Neću ti reći da te volim.
Ne zato što ne osećam,
nego zato što ne želim da ti stavim težinu na pleća
dok hodaš kroz svoj dan.
Neću ti reći da si lepa.
Ti si više od toga.
Ti si ona koja zna da ne mora da bude gledana da bi bila stvarna.
A ja - ja gledam, ali ne tražim da me pogledaš nazad.
Neću ti pisati pesme koje mole.
Neću ti nuditi ruke koje traže.
Samo ću biti tu - kao tišina koja zna tvoje ime,
kao prostor u kojem možeš da dišeš bez objašnjenja.
Ako ikada poželiš da odeš,
neću zatvoriti vrata.
Neću ti reći da ostaneš.
Samo ću ostaviti svetlo upaljeno,
ne da te doziva,
nego da ti ne smeta mrak.
Jer... Ti si žena u kojoj ljubav već caruje,
prisutna čak i kad niko ne ume da je vidi…
A ja? Ja sam onaj koji zna da ne moram da budem
deo tvog sveta - da bih te voleo.
Ako me nikada ne pogledaš,
neću nestati.
Samo ću postati tiši od tvoje tišine,
da ne narušim ono što si stvorila bez mene.
Neću ti reći da te volim.
Ali ako ikada osetiš mir,
dok sediš sama,
možda će to biti moja duša -
koje zna da ćuti, a da ne nestane.
