(priče o kerećim ljubavima)
NEBESKE DUŠE – 2.DEO
Ujutru sam ponela hranu i vode u flašici ....možda je još tamo. Komšinica i ja smo se našle i pošle zajedno. Čekao me je.
„Lunjo.... ime je nekako samo došlo....izdalje sam progovorila prilično glasno da vidim da li čuje. Ustao je ....sa bolom, jedva. Ali prihvatio me je a to je navažnije....ostalo će doći samo po sebi kad mu bude vreme. Osećaj, intuicija, instikt.....kako god to zvali suština je osećaj poverenja, sigurnosti.....potpuno razumem.....To je tek onaj prvi nesvestan bezimeni osećaj po kome se funkcioniše, po kome se napravi ovakav ili onakav prvi potez. Životinje ga bez pogovora slušaju jer on njima upravlja......ljudi....pa, mali broj mu daje prvenstvo. Većina ga samo skloni i reaguje vagajući ili verujući svemu.
Pomazih ga po glavi....opet glava na mom dlanu....obožavam taj pokret....govori više od bilo kakvih reči.....vrat na izvolte, otvoren, nezaštićen u životinjskom svetu ima značenje... nema napetosti, potpuna opuštenost radi par sekundi totalnog uživanja, nema opreza...znači verujem ti. U ljudskom svetu ima isto značenje ...razmislite....kada mazite dete i ljubite ga po vratu....kada se dvoje koji se vole ljube....ili obrnuto, hvatanje za vrat....vrat znači život.
Sve je pojeo od sinoć. Dadoh komšinici tašnu da mi ne smeta.....da ne padne sa ramena i uplaši ga nenadani pokret. Spuštajući činiju sa hranom na zemlju uzela sam praznu i dodala je komšinici....istovremeni pokret oduzimanja i davanja....niko ne voli da mu se samo oduzima....ravnoteža u svemu....ako je sami ne postavimo razmišljajući o njoj, ona će se nasilno sama postaviti....pitanje je samo da li će nam odgovarati ta postavka. Psi su vrlo slični ljudima...mnogo sličniji nego što većina ljudi pretpostavlja....psi ne pretpostavljaju ništa.......oni znaju jer slede svoju intuiciju. Pogledao me je.....„Lunjo jedi“ .....poslušno je sagao glavu i počeo da jede.
Svakoga jutra isto.....svakoga dana kad se vratim s posla isto....svako veče isto. Mazuljka i dalje nisam vodila. Ona je tada bila jako mlada keruša, kao čigra i halapljiva.....ne bi joj bilo jasno šta to radim, ljubomorisala bi malo jer je navikla da je jedina, i to je normalna reakcija, a njemu bi njena užurbanost smetala i verovatno ga uplašila. Tako bi se poremetila ravnoteža koju smo on i ja stvarali. Doći će vreme da se upoznaju....sve ima svoje vreme, samo ga treba sačekati.
Svakoga dana je bivao sve bolji, lakše ustajao...jednostavno se lepo videlo da ima sve više snage. Iščetkala sam ga, sredila, pregledala od krpelja svakog dana. Kupila vitamine jer nisam imala Mazine....njoj više nisu trebali.....ko zna kakva bi bila tako vitamizirana kad je bez njih bila kao tane hahahah Kada je počeo da vrti onim bezrepim dupetom, doduše mnogo sporije nego Maza, u znak radosti kada dodjem....pa kad me dočeka na nogama.....bila sam sigurna da je dobro. Jedne večeri sam namerno prošla sa Mazom pored njega. Došlo je vreme za druženje. Nas dvoje smo već izgradili dobar i jak temelj koji je mogao, po mojoj proceni, da izdrži Mazu koja je tada bila.....paaaa, kao da je šapu gurnula u šteker i to 24 sata hahahaah Prišao nam je, onjušili su se...moja devojka je kao svaka lepo vaspitana mladica smerno čekala da on prvi pridje.....Pošto je sve bilo u redu Maza se stuštila u ono udubljenje. Naravno da je kao usisivač u najvećoj brzini obišla njegovo mesto, peškir, svaki milimetar onjušila....pustila sam je a i on je pustio. Mora ona to da uradi radi upoznavanja. Pozvah ih da idemo.....pošao je za nama.....lagano, hramajući ispratio nas je do ćoška....do kraja njegove teritorije. Svake večeri išli smo sve dalje......par koraka dalje,ali dalje. Lunja, hrabra starina. Onda ga nas dve vratimo do njegovog mesta, ostavimo da spava a mi nastavimo šetnju. Slušao je bez pogovora. Nemojte misliti da mu je svako mogao prići ili da je on prilazio svakome ma kako umilnim glasom mu se neko od dece ili prolaznika obratio i ma kakvu hranu mu nudio......taman posla....pa pas je to.....bez poverenja koje oseti samo svojom intuicijom ni jedan pas vam neće prići ma koliko gladan bio. Dečici iz obližnjih ulaza sam objasnila da je on star i bolestan, da ga ne maze i ne donose mu hranu...da on nije kao štenci koje čuvaju. Kada su shvatili da Lunja neće sa njima da se igra više im nije bio interesantan. Nisam znala kud ću sa njim. Za sada mu je bilo dobro tu....lepo je vreme....ali jesen, zima....kod nas nije mogao. Mali stan bez terase, nas petoro i ekstremno živahan pas....nema šanse ni Maca da odobri. Volim pse, svi ih volimo......ali to ne znači da trebam biti nerealna i da se pravim da ne vidim činjenice jer one postoje. Previše je star, bolestan i nemam ga gde.....sumnjam da bi ga iko uzeo. To je realnost omedjena činjenicama kao bedemom....svi imamo svoje reale...ovo je bila njegova i moja.
PS Dobro jutro u ovo nekako teško jutro....ajde da pomognemo danu da bude lakši od tmurnog jutra
