ми твоја реч...
Док лутам овом џунглом на асфалту, размишљам о твом животу у тој далекој оази усред пустиње...
Шта те све вреба из мрака? Које звери и какви људи?
И да ли су људи зверскији од звери?
И да ли су звери људскије од људи?
И боли ме истина, трагична, да не могу никако да те заштитим, никако да помогнем, никако да утешим...
Ипак, има нешто што је у мојој моћи.
Помињаћу те пред Господом.
Док лутам овом џунглом на асфалту, размишљам о твом животу у тој далекој оази усред пустиње...
Шта те све вреба из мрака? Које звери и какви људи?
И да ли су људи зверскији од звери?
И да ли су звери људскије од људи?
И боли ме истина, трагична, да не могу никако да те заштитим, никако да помогнем, никако да утешим...
Ипак, има нешто што је у мојој моћи.
Помињаћу те пред Господом.
