- Poruka
- 10.606
Nedostaješ mi, moje najmilije, silno, jako i svakako ... Sve više, sve jače i sve bolnije... Bojim se, jako se bojim, ovog krika u grudima nagomilane tišine ... Guši me ta čežnja, a suza, ta prokleta muška suza, k`o najveće zrno graška velika, klizava i teška, mi tu moju tugu pojačava, do bola... Da, nedostaješ mi, moja jedina, ali neka i tuga je iskušenje za jakog čoveka ... Nedostaješ mi, ali ipak ne toliko da ti to osetiš i da te ta moja muka zaboli ...
Ne, moje najmilije, ne opterećuj se time, jer ovo iz mog srca izletelo je poput ptice koja šmugne putevima svoje slobode iz kaveza u kojem je imala sve, ali je u njemu gubila sebe ... Da li si ti ta moja odlutela ptica golubica !? Ne, zaboga, ne, jer to se ne pita, a nije mi više ni važno - meni je najvažnija tvoja sloboda, sreća i neko ko će da te usreći onako kako sam želeo, a nisam znao ja ...
Krstan Đ. Kovjenić
Ne, moje najmilije, ne opterećuj se time, jer ovo iz mog srca izletelo je poput ptice koja šmugne putevima svoje slobode iz kaveza u kojem je imala sve, ali je u njemu gubila sebe ... Da li si ti ta moja odlutela ptica golubica !? Ne, zaboga, ne, jer to se ne pita, a nije mi više ni važno - meni je najvažnija tvoja sloboda, sreća i neko ko će da te usreći onako kako sam želeo, a nisam znao ja ...
Krstan Đ. Kovjenić