Svesna sam da će ovo što pišem izazvati negodovanje Ekartovih pristalica. Naročito onih kojima je to učenje dalo impresiju duhovne probudjenosti i uverenja da su postigli konačno, nepogrešivo, savršeno razumevanje. Iznošenje nepravilnosti u njegovim izjavama im može izgledati kao lični napad i skrnavljenje nečeg svetog i uzvišenog. Ali, nije mi stalo do pupularnosti nego optimalnijeg znanja.
Adekvatna procena, bilo kojeg shvatanja, se ne dobija jedostranim prikazom ili samo veličanjem pozitivne, svetle strane, već uključuje i senku propusta i nedostataka. Ko istinski traga za prosvetljenjem ne ustručava se da razmotri oboje.
Ekartovo učenje se munjevitom brzinom nametnulo kao značajan autoritet u duhovnosti. Tome je doprinelo i predstavljanje od Oprah Winfrey koja ima reputaciju produhovljene, istinoljubive i veoma inteligentne žene. Za neke ljude je to bilo dovoljno da ga bezuslovno prihvate kao apsolutnu istinu; skoro kao otkrovenje u koje ne traba sumnjati, a kamoli ga preispitivati.
Ekart je to potkrepio neobičnim doživljajem koji je imao. Navodno, prošao je kroz mentalnu krizu, sličnu psihoznoj epizodi, posle koje se duhovno probudio, oslobodio ega i uma i dobio instantno razumevanje bez misli. Dakle, u potpunosti se promenio i postao permanentno bezbrižan, srećan i nesebičan. Medjutim, time se javila želja da svoje iskustvo podeli i pomogne drugima. Pogotovo što je ubedjen da je to sledeća faza u evoluciji čovečanstva kojom će se iskoreniti zlo tako da će zavladati istinsko blagostanje, mir i preporod planete. Zbog toga je neumorno počeo da piše, drži predavanja i uči ljude kako da se probude.
Kada je neko zaista iskren njegovi postupci i dela su u saglasnosti onim što govori. Kod njega dolazi do raskoraka. Ako stvarno u to veruje i želi pomoći nastojao bi da njegovo učenje bude svima dostupno. Umesto toga skupo naplaćuje mnogobrojna predavanja i knjige, snima mnoštvo video spotova i koristi popularnost da što više zaradi. Kako izgleda iza njega stoji dobro organizovana propagandna mašinerija. Mada ističe taoističko verovanje da imena nisu važna, pošto je bezimeno jedino stvarno, promenio je svoje ime Ulrich Leonard u Eckhart. Time je pokazao da, ipak, pridaje značaj utiscima dobijenim spoljašnjom manifestacijom.
Probudjenost, kao napredni pomak u razvoju ljudi, objašnjava prevazilaženjem misli i reči, mada ni sam to nije postigao. Razlog tome je što su neophodni za komunikaciju. Čak i telepatija uključuje prenos misli. Zato ih i dalje veoma uspešno i isplativo koristi.
Dosta ljudi povezuje sadašnji trenutak jedino uz njegovo ime. Ne znaju da je termin "ovde i sada" uveo Otto Rank još 1929 godine u psihoanalizi kao polazište u rasvetljavanju psihe. S tim što Otto nije isključio prošlost i budućnost niti je vreme okarakterisao iluzijom samo zato što se sve doživljava u sadašnjem trenutku.
Ekartove knjige su izuzetno elokventne. Uspeo je napraviti senzaciju od sadašnjeg trenutka povezivanjem s Istočnom filozofijom i različitim religijama. I pored toga što navodi beznačajnost reči pažljivo ih bira i vešto manipuliše njima radi što boljeg efekta. Uvodi i novu reč egoic, a predlaže izbacivanje reči: ne bi trebalo, ne bi se smelo, mora itd.
Tvrdjenjem da je u njegovom učenju u potpunosti izbegnut egoic uticaj daje mu posebnu vrednost i ekskluzivnost. Shodno tome, neslaganje može doći samo od inferiornog shvatanja ili egoic rezonovanja. Nije li tu u pitanju umišljenost i prikrivena arogantnost?
Insistiranjem da se ne obraća pažnja na ono što njegove reči govore, već na šta ukazuju na suptilan način onemogućava kritiku. Ukoliko se pokuša kritikovati ono što kaže, primedba neće biti validna pošto nije u stanju da sagleda šta se krije iza reči ili na šta upućuju. Zar reči sve i jednog čoveka nešto ne govore ili ukazuju?
To nije razlog da se ne razmatra izgovoreno. Jedini način da se dodje do razjašnjavanja na šta se želelo ukazati je elaboriranje iznetog. U tom pogledu nema izuzetaka. Reči svakog čoveka trebaju biti podvrgnute analizi, bez obzira na veštinu ukazivanja.
Takodje superiornu svesnost (postignutu bez mišljanja) naziva "nekonceptualna" inteligencija. Nekonceptualna je pod navodnicama jer inteligencija ne može biti bez koncepta. Kontradiktornost je i u izjavi da se isključivo punom prisutnošću i jedinstvom Sopstva postiže razumevanje. Medjutim, istovremeno govori i o značaju posmatranja. Time prelazi na dvojnost jer posmatranje nije moguće bez razlike ili odnosa u kojem postoji posmatrač i posmatrano.
Ekart je otkrio nadsvesni duhovni potencijal i u zanosu toga pronalaska je obezvredio um, misli, reči i ego. I ne samo što ih je obezvredio, već ih je proglasio štetnim pojavama koje sprečavaju duhovni razvoj. Nije shvatio da se taj potencijal realizuje upravo kroz njih. Svest je onakva kakva treba biti. Sve te razlike imaju svrhu i funkciju u procesu osvešćivanja. Pitanje je da li smo i koliko svesni toga?
Misli su aktivni, kreativni element svesti. Zbog toga su, same po sebi, čudesne kao i dubina iz koje izviru. Disfunkcionalnost ne nastaje zato što se misli, već što se misli formiraju iz nižih, destruktivnih nagona. Onog momenta kada um dodje u kontakt s duhovnim potencijalom proizadje inspirativno, intuitivno i reflektivno mišljenje. Važno je napraviti i prepoznati razliku izmedju funkcionalnog i disfunkcionalnog mišljanja. Na taj način se može inicirati funkcionalno, a sprečiti disfunkcionalno. Postoje metode i tehnike kojima se to postiže.
Na neke ljude su Ekartove knjige imale pozitivan efekt. Pomogle su im da se smire, opuste i više uživaju u životu. To je sasvim dovoljno da se okarakterišu vrednim. U njima ima dobrih saveta baziranih na različitim duhovnim učenjima, ali i nepotrebnog mistifikovanja i diskutabilnih izjava tako da bezrezervno prihvatanje, bez kritičkog osvrta, može pre sprečiti nego podstaći duhovni rast. On nikada nije završen. Osvešćivanje je proces koji traje dokle god smo ovde. Da bi ga postizali moramo se stalno edukovati i angažovati na ličnom razvoju. Učenje koje propagira da je dovoljno samo jednom doživeti duhovno budjenje, a da će se potom sve samo od sebe rešiti, je nerealno.
Adekvatna procena, bilo kojeg shvatanja, se ne dobija jedostranim prikazom ili samo veličanjem pozitivne, svetle strane, već uključuje i senku propusta i nedostataka. Ko istinski traga za prosvetljenjem ne ustručava se da razmotri oboje.
Ekartovo učenje se munjevitom brzinom nametnulo kao značajan autoritet u duhovnosti. Tome je doprinelo i predstavljanje od Oprah Winfrey koja ima reputaciju produhovljene, istinoljubive i veoma inteligentne žene. Za neke ljude je to bilo dovoljno da ga bezuslovno prihvate kao apsolutnu istinu; skoro kao otkrovenje u koje ne traba sumnjati, a kamoli ga preispitivati.
Ekart je to potkrepio neobičnim doživljajem koji je imao. Navodno, prošao je kroz mentalnu krizu, sličnu psihoznoj epizodi, posle koje se duhovno probudio, oslobodio ega i uma i dobio instantno razumevanje bez misli. Dakle, u potpunosti se promenio i postao permanentno bezbrižan, srećan i nesebičan. Medjutim, time se javila želja da svoje iskustvo podeli i pomogne drugima. Pogotovo što je ubedjen da je to sledeća faza u evoluciji čovečanstva kojom će se iskoreniti zlo tako da će zavladati istinsko blagostanje, mir i preporod planete. Zbog toga je neumorno počeo da piše, drži predavanja i uči ljude kako da se probude.
Kada je neko zaista iskren njegovi postupci i dela su u saglasnosti onim što govori. Kod njega dolazi do raskoraka. Ako stvarno u to veruje i želi pomoći nastojao bi da njegovo učenje bude svima dostupno. Umesto toga skupo naplaćuje mnogobrojna predavanja i knjige, snima mnoštvo video spotova i koristi popularnost da što više zaradi. Kako izgleda iza njega stoji dobro organizovana propagandna mašinerija. Mada ističe taoističko verovanje da imena nisu važna, pošto je bezimeno jedino stvarno, promenio je svoje ime Ulrich Leonard u Eckhart. Time je pokazao da, ipak, pridaje značaj utiscima dobijenim spoljašnjom manifestacijom.
Probudjenost, kao napredni pomak u razvoju ljudi, objašnjava prevazilaženjem misli i reči, mada ni sam to nije postigao. Razlog tome je što su neophodni za komunikaciju. Čak i telepatija uključuje prenos misli. Zato ih i dalje veoma uspešno i isplativo koristi.
Dosta ljudi povezuje sadašnji trenutak jedino uz njegovo ime. Ne znaju da je termin "ovde i sada" uveo Otto Rank još 1929 godine u psihoanalizi kao polazište u rasvetljavanju psihe. S tim što Otto nije isključio prošlost i budućnost niti je vreme okarakterisao iluzijom samo zato što se sve doživljava u sadašnjem trenutku.
Ekartove knjige su izuzetno elokventne. Uspeo je napraviti senzaciju od sadašnjeg trenutka povezivanjem s Istočnom filozofijom i različitim religijama. I pored toga što navodi beznačajnost reči pažljivo ih bira i vešto manipuliše njima radi što boljeg efekta. Uvodi i novu reč egoic, a predlaže izbacivanje reči: ne bi trebalo, ne bi se smelo, mora itd.
Tvrdjenjem da je u njegovom učenju u potpunosti izbegnut egoic uticaj daje mu posebnu vrednost i ekskluzivnost. Shodno tome, neslaganje može doći samo od inferiornog shvatanja ili egoic rezonovanja. Nije li tu u pitanju umišljenost i prikrivena arogantnost?
Insistiranjem da se ne obraća pažnja na ono što njegove reči govore, već na šta ukazuju na suptilan način onemogućava kritiku. Ukoliko se pokuša kritikovati ono što kaže, primedba neće biti validna pošto nije u stanju da sagleda šta se krije iza reči ili na šta upućuju. Zar reči sve i jednog čoveka nešto ne govore ili ukazuju?
To nije razlog da se ne razmatra izgovoreno. Jedini način da se dodje do razjašnjavanja na šta se želelo ukazati je elaboriranje iznetog. U tom pogledu nema izuzetaka. Reči svakog čoveka trebaju biti podvrgnute analizi, bez obzira na veštinu ukazivanja.
Takodje superiornu svesnost (postignutu bez mišljanja) naziva "nekonceptualna" inteligencija. Nekonceptualna je pod navodnicama jer inteligencija ne može biti bez koncepta. Kontradiktornost je i u izjavi da se isključivo punom prisutnošću i jedinstvom Sopstva postiže razumevanje. Medjutim, istovremeno govori i o značaju posmatranja. Time prelazi na dvojnost jer posmatranje nije moguće bez razlike ili odnosa u kojem postoji posmatrač i posmatrano.
Ekart je otkrio nadsvesni duhovni potencijal i u zanosu toga pronalaska je obezvredio um, misli, reči i ego. I ne samo što ih je obezvredio, već ih je proglasio štetnim pojavama koje sprečavaju duhovni razvoj. Nije shvatio da se taj potencijal realizuje upravo kroz njih. Svest je onakva kakva treba biti. Sve te razlike imaju svrhu i funkciju u procesu osvešćivanja. Pitanje je da li smo i koliko svesni toga?
Misli su aktivni, kreativni element svesti. Zbog toga su, same po sebi, čudesne kao i dubina iz koje izviru. Disfunkcionalnost ne nastaje zato što se misli, već što se misli formiraju iz nižih, destruktivnih nagona. Onog momenta kada um dodje u kontakt s duhovnim potencijalom proizadje inspirativno, intuitivno i reflektivno mišljenje. Važno je napraviti i prepoznati razliku izmedju funkcionalnog i disfunkcionalnog mišljanja. Na taj način se može inicirati funkcionalno, a sprečiti disfunkcionalno. Postoje metode i tehnike kojima se to postiže.
Na neke ljude su Ekartove knjige imale pozitivan efekt. Pomogle su im da se smire, opuste i više uživaju u životu. To je sasvim dovoljno da se okarakterišu vrednim. U njima ima dobrih saveta baziranih na različitim duhovnim učenjima, ali i nepotrebnog mistifikovanja i diskutabilnih izjava tako da bezrezervno prihvatanje, bez kritičkog osvrta, može pre sprečiti nego podstaći duhovni rast. On nikada nije završen. Osvešćivanje je proces koji traje dokle god smo ovde. Da bi ga postizali moramo se stalno edukovati i angažovati na ličnom razvoju. Učenje koje propagira da je dovoljno samo jednom doživeti duhovno budjenje, a da će se potom sve samo od sebe rešiti, je nerealno.
