Iz noci u noc brinem o zivotu
koji te, eto, muci do srzi.
Svakog mi jutra Suncem bola
po malo ovo srce bez griznje przi.
Ustajem rano il' kasno, nikad izmedju.
i cekam pogodan trenutak za beg.
u sred ovog varljivog leta
u mojoj se dusi zabeleo sneg.
I dok se topi, kao tuga beskonacna,
svaku suzu koju drzim u sebi,
nekako uzme, il' ipak otme,
i bez pitanja je posalje tebi.
Ja ovde brojim sate i dane,
kao nemo stene sto bi za tobom.
da polize sve tvoje bezgresne rane,
i vrati te kuci, kuci sa sobom.
Nedostajes mi, brate.
nedostajes u ovoj gluvoj pauzi zivota.
i placem onda kad ne vidi niko,
jer fali mom svetu tvoja lepota.
Ta oka dva sto sada u mestu stoje,
nisu nista do mrava vredjala.
Sada su neke tuzne boje
koja je i meni sive dane poredjala.
Od srca deo pustam svaki dan,
i lazem druge da jaca sam od svih.
Jer, ne bih da cujes kako me boli,
pa svaku bol sakrije stih.
koji te, eto, muci do srzi.
Svakog mi jutra Suncem bola
po malo ovo srce bez griznje przi.
Ustajem rano il' kasno, nikad izmedju.
i cekam pogodan trenutak za beg.
u sred ovog varljivog leta
u mojoj se dusi zabeleo sneg.
I dok se topi, kao tuga beskonacna,
svaku suzu koju drzim u sebi,
nekako uzme, il' ipak otme,
i bez pitanja je posalje tebi.
Ja ovde brojim sate i dane,
kao nemo stene sto bi za tobom.
da polize sve tvoje bezgresne rane,
i vrati te kuci, kuci sa sobom.
Nedostajes mi, brate.
nedostajes u ovoj gluvoj pauzi zivota.
i placem onda kad ne vidi niko,
jer fali mom svetu tvoja lepota.
Ta oka dva sto sada u mestu stoje,
nisu nista do mrava vredjala.
Sada su neke tuzne boje
koja je i meni sive dane poredjala.
Od srca deo pustam svaki dan,
i lazem druge da jaca sam od svih.
Jer, ne bih da cujes kako me boli,
pa svaku bol sakrije stih.
