automobili, a oni ga imaju. I ja sam nekako počeo da se hladim. Mi živimo u jednom stanu, ali životi nam nisu zajednički.
Često imam utisak da ona sama sebi tom kuknjavom i nezadovoljstvom, obara imunitet i navlači sebi bolesti.
Zamolio bi da mi neko stručan objasni, kakav je to sindrom, ili dijagnoza? Nije potrebno da mi se ovde javlja tamo neki Pera portir, kome je dosadno na poslu i nema koga da zayebava na forumu.
Unapred hvala.
Kliknite za proširenje...
evo da "preradim" poruku da se ne bi brisala.
po mom skromnom misljenju i zivotnoj praksi rekao bih da je sve to do nekog oblika sizofrenije

kada neki ljudi previse i precesto budu cudni i nesvhatljivi, najverovatnije je neka sizofrenije,bipolarstvo u pitanju.

a po ovom gore navedenom, sve ukazuje na to
 
hm337:
imađ godinu rođenja u njegovom username-u..

@tema..ukratko majka ti je egoista pesimista..ne vidi druge nego samo sebe i svoju muku, a sve što se desi ma kako lepo i dobro za tebe ili nekog drugog bilo je za nju nova muka....sve se dešava zbog nje i oko nje i to zato da njoj napakosti i smeta...u svojoj glavi ona je rođena da bude princeza a živi nikakav život okružena idiotima
...
nezgodna ti je situacija... ne možeš da je napustiš ako je stara i bolesna...ja imam sličan problem sa negativnim egoističnim svađalački raspoloženim autoritarnim ocem koji uz milion drugih bolesti ima i uznapredovalu demenciju...imam svoj stan ali 90% vremena provodim kod roditelja u unutrašnjosti jer mama sama ne bi mogla da izađe na kraj sa njim a nećemo da ga damo u dom........al navikne se čovek na sve...

istrpi..kakva je takva je nemaš drugu majku i ona je žrtvovala dosta toga u životu da te rodi i odgaji...ako se ipak odlučiš da se iseliš obezbedi nekog ko će da brine o njoj...kućna nega ili nešto slično...
Kliknite za proširenje...
Znaš po čemu mislim da su egoisti - kad kaže npr. - šta me briga što se prozor raspada, meni ne treba. Pa da...tebi ne treba, a ne računaš da imaš decu, kojima treba. To može da kaže neko ko živi u raspadu, a nema decu. Ljudi koji imaju decu, mislim da ne bi trebalo tako da razmišljaju. Ja imam neke kolege koji su u penziji, imaju blizu 80 godina, a došli su da voze autobus, ne bi li otplatili kredit za stan svojoj deci. Oni ne kukaju, oni teraju dalje. I zato takve familije i jesu uspešne i imaju nešto.
 
Vladimir983:
Možda bi trebalo svi da odemo kod psihijatra.
Kliknite za proširenje...
Psihijatar bi svakako mogao da pregleda mamu
Verovatno bi znao da kaže i koji lekić bi eventualno pomogao

Možda da ideš sam da se raspitaš da li izlaze na teren, ako ona ne želi da ide
U svakom slučaju
Grabi svoj život čoveče
Ok je što si pažljiv prema roditeljima
Ali...
 
Vladimir983:
Pa ima tu svega pomalo. Ali ja se skoro i ne sećam kad sam je video srećnu i zadovoljnu.
Kliknite za proširenje...

Pored zdravstvenih problema mučila se i sa tim suđenjima, a pišeš i da je negovala dedu sve do njegove smrti. Sigurno joj nije bilo lako. Tu udela ima i njen karakter, neko je stalno pesimista, neko optimista..

Vladimir983:
Možda bi trebalo svi da odemo kod psihijatra.
Kliknite za proširenje...

Ideja je odlična. Poseta psihijatru nije bauk i on može da pomogne.
Nadam se da tvoji roditelji nemaju predrasuda kada su psih u pitanju.
 
Vladimir983:
Znaš po čemu mislim da su egoisti - kad kaže npr. - šta me briga što se prozor raspada, meni ne treba. Pa da...tebi ne treba, a ne računaš da imaš decu, kojima treba. To može da kaže neko ko živi u raspadu, a nema decu. Ljudi koji imaju decu, mislim da ne bi trebalo tako da razmišljaju. Ja imam neke kolege koji su u penziji, imaju blizu 80 godina, a došli su da voze autobus, ne bi li otplatili kredit za stan svojoj deci. Oni ne kukaju, oni teraju dalje. I zato takve familije i jesu uspešne i imaju nešto.
Kliknite za proširenje...
Tolstoj je sjajno rekao u knjizi Ana Karenjina....sve srećne porodice srečne su na isti način a svaka nesrećna je nesrećna na svoj način...kako ja to tumačim je da su srećne porodice one u kojima vlada ljubav i empatija i nema puno egoizma...a nesrećne su porodice svaka na svoj način jer egoizam može da se ispolji na milion raznih načina
 
Vladimir983:
Imam majku staru 73 godine. Ona nije baš imala najsrećnije detinjstvo - razbolela se kada je imala tri godine i posle tri operacije, ogluvela je na levo uvo. Kasnije je imala još nekih težih bolesti (operacija žučne kese, izvađena štitna žlezda...). Poslednjih godina ima i problema sa kostima, to nam je nasledna bolest.

Problem kod nje je, što stalno kuka. Kako oči otvori, prve su joj reči - ej nije mi dobro, e zašto ne crknem, e što sam se probudila...što me ona kučka nije pobacila...
Iz dana u dan, mene to izluđuje. Kad je neko pita, kako si, odgovor je ko iz topa - NIKAKO! A onda se nadovezuje rečenicom - bolje da sam crkla. Dođe neko dete iz komšiluka, sedne ispred vrata sa njom, popričaju malo i onda uđe u sobu - yebala ga ona njegova (majka), šta mi se svija ovde, šta je došo da me davi...neka ga vode u park...
Sećam se još kad sam bio mali i kad treba neko od drugara iz škole da mi dođe na rođendan - šta će ti on, šta ima da ti dolaze, koji će nam đavo... Meni posle bilo glupo da idem na njihove rođendane zbog toga.
Imao sam ogromnu želju (oko 16 godine) da sviram harmoniku, njen odgovor je uvek bio - šta će ti harmonika, da nam gudiš tu po kući. I danas se osećam nekako neispunjeno zbog toga. Mislim da sam pola života promašio jer sam veliki ljubitelj tog instrumenta.
Sa mojim mlađim bratom godinama nije razgovarala, a živeli su u istoj sobi (mada je i on još veći baksuz, ni s kim nije razgovarao u kući). E sad kad se on odselio, ispade on bolji od mene. Više ga uvažava i jedva čeka joj se javi. A to je verovatno zbog toga, jer je on vozika kolima kad joj negde zatreba. Kad sam ja nedavno rekao da treba da skupljam pare za kola - šta će tebi kola? E tu sam već puko!
Svašta sam joj reko. I da je govedo i da je đubre i da se nosi u tri lepe i da crkne, kad već toliko želi...
Znam da sam preterao, ali ona u meni ume da probudi ono najnegativnije. Ja nju inače više gotovim nego oca, koji je poprilično hladan i rasejan čovek (pritom je horder, boluje od daning - kriger sindroma i kleptomanije)
Ali vremenom se i ta njena "toplina" ugasila. Nekako, kao da je povukla na njega i postala i ona samoživa. Da nije tako, ne bi mi rekla, šta će ti automobili, a oni ga imaju. I ja sam nekako počeo da se hladim. Mi živimo u jednom stanu, ali životi nam nisu zajednički.
Često imam utisak da ona sama sebi tom kuknjavom i nezadovoljstvom, obara imunitet i navlači sebi bolesti.
Zamolio bi da mi neko stručan objasni, kakav je to sindrom, ili dijagnoza? Nije potrebno da mi se ovde javlja tamo neki Pera portir, kome je dosadno na poslu i nema koga da zayebava na forumu.
Unapred hvala.
Kliknite za proširenje...
Jesam portir,ali nisam Pera.
Posto i sam brinem o starim roditeljima zelim da ti pruzim podrsku.
 
hm337:
Tolstoj je sjajno rekao u knjizi Ana Karenjina....sve srećne porodice srečne su na isti način a svaka nesrećna je nesrećna na svoj način...kako ja to tumačim je da su srećne porodice one u kojima vlada ljubav i empatija i nema puno egoizma...a nesrećne su porodice svaka na svoj način jer egoizam može da se ispolji na milion raznih načina
Kliknite za proširenje...
E vidiš, zato ljudi kažu da sloga kuću gradi. A nesloga je razara - umesto da brat ostane i da i on učestvuje, do sad bi smo otplatili sve dugove. Ali, on nije hteo. Želeo je mir, i da mu niko ne šuška, a taj mir je sopče od 15 kvadrata koji košta trista evra. I sam je jednom prilikom rekao - ja samo čekam da pocrkaju i uzmem svoju polovinu.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top