Necu pitati

Ne, necu pitati za tvoju tugu ni srecu.
Sjaj zenica preslab je da rastera tamu samoce moje.
Zaspala u vremenu jedna jesen
Miholjskim suncem oslikana.
Nemiri snivaju u zutom liscu vetrom razneseni...

Placem bez suza, tiho,
i ne pitam za tvoju srecu ni tugu
jer Sudbina zatvori vrata za nama
zauvek
i zatrpa pepelom zaborava
zelje
rasute putevima zivota nasih.