Nefertiti-lepotica je stigla

[Neprilagođena]

https://nationalgeographic.rs/istorija-i-kultura/istorija/a17933/nefertiti-lepotica-je-stigla.html

Jedna od najmisterioznijih i najmoćnijih žena u starom Egiptu.

Nefertiti, jedna od najmisterioznijih i najmoćnijih žena u starom Egiptu
, bila je supruga faraona Amenhotepa, kasnije Akhenatona, od 1353. do 1336. godine pre nove ere
, koja je vladala i nakon smrti svog muža.
Vreme njene vladavine bilo je vreme ogromne verske reforme,
jer je Akhenaton preorijentisao versku i političku strukturu Egipta oko obožavanja boga Atona.


Nefertiti je najpoznatija po svojoj peščanoj bisti, koja je pronađena 1912. godine i vrlo brzo postala simbol lepote i moći.
Kad već govorimo o lepoti, moramo i da pomenemo značenje njenog imena:
Nefertiti – "lepotica je stigla".

https://nationalgeographic.rs/istor.../5-najvecih-africkih-kraljica-u-istoriji.html
O njenom poreklu ne zna se mnogo.
Postoje razne teorije, ali najzastupljenija je ona da je Nefertiti ćerka egipatskog velikodostojnika Aja
, koji je postao faraon nakon Tutankamonove smrti 1323. godine pre nove ere.
Po drugoj teoriji, ona je princeza kraljevstva Mitani iz severne Sirije.

Bista Nefertiti


Kasnije, kada je Amenhotep IV došao na presto, omiljena supruga je bila uz njega
. U petoj godini svoje vladavine, on je izmenio obožavanje egipatskog vrhovnog boga Amona u korist Atona
i preselio prestonicu na sever Amarna.
Zatvorio je Amonove hramove, a svoje ime promenio u Akhenaton, što znači "sluga Atonov".
Takođe, Nefertiti je pridodao Neferneferuaten –
njeno puno ime znači "Lepe su lepote Atona, lepotica je stigla".

 

[Neprilagođena]

Akhenatonova transformacija religije donela je radikalne promene i u umetnosti.
Polazeći od ranijih idealizovanih slika faraona, Akhenaton je ponekad prikazan sa ženskim kukovima i hiperbolično.
Ranije slike Nefertiti prikazuju je kao stereotipičnu predstavu žene
, ali je kasnije ona prikazivana slično slikama Akhenatona.
Njeni konačni opisi prikazuju kraljevsku, ali realističnu figuru.

Na zidovima grobnica i hramova koji su izgrađeni za vreme vladavine Akhenatona
, kraljica Nefertiti je uvek prikazana pored svog supruga,
što nije bio slučaj ni s jednom drugom egipatskom kraljicom.
U mnogim slučajevima prikazivana je na poziciji moći i autoriteta, predvodeći obožavanje boga Atona.
Pošto Nefertiti nije mogla da podari muškog naslednika (imali su šest ćerki),
njen muž je počeo da stupa u veze s drugim ženama, uključujući i rođenu sestru.
Neki stručnjaci veruju da je ona bila žena s kojom je dobio budućeg faraona Tutankamona.

Nefertiti kao mogući vladar​

Nefertiti zvanično nestaje iz istorijskih zapisa oko 12. godine Akhenatonove 17-godišnje vladavine
. Postoje dve teorije: da je Nefertiti u tom periodu umrla i da je postala zvaničan suvladar svog muža,
ali pod imenom Neferneferuaten. Akhentonov naslednik bio je faraon Smenkhara,
za kojeg pojedini istoričari tvrde da je Nefertitino drugo ime.
To ne bi bilo bez presedana.
Poznato je da je u 15. veku pre nove ere ženski faraon Hatšepsut vladala Egiptom,
odevena kao muškarac, i to noseći lažnu bradu.

Ako je istina da je Nefertiti zadržala vlast tokom i posle Akhentonove vladavine poslednjih godina,
veoma je moguće da je počela vršiti poništenje verske politike svog muža
koje je dostiglo vrhunac tokom vladavine faraona Tutankamona.
U jednom trenutku, Neferneferuaten je unajmila pisara da ponudi veliki božanski dar Amonu
i da ga moli da se vrati i otkloni tamu sa kraljevstva.

​

 

[Neprilagođena]

Bista Nefertiti​

Bista kraljice Nefertiti pronađena je 6. decembra 1912. godine prilikom iskopavanja pod vođstvom Ludviga Borharta u Amarni,
u tada otkrivenom ateljeu egipatskog glavnog vajara Tutmozisa.
Oslikana figura je predstavljana je s dugim vitkim vratom, gracioznim proporcionalnim licem
i autentičnim plavim cilindričnim ukrasom za glavu.
Borhartov tim je imao dogovor s egipatskom vladom da ovaj predmet odvoji
od ostatka i da bista bude isporučena kao deo nemačke pošiljke

. Vest o ovom pronalasku objavljana je u jednom listu uz malu fotografiju
i potom data finansijeru ove ekspedicije Džejmsu Simonu,
koji ju je držao izloženu narednih 11 godina u svojoj privatnoj rezidenciji.

Godine 1922, britanski egiptolog Hauard Karter otkrio je Tutankamonovu grobnicu.
Pažnja svetskih medija bila je usmerena na ovaj pronalazak,
koji je pratila slika Tutankamonove maske od čistog zlata, kao simbol lepote, bogatstva i moći.

Godinu dana kasnije bista Nefertiti je izložena u muzeju u Berlinu, kao odgovor Englezima na njihov pronalazak
. Tokom nemira u 20. veku, bista je ostala u rukama Nemaca.
Skrivena od bombi saveznika u rudniku soli, poštovana i od Istočne Nemačke tokom Hladnog rata,
bista kojoj se divio i Adolf Hitler danas privlači više od pola miliona posetilaca godišnje u Egipatski muzej u Berlinu.

 

[Samsonight]

​

Ovde me likom podseća na moju mamu, i na tome hvala!